četvrtak, 21. ožujka 2019.

zabava


Za promenu od klasičnog dosadnog murakamijevskog Dnevnika u kojem svakog dana ponavljam kako sam pretrčao istih 10km, danas ću preseći sa jednom anegdotom.
Pre desetak ili koliko već godina, otišao sam na trčanje u obližnje školsko dvorište.
da li je bio sneg ili pljusak ili nešto treće, ne sećam se.
Počeo sam da trčim krugove i tokom treninga shvatio da "nešto nije u redu".
Prva staza očigledno nije bila 250m a ni 200m, nego nešto između.
Odmah sam dojurio bicikom pony (što je Milijana gony) koja je imala obim točka okruglo 200cm i bez previše obraćanja pažnje na detalje (minimalno krivudanje, ili da li je guma propisno naduvana, jer to utiče na obim točka) "prebrojao" metre.
Naime odnos prednjeg i zadnjeg zupčanika je bio 2:1 pa je svaki krug pedalama bio 4 metra, dakle trebalo je samo izbrojati do 60 i to bi bilo 240m recimo.
Još par dana kasnije sam video nastavnika na času fizičkog i porazgovarao s njim.
- Ova prva staza nije 250m?!
- Tako je, reče čovek ponosno, JA sam to merio i obeležavao.
Hmmm, tu sam se malo pokolebao, ali sam nastavio da iznosim svoje zaključke.
- Koliko sam izmerio biciklom, 250m bi bilo negde tamo na kraju treće odnosno unutar četvrte staze?
- Mmmm, tako nekako, promrmljao je nastavnik očigledno nesiguran u takve pojedinosti.
On je odmerio 60m, 100m, 200m, to nacrtao po krivinama, a koliki je bio krug - bio je, viša sila.
Par dana kasnije sam došao sa preciznijom biciklom, pretpostavljam MTB sa slick gumama i izmerio sam za svaku stazu po 4 kruga jer je tako mogućnost greške minimalna.
Zaista je za kilometar bilo potrebno odvesti 4 kruga unutrašnjom linijom četvrte staze, odnosno nekoliko godina kasnije, kada trčimo sa mobilnim telefonima u desnoj ruci, dovoljno je trčati i sredinom treće staze a desna šaka će nadomestiti ono što noge skraćuju, haha.
Eto godinama kasnije sam pronašao ovaj papir sa stručnim geometarskim merenjima.

Nema komentara:

Objavi komentar