i to ne dva nego tri i po (!)
jutarnji futing od pola sata i malko, tu po naseljima, sa dva istezanja i razgibavanja, bio je jednako bolan i težak kao i jučerašnje planinsko trčkaranje
ali eto, ume i Ovan da bude strpljiv, kao što mu ime kaže
ipak je ovo naš znak i naš mesec
problem je što se Ovan razboli od čekanja pa sve sabije
kompresija kao način života što bi rekla Stasha
zato sam odmah nakon užine na pun stomak seo na biciklu i krenuo na Drugi Pokušaj
ponykom 4km na suprotan kraj grada pa odatle napad na najbolji rezultat uspona starim putem za manastire
uspešan! (napad)
ne znam koliko mi je trebalo onog "prvog dana sa slomljenim prstom" kada sam pred novosadski Frtalj proveravao može li se uopšte trčati sa bandažom od flastera debljom od gipsa, no logično je valjda da sam u sledećem pokušaju trebao da popravim taj rezultat
pa makar bio polomljen od onog polumaratona po krvničkom vetru pre 48 sati
kako bilo, odmah po završetku fajla sam ugledao onu krunu i natpis KOM što je značilo da se nikada niko tuda nije brže popeo, lep osećaj moram priznati
to je još uvek par minuta sporije od mog najboljeg vremena ali kako sam redovno brisao sve stare profile tako su mi i ta "dostignuća" odlazila u pepeo pa evo opet moram sve da osvajam ispočetka
strčavanje je potrajalo duže nego uspon jer sam jednom čiči pomagao da namesti točak na prikolici motokultivatora, koja je uzgred bila puna stajskog đubriva (!!!) i evo još uvek mi se vrti u dopingovanoj glavi i vidim ljubičaste gejše kako vežbaju skok s motkom
nakon toga je došao najugodniji deo dana, kada posle trčanja sedneš na biciklu i malo se provozaš, a još ako usput svratiš kod Burazera na sok, gde ćeš veće sreće
onda me pogledao bog lično, valjda da mi se iskupi za sva ona zlostavljanja ranijih dana, pa me umesto odlaska na posao počastio ručkom
a nakon ručka, gde krenuti punog stomaka nego prema krevetu, pardon, prema trećem trčanju
obećao sam da ću čoveku koji drži privatni azil za pse popraviti biciklu a prvi korak je trebao da bude izviđanje situacije
obe sajle kočnica, paknovi, jedna guma a poželjno i dve, konusi na zadnjoj glavi, prednji menjač je ostao misterija čak i za mene, a za podmazivanje će trebati puna kutija masti obzirom da je svaki pokretni deo zacementiran
vetar me ohladio to tačke prodrhtavanja dok sam se igrao sa ženkom koja je mešavina nemam pojma čega, doge i američkog staforda, ili pit bula, veća je od mene ali umiljata iako ovaj čovek kaže da je veoma agresivna i opasna ali još jesenas smo se na prvu loptu zavoleli i to je završena priča
e sad, da li je posle pola sata obilaska i hranjenja svih pasa poslednje trčanje bilo drugi deo Trećeg, ili Četvrto trčanje, nisam stručan da presudim no nije bilo prijatno za ukočene smrznute noge
nekako sam se u cik-cak dovukao do kuće izbegavajući vraćanje istim putem koje mi je delovalo kao robija, i na kraju sam sabrao 6+ i 8+ i 11km dakle 25 u jednom danu, s tim da su onih srednjih 8 bili "trening" a sve ostalo najobičnije vucaranje
jedino što je u svemu tome važno, je kako je nogama dva dana nakon polumaratona, a deluje mi da im je puno bolje nego pre samo 7 dana kada mi je bilo puno teže da se vratim bilo kakvim aktivnostima
Nema komentara:
Objavi komentar