utorak, 23. travnja 2019.

osmica

Nisam "pravio osmice" kao kada biciklom ne mogu da se popnu uz neku strmu ulicu pa idu u cik cak, niti kao kada na poligonu polažeš za motor, nego sam odvalio osmicu kilometara, osam razbojnika.
Dosadilo mi je svako trčanje sporije od najbržeg, a nisam bio odmoran za brzo trčanje iz najprostijeg razloga što *nikada* nisam dovoljno odmoran za tako nešto.
I rekoh, idem neke deonice, ali ne sad kao baš ono "intervale" nego nešto što bi moja baba Jelena nazvala "smoothie pa prospi".
Otići ću biciklom na onaj asfalt 5km odavde, na mesto gde "prestaje grad", i odatle trčati nešto približno famoznom treningu "(the) Hiljadarke".
S tim da sam se strateški prilagodio uslovima na putu, pa da ne bih pravio (kratke) pauze u nepreglednim krivinama ili na tesnim mestima uz branik, malo sam odskrolao napred-nazad te hiljadarke pa su izašle nekih 1150 + 750 + 900 + 1200m.
Pa u povratku obrnutim redosledom naravno, jer sam zastajao tačno na istim mestima.
A dobra je fora to ispala, baš zato što možda i postoji mala razlika u intenzitetu kojom bi svako trčao deonice od 800 i deonice od 1200, tako da uz ovaj podivljali vetar i blage kupsere, osećaju tempo-fartleka je doprinelo i to trajanje iscepkanih deonica.
Mogao sam trening nazvati i "fronclanje".
Na neku foru sam svaki od osam puta otrčao za 1% jače nego što sam trebao, i svaki put sam imao onaj osećaj "eh da su mi koraci samo po santimetar kraći, gde bi mi bio kraj" ali eto, noge su se navile baš na tu brzinu tik izvan granice (ne)komfora i to je tako ostalo sve do kraja.
Možda sam samo bio i premoren, nakon jučerašnjih 40-ak km biciklom i dva trčanja po makadamima i kamenjarima, a prvo je bilo i po krvničkom brdskom profilu.
Jutros sam računajući idealne brzine za svaki trening zaglavio na stranici MekMilanovog Kalkulatora i usput osvojio dve nedelje besplatnog internet učešća u njegovom programu treninga, što ću aktivirati sutra ujutru, taman da vidim koliko sam se zajebao sa ovim džihadisanjem danas.
Nikada mi se nije dogodilo da sporije strčim niz kupser nego što sam se popeo, odnosno vetar je danas opet oborio neke svoje lične rekorde na ovom pravcu na kojem sam trenirao.
Ajd sad, za sve postoji prvi put, neka sam video i to čudo.
Na kraju mi je prosečna brzina izašla na 4'08''/km, dok sam na okretu i najvišoj tački imao prosek od 4'09''/km, što znači da sam se vraćao nizvodno ali u vetar, skroz istim brzinama, ta mala razlika je samo do poslednjeg kilometra koji sam iako "na rezervi" cepio malo jače.
Zamišljao sam da ću krenuti po 4'15'' možda, do okreta doći negde oko ili tik ispod 4'10'', a da ću nizbrdo zavrteti dva-tri puta oko 4', no eto vetar se pobrinuo da sve ispadne daleko od plana, a ukupan učinak kad sve sabereš i oduzmeš je tačno onakav kakav sam i očekivao.
Sve bliže 4'/km bi bilo više sanjarenje nego objektivno procenjivanje tako da nisam razočaran što se nisam baš primakao toj brojčici, a bilo bi donekle i razmaženo da sam toliko očekivao ovako odmah nakon par nedelja treninga i desetak dana nakon istrčanog neplaniranog maratona.

Nema komentara:

Objavi komentar