juče sam više manje ovako proveo dan, kao starija od mačaka. čak ni na Stravu nisam snimao vozikanje biciklom, bilo me sramota koliko je sporo. tačnije počeo sam da snimam pa na pola prekinuo i poništio. razgibavao i istezao se pored reke ali ne one kuda se uglavnom trči nego pored neke druge. reka smiruje, deluje kao terapija i kada ti terapija nije potrebna. ali nije višak. nisam imao ni osećaj krivice što ništa ne treniram, ni mrave u gaćama. to mi se ranije nije događalo, možda je od potresa mozga. nisam više onaj stari. danas me opet nešto malo žiga kuk i nemam pojma da li ću naći samopouzdanje da potrčim, nešto me malo kao strah. preživeću valjda. no zato bicikla ne bi trebala da omane, ako dan bude topao po najavi. što isključuje duža premarajuća trčanja. pa ću se kao prekjuče razbiti na kraćem a bržem. nisam doktor za rokenrol ali sam naučnik za kontra-efekte.
Nema komentara:
Objavi komentar