radi se ne radi se

Juče tašta kaže da će danas biti "crveno slovo", u prevodu dan kada ništa javno ne bi trebalo raditi jer će komšije da viču - gle ovog bezbožnika pu pu pu...
Jutros sam sav napet jer sam planirao da ošmirglam neki prozor i premažem ga prvim slojem farbe.
Dan je uveliko svanuo otkako smo pomerili satove pa sve dolazi nekako prerano, i jutro i mrak, majstori nikako da dođu na obližnje gradilište a oni su najpouzdaniji lakmus, kod njih nema greške.
Negde tek oko pola 8 doduše, tuc tuc, kuc kuc, rRrRgGg, eto ih!, dakle nije ta vrsta praznika.
Zovem opet onog rođaka što montira total TV po selima da ga pitam da slučajno negde ne ide pre podne pa da me odbaci, ali opet mi se ne javlja, baš nemam sreće sa ovim danima kad ne idem na posao.
Moraću da trčim negde od-do kuće, ništa egzotični izleti i destinacije koji bi mi uveliko olakšali period prilagođavanja ovom smrknuću odnosno polusmaku polusveta.
Pretpostavljam da će to biti poslednje trčanje u oktobru pa ću posle pomenutog šmirglanja završiti statistike i podvući crtu kilometara za ovih 10/12 meseci.
Kao kad izvlačiš kartu iz špila, eto toliko unapred znam šta će pisati, što dovoljno govori koliko se bavim samim sobom cele godine.
Znam koje su mi patike na izdisaju iz prostog razloga što već na prvi pogled deluju razvaljene i pocepane, doduše više iznutra ono platno na peti nego spolja; biće da samo pogrešno mislim da dobro čuvam patike, ako su spolja tako lepe kao nove a iznutra pokidane, hoću reći od mojih stopala ih bolje čuva kamenje i trnje.
Eto tako pa se čujemo u novembru.
S novembrom nema hoću - neću, može a ne mora, znam - ne znam, novembar je vazda bio prvi od 4 provereno govnjiva meseca, 4 jahača apokalipši magare do zelene trave.

godišnji umor

Vidim da su neki pametni uzimali godišnji odmor nakon poslednjeg maratona, ali ja nikako da saznam koji mi je poslednji maraton (u godini). Prvo pomislim da se više nikada neću probuditi odmoran no život me tamo negde svakog četvrtka demantuje pa opalim reset. Pa opet pa opet pa se satrem od lopatanja negde u zimu pa proglasim godišnji odmor koji potraje samo dok prođe treće lopatanje pa na kraju opet odem na trčanje i opet opalim reset. Ili opali on mene, kako se uzme, ljubav je uzajamna očigledno, svejedno je ko će tu koga da nategne jelte.

Evo sad opet "nisam pametan", kako vole da kažu, i kad bih znao da će ovakvo vreme zauvek da ostane verovatno bih odmah nabavio onu traku za trčanje da se malo krčkam u znoju neke sobe dok mi se to ne smuči i uželim se svežeg vazduha a dotle bih se valjda i aklimatizovao na ono belo govno koje nas mučki čeka iza ćoška. Pa izađeš napolje ujutru pa ti se smrznu sline tj ona vlažna sluzokoža nosa pa se osetiš kao heroj pa dobiješ novu snagu pa bezmalo zavoliš zimu ali ne zbog zime nego ustvari voliš sebe što si se toliko uskurčio da ti ona ne može ništa. Otprilike.

Jutros me zahlađenje pogodilo kao šmajser, nit trčim nit šetam nit trčkaram nit sam živ nit poluživ. Ali mrdam, kao buba kojoj su otkinuli pola od tamo nekih 11 ili 7 nogu pa se nekako snalazi. Možda se zato povremeno divimo bubama, jer se kad-tad dogodi da više ličimo na njih nego na sebe.

Sreća u nesreći pa uleteh u desant daždevnjaka na planinarsku stazu, eto taman izgovora da se ne lomatam dalje. Malo mi onog klizavog kamenja i korenja, još ću i na njih da pazim, pa ne-ma šan-se. Dok ga ugledaš već si ga zgazio, tako da sam se zadržao u prijateljskom zaobilaženju fotkanju i opreznom prekoračivanju. 

Po inerciji sam poneo telefon mada zimi skoro uvek trčim sa satom jer je pipkanje ekrana jako nepoželjno što zbog zaleđenih što zbog slinavih prstiju, pod uslovom da mi se uopšte i skidaju rukavice. Moraću da se prešaltam na gopro kamericu koja je puno lakša za pipkanje, naravno samo u slučajevima kada trčim negde kuda su foto uspomene zagarantovane, a na rutinskim trčanjima je i gps sat preveliki zadatak za ukočene prste i teret za nezainteresovan pogled.

ništa

u petak ništa, u subotu 1.1 kilometar, u nedelju 42.5 i u ponedeljak ništa
dakle u 4 dana nepuna 44km što je 11km po danu što je puno manje nego što pretrčiš ako ne odeš na maraton
to je ono, 80 je 80, ali 45 je Fata
nekad važi i obrnuta logika
tačnije, nekad je obrnuta logika logičnija od one dvaput obrtane
moram jednom zimus izguglati šta znači ono "sreten i obreten", jesul to neka imena ili neki sumnjivi epiteti

danas sam se malo osvrtao po fejsu malo po stravi malo po instagramu malo po tviteru pa sam blog zapustio, a najviše sam još i trčao, jutros živahnih 10km a uveče poluživih 8km

tačno onako kako popušta aNdrenalin od vikenda, tako se i noge postepeno skljokavaju
po svoj prilici će mi oktobar biti mesec sa najmanje kilometara ali možda i letim pred propeler, čekaj prvo da to i proverim

zanimljivost je bila da sam na prvo trčanje nakon maratona krenuo tačno 42 sata posle ulaska u cilj, eto podudarilo se, odmarao sam sat po kilometru, od čega 20-ak sati ležanja ili spavanja, kako se uzme, 6 sati u autu, i to je već skoro 2/3 vremena tj oporavka

(kakve su mi ove rečenice kao neke jednačine, mal malo pa neki razlomak, broj, procenat ili percentil)
elem nakon toliko dana došlo je vreme da se malo posvetim i excelu, valjda sad tu ukucati kilometre za prošlih nekoliko dana, otvoriti polje za nove patike, uhuuu koliko muka za jadnog čovečuljka dvajsprvog veka

sve samo to ne

danas je bio sve samo ne dan odmora
rano ustajanje, doručak navratnanos, brza vožnja, već iza podneva smo bili kući
sto poslića da se obave zadnjeg letnjeg dana
jer tako kaže prognoza po kojoj ja delim godinu na lepši i ružniji deo, po ko zna koji put
nekog prepravljanja nekih stvarčica za posao, vazda struganja i turpijanja kao u stolarsko-metalskoj radionici da radim

naravno kučići mi pomagali
supermiš dobio orden za posebne zasluje što me je potpisan na startnom broju proveo ljubljanom uzduž i popreko
ostali dobili pileću posebnu od 800 grama sa 50% popusta pred istekom roka trajanja

provozao sam biciklu kilometar i po do grada i nazad
dve ulice sam bio euforičan i rekoh samo da se presvučem pa odoh ja na treningić
već treća ulica naduše se noge kao da si ubacio kompresor u vene rekoh beži kući i sve 4 u zrak dok ne padne mrak a onda nastavi u istom stilu

ili nisam bio 100% spreman za maraton, ili sam od pretpostavke da nisam spreman preterao 7 dana ranije u apatinu kada sam spičio onih 45km, ili kombinacija ta dva
to je ono kad se otruješ od pokvarene pljeskavice i litar vinjaka pa kažeš nisam siguran da li je bila pljeskavica ili vinjak, oba bato, oba, sinergija do daske

ali što vreme više prolazi sve manje sam nezadovoljan maratonom
ipak 10 minuta brže od beogradskog je 10 minuta brže od beogradskog
a i u međuvremenu sam imao jedan prelomčić
tako da
ukupno osmi od ukupno nas 91? u kategoriji čini mi se
mogli su da nas puste kao zasebnu trku brt

stigao mi je novi bajk evo javljaju, čeka me u klubu
biće slika ovih dana
a klub mi je na 70km odavde
a najavili kišu i zahlađenje pa mi se ovako rovitom od maratona baš puno ne glupira
tako da je san o bici vožnji tih 70-ak km do kuće izgleda po svoj prilici propao
mada ću još jednom proveriti prognozu
ali imam drugi plan
između mene i kluba je bukulja jelte
pa ako izađem iz auta 15-ak km ranije može tu fin polukrug da se otrči
onako regenerativno kroz čist zrak
taman sa isprobam nove patike
pa onda utrp bajk u auto pa kući, šta se može

došao je i taj dan

Sto godina serkam o tome i napokon je došao i trenutak da svoje serkanje materijalizujem!
A na tu temu imam i anegdotu, naime na jučerašnjem svetskom na 24h trčanja, vodeća je verovatno pokušala da prdne i nije ni primetila da joj je u tom času trcnulo nešto proliva u šorc, pa je nastavila da trči, nakon čega su je sudije poslale u boks da se presvuče jer blati manifestaciju.
A moja opklada protiv samog sebe je bila u tome da ću jednom napisati blog bez ispravljanja typos-a.

Pa evo.PS
Tri dana kasnije sam ipak ispravio sve typos koje sam primetio.

Spava mi se, pisaću što bržem moguće, a vi ispravljajte.
Dan je počeo dobro pa je počeo loše.
Mislio sam da sam ustao na vereme, sve završio, sve štonobiserekolo odradio kako valja, kad ono prc deset minuta manjka.
I kreneš autom a ono magla.
Još deet minuta manjka.
Pa stigneš na granicu a red do jaja, još deset minuta manjka.
Pa stiskaj 140 150 pa nekako povratiš, ne u smislu throwing up nego getting back, tih 10 minuta i onda popušiš za parking pa kruži kruži kruži i opet od 10 minuta u eter.

Pa kao hajd trčaću ka startu pa shvatim da postoji neki shuttle bus koji vozi maratonce ka startu i na kraju se ukrcamo tu i dođemo na start 15 minuta prerano pa umesto pola sata hajd 45 minuta cupkaj u mestu u onim boksevima.

Odmah sam spazio jedan ćošak gde je sunce uspelo da se probije i reko ajmo u solarijum i tako smo tu blejali pola sata, istezali se u gužvi, ne znaš za čije dupe si se uhvatio ali niko se ne buni tako da, opušteno...

Nakon starta ista situacija kao pre dve godine, pulsevi u bunaru a osećaj hej pa ja trčim sa rukama u džepovima, ovo je čist destilovani jogging.
E ali pre dve godine sam se zajebao pa sam pojačao da "doteram pulseve tamo gde mislim da treba da budu", pa se na kraju polu-raspao, a sada sam rekao sebi ćuti i trči, ne seri ništa, ne filozofiraj.
Osećaj kao da šetam, pulsevi ispod 140, ali brzine svaki km ispod 5 minuta i rekoh sebi ništa ne pipaj ništa ne čačkaj!
I tako prolazili kilometri, brate sve do desetog su me ljudi preticali, povremeno, a ja nikog.
E onda se sve nekako ustalilo, i kad smo došli do brda gde je zoo vrt onaj od juče, tu sam ja počeo da polako prolazim ljude, i to je potrajalooooo.
I tako sve do 20-og km gde su opet počeli da me prolaze, jedan ovamo jedan onamo, oni šo završavaju polumaraton, jer se bližilo razdvajanje pa su oni što se kaže valjda "finiširali".
E dalje odatle kad smo ostali samo maratonci, rekoh sad ću da vam se najebem mile nane, da izvinu deca.

I odatle do cilja sam prestizao po jednog na svakih 100m, a sve do cilja možda me prošlo pe-šes ljudi, svaka čast, ipak sam i ja imao minimalan pad u zadnjih nekoliko km, tek nekoliko sekunada po km ali šta ću, ko se cele godine lomio i razboljevao i trčkarao umesto da je trenirao, tako mu i treba.
Nakon 36 mi je sve bilo agonija unatoč onolikoj štednji i čuvanju u prvoj polovini, ali ne vredi, ono loženja između 25 i 34 je moralo doći na naplatu, ipak
iskreno, san mi je bio maraton po 5'/km.

Neka mašta je bila da bude ispod toga jer taj prosek vodi na 3h31, plus koliko ne ideš idealnom putanjom a na ovako gustoj trci nema šanse da ne namakneš koju stotinu metara bonusa, no prvih 12km sam prošao za manje od sat, tek iznad 58', drugih 12 sam smakao još pola minuta ali tu smo imali zoo i dosta gore-dole, trećih 12 sam nadžandžio i da vas ne mučim sad s brojkama, pisalo mi je da sam 5' ispod ritma za 3h30 ali nisam znao koliko će mi pokazati stazu pa sam se pomirio i sa 4 min ispod 3h30, i onda sam se u zadnjih nekoliko km raspaooooooo.

Noge drvene, ne pomaže ni dugi korak i jak zamah ali spora frekvencija, a ne pomaže (tek to ne pomaže) da vrtim brzo sitne korake, i krenuli su km preko 5 min, pa sam se borio ko grešan s dušom da to spustim do 5'.

I došla je okrepa pa me zakrčili pa sam zastao da uzmem čašu izo-a i dok si trepnuo opet ode sa 4'55'' na 5'07'' i jbiga kad neće onda neće.
Pa taman kad čuješ spikera u cilju oni te skrenu u 40-ti negde bogu iza hemoroida pa drž desno drž levo pa se sjuri na tromostovlje pa kao svi ti tapšu a ti bi najradije legao među navijačice pa nek te oživljavaju veštačkim disanjem, ali taj se film nikad nije snimao pa neće ni danas.

I iz te rupe kilometar kockica i uspona, pa "najduži" (jer je poslednji) pravac dok ne skreneš u cilj, i kad sam se dokopao medalje po prvi put u životu mi se dogodilo da imamm nesvesticu i malaksalost i da prosto ne mogu da odem odatle.
Držao se za ogradu, čučnuo, op ustanem op nesveestica pa opet čučnem, a hemijski wc-ji odmah preko ograde, a obilazak 100m napred nazad, rekoh ja ću se usrati ladno ovde na sred pešačke zone kamere će me ovekovečiti kao i onu pobednicu na 24h, hej pa to je dakle skroz kuuuullll!

I nekako sam isprosio bananu od navijačica, ovo je presedan da je žena čoveka usrećila bananom, brate okrenuo se svet naopačke.
I kad sam dobio bananu tu mi je svanulo i nekako sam odhodao do drugog dela okrepe, pa juhica pa izo pa juhica pa juhica pa keks pa juhica pa sedi pola sata na suncu i upijaj toplotu, a ispod mokrog dresa u kojem sam trčao ubacio onaj na bretele koji dobiju svi finišeri maratona, onaj najcool dres u zemljici slovenijici a i šire duž balkana.

Još sam srao samo dvaput i oba puta jednako šljiiiiisssss, s tim da drugi put nisam imao papira u kemijskom wc-ju nego sam skinuo neke stare kupaće gaće šerpa plave boje dva broja premale koje sam se odavno spremao da bacim, i njima se obrisao i okačio ih ako nekom zatrebaju gaće po svaku cenu, taj neće birati nego će uzeti moje koje su pretrčale ladno stotinak maratona i polumaratona, od kojih barem nekoliko ispod 1h20 dakle jako brze gaće.

I tako sam bez gaća (ali u biciklističkim preko) ušao u isti onaj shuttle i vratio se do auta gde smo se fino istuširali vodom iz flaše i presvukli u civilno odelo za put do kuće čitaj Samobora.

~~~

Za kraj i anegdota sa same granice.
Probali smo da prođemo kroz Breganu nekim drugim prelazom koji je samo za lokalni živalj, jer nam je stan TAMO a autoput nas odvede skroz kružno iks kilometara bez potrebe.
Kad su nas odatle vratili (rekoše EeEeEeee ovo neće moći...) upali smo na prelaz za kamione, pa kad su nas i odatle vratili upali smo na bukvalno samu granicu ispred/pored kilometarske kolone?
Izbacila Lola levi žmigavac i odmah kaže "ovaj prvi je ŠI(benik), nema šanse da nas pusti".
I fakat.
Nabio se stoka branikom uz branik ispred, kao da treba organe da nam daje, dabogda mu zatrebalo.
Odmah iza njega neka cura KC registracija, koprivnica, odmah staje i još blica "upadaj", Lola uđe ispred, ja iskočim iz auta otvorim gepek izvadim dva valjevska vratim se do njih par koraka pokažem rukom kružno otvaraj prozor (mada to sada ide na dugme) i oni već počinju da se oduševljeno smeju, rekoh "mi smo malo zalutali hvala što ste nas pustili", oni viču "jooojj pa ne trebaaaa", ja samo rekoh "uživajte, zaslužili ste".

Dok ima ljudi biće i piva, peti njutnov zakon.

nije sve ali nikad nije sve

nije sve ispalo kako sam zamišljao ali to obično nema nikakve veze sa tim kako će se to zamišljanje odraziti na sutrašnji dan
neki okvirni plan je bio da odemo u ZOO pa u expo po startne pakete, odatle u neku sportsku radnju u kupovinu i na kraju da kroz Novo Mesto odem na neko brdašce i provedem se PRE GLAVNOG PROVODA jer što je sigurno, bolje vrabac u tanjiru nego noj u zoo vrtu
onda se naravno odužilo jedno pa drugo pa su upali radovi na autoputu koje sam primetio u odlasku za LJ pa smo se vraćali nešto malo okolo da bi izbegli sat čekanja u koloni i na kraju se dan završio sa šetnjicom umesto trčanjem, a u zadnja dva dana pred maraton sam ukupno nakupio kilometar i sto metara trčanja da isteram auto sa parkinga i odmah ga uteram nazad jer je toliki bio limit parkiranja
negde u međuprostoru velike i male kazaljke sam probao jedne pa druge patike neke Švecke firme na tankoj liniji između nikad čuo i mislim da sam čuo, i nakon što mi je jedan model bio uzan a dugačak, nešto poput adidas kalupa, drugi mi je legao ko pijanom još jedan vinjak i odmah sam ih uzeo, a pošto su bile na akciji 50% nisam žalio para :-P
nadam se da niko u mom selu nema takve inače sam džabe kupovao
rezervoar je napunjen oriđiđi slovenačkim Petrol banzinom pa ćemo da vidimo kako će se to odraziti na performanse mašine, to je kao kad kažu da im je na trčanju asfalt mekši od betona, jes zubima si probao pa si osetio razliku daj ne seri
elem nešto će se dogoditi a šta, nemam pojma
vidim da postoje zečevi za 3h, 3h15, 3h30, ali kao što sam rekao posle apatina, to su sve ćorava posla jer naići na okrepnu stanicu zajedno sa još 100 ljudi je recept for disaster, makar okrepe bile 50m dugačke kao što će verovatno biti i danas
a trčati u rulji pa na svaka 2.5km praviti ubrzanja da izađeš ispred gomile, i to je malo blesavo
otprilike je jedini plan da pratim pulseve jer nemam pojma koliko sam odmoran ni spreman, pa ako su u prvoj polovini preniski tim bolje, ako su previsoki gledaj šta ćeš ali tako moći nećeš
rezultat mi je zadnja stvar zaista, i to ne kažem kao oni što to uvek kažu, jedino mi je bitno da nakon toliko meseci istrčim 42 u komadu a da li će biti za 3h29 ili 3h49 svakako će biti dobro kao trening, e sad što bude jače to će biti bolji trening ali ako treba da bude jače, treba u zadnjih 10km a ne u prvih tako da je to isto ono što sam već rekao pominjući pulseve
obzirom da sam se prijavio 20h pred početak trke na broju mi ne piše ime pa sam morao nešto da stavim na taj prazan prostor, ukucao sam ime najokretnijeg od ljubimaca pa ako popušim na maratonu neka se ne nada večeri narednih 10 dana, znaće se ko je kriv
nek mi je saSrećom

tttttrema

tremare na italijanskom znači drhtati pa je trema to stanje kad se treseš od uzbuđenja no mi kažemo trema i za manje dramatična stanja
moja trenutna frka je da sutra zbog gustine satnice, da ne kažem ambicija, neću stići ništa da napišem, mada je i to najverovatnije neosnovano obzirom da dani ovako kratko traju i da ću relativno rano morati da se skrasim u krevetu
elem uspeli smo da stignemo u Samobor, da ne kažem bazni logor, samo pola sata nakon smrčivanja no to nas je koštalo nešto benzina pa sad kazaljka pokazuje trećinu umesto standardne polovine rezervoara
interneti kažu da u sloveniji benzin košta isto kao i u srbji pa ćemo ovaj put elegantno zaobići točenje kod braće hrvata gde je za 10% skuplji
čak smo i u odlasku nešto uštedeli jer smo imali nekakav bon za popust od 10 din/litru za q-maxx goriva sa aditivima na omv-u pa je tako i to ispalo istih 150 dinara (9 kuna) po litru kao i na nis pumpama, i sad nam jedino preostaje da im verujemo da ne sipaju isti benzin u sve tankove nego da tu zaista ima razlike od obične zelene 95-ice
za sutra su planovi ostali isti, prvo u zoo pa na podizanje brojeva, s tim da se javila i Kuma pa bi trebali popodne da se iskombinujemo za neko pivo tamo negde u blizini sajma
kontam da na onom expo-u nećemo ništa kupiti jer su pre dve godine cene bile krvoločne za sve brendove, i jedino zbog čega tamo vredi otići je zbog nekih skroz otkačenih stvari koje nigde drugde ne možeš da nađeš pa da se onda sotim štonobisereklo kurčiš
sećam se da sam tada video one newton patike o kojima sam dosta slušao na američkim mejling listama no bile su grde da grđih nema, sigurno se s tim ne bih kurčio
moja meta su vazda bili poslednji parovi pred istekom roka i slične gluposti na sniženju, to kako ugledam kao da si mi na ruke navuko nevidljive rukavice od super-lepka, čim ih uhvatim odnesem ih na kasu
nekakve hoke nisam siguran ni da li me zanimaju, a šta god skuplje od 60€ vidim odmah se setim šta sve imam u tref sportu za te pare pa me odmah želja mine
yyyyyyy
ništa, samo proveravam da li mi y & z stoje gde treba, kad sam ukucavao šifru za wifi stajali su kontra
a viš koliko sam napisao, nemoguće da nisam nijednom upotrebio z ali eto sve što je automatski, prođe nezapaženo
danas me uhvatio neki prolećni trans kao i svakog aprila kad udari lepo vreme i od jutra do mraka bih nešto radio, tako da nisam stigao ni da pomislim da odem na neku kraću aktivnost pre polaska na put, bukvalno sam milion sitnica nekih uradio da me ne čekaju kad se vratim
sutra bi bio red da negde provrtim dupetom a gde će to biti trenutno nemam pojma, a i dan će početi malo neobično jer nam je crkla H7 leva sijalica koja se dosta teško menja jer je jako skučen prostor, plus treba da dospem ulja jer nisam stigao ove nedelje da odem na servis pa se i ta lampica upalila od 160 km/h, a da ne pričam kako izgleda šoferšajbna nakon takve jurnjave, ono ima da stružem i ribam kao krvave zidove u krimi filmovima
eto to je sve, striček nije umro, ovde nam je lepo i toplo, mama ne brini, uplatili smo 1GB rominga pa će biti i za stravu i za mesinđer i za šta god zatreba sutra i prekosutra u sloveniji, i kao i uvek, lakše je ležati i jesti govna na blogu nego istrčati maraton

sati (ali ne oni od virdž. vulf)

Ležim ovako zbunjen i gledam kroz prozor u ovaj mrak sa spoljnje strane stakla i kontam da će u ponedeljak, u ovo doba noći, na satu pisati 05:30 pa ću napokon moći da ustanem u novi dan ko čoek. Drugi je problem skroz, što će umesto u 6-7 uveče da mi se prispava u 5-6, te ako društvo bude htelo da me zove u večernji izlazak to će dakle biti u 15h najkasnije, dokle im je moje živo telo na raspolaganju. 

Juče sam guglo gde je zoo vrt u Ljubljani, ko velim bar da nađem neki razlog za putovanje kad mi je već forma nikad gora i želja za trčanje blamirajućih maratona sve manja. Onda sam video da je karta za Zoo 9€ pa mi je taj navodno bajni vikend preseo iz dodatnog razloga, brt karta da gledaš majmune košta ko gajba piva, pa imam i u kući ogledalo ako mi je toliki džeparac, pri čemu mi je Europrom na 100m a Ljubljana na 580km.

Oću jedan blog napisati na telefonu bez ispravljanja grešaka leba mi, baš da ih prebrojimo na kraju. Možda baš onaj posle maratona, na koji god otišao jesenas. 

Juče sam mislio da ću crknit od bola u leđima, kad sam se vratio s trčanja i osekao busilicom neku ogradu, rekoh džaba meni slobodni dani na poslu kad se ovamo satrem. Sav normalan svet bi pod slobodnim danima zamišljao upravo obrnuto, ostaviš trčanje i motornu testeru zarad toga da ti žene leže glavom u krilu ali jok ja, ja sam izgleda neke sreće kurate i sudbine nepoželjne.

I onda sam popio dva raptena-K i da vidiš čuda za sat vremena sam se tako blesukasto lepršav osetio da mi je dunulo da odem na stadion. Rekoh taman dok ova moja završi nešto u Pošti, ja da cepim nešto dijagonalica po travi. No na pomoćnom stadionu klinci imali trening pa odoh na glavni. S jedne strane ravna šljaka a pod istočnom tribinom (ako se tri stepenika krnjavog betona mogu tako pompezno nazvati) oranje al nema veze, bitna je dobra volja i apolonska tehnika.

Odradio ja, štonobisereklo 10 krugova, plašio sam se da u krivinama ne skraćujem neku zamišljenu putanju pa sam išao malo šire i namakao skoro 100m viška, nema veze. Krenuo sam drvenkast pa se malo otkočio posle 3-4 kruga i posle toga progresivno ubrzavao, manje one brže stotke a više one lagane jer su mi prve stvarno bile previše "peške". Posle mi bilo krivo što se nisam setio da lagano rastrčim još 2 kruga pa bih imao 4800 što bi sa jutarnjih 16300 izašlo na polumaraton, no izgleda da zemlja ni ovako nije prestala da se okreće.

Sad je sve na ovim polurođacima iz Samobora koje treba jutros pozvati, ako je Striček nedajbože umro ja vala ne mogu po Ljubljani tražiti smeštaj koji će nas izaći ko 30 karti za Zoo, a ako su živi i zdravi, flašu vina iz Vino Župe u gepek i piči. Eh da, jutros se ide na pijacu, nećem trčat. Možda malo bicikle kasnije, reda radi i kontinuiteta. Evo svanulo.

zadnji voz

Danas je poslednji dan prijava za Podgoricu, a sutra je prvi dan, to sam juče iznenada shvatio, rada prijavnog centra u Ljubljani. Četvrtak i petak dakle. Subota je dan kad bi se putovalo a nedelja dan kad bi se pomerali satovi i trčalo. Start u Ljubljani je u 10h30 što je po letnjem vremenu maltene podne! Ponedeljak bi bio dan za povratak a utorak bože zdravlja dan da odemo u Aranđelovac u klub po moj novi bajk. U nedelju je i treking liga na Popovici, to je rez. varijanta za sve. Najviše od svega me uzbuđuje taj Aranđelovac jer bih se vrv vratio biciklom tih 70km, normalno poneo bih opremu kacigu sprinterice i svoje patent pedale. Wroom wroommm baš bi bilo bljak da stigne loše vreme pa da mi propadne plan, ne bih se bez blatobrana fajtao dva i po sata po kiši i odmah sirotoj bicikli servirao grom iz mutna neba, ne ma šan seee, pre bih dotrčao iz Aranđelovca :-)

Tačnije, u Ar. sam trebao u petak ili najvrv subotu, pa bi onda u nedelju na Frušku, jer je do Podgorice dosadan i težak put radnim danima, ali jbg pojavila sa iz mrtvih ta opcija Ljubljana jer nisam imao pojma da i oni kao i Bgd prodaju kompletne startne pakete par dana pred trku, po malo višoj ceni ali to je još i najmanji od ukupnih troškova...

Izgleda da imam fore do popodne da se odlučim, kako je težak ovaj život brate, nisam ga sa 13 godina ovako zamišljao šmrc.

LIVE

trčkaram juče, više pešačim jer me je stigao umor od nedeljne kombinacije trke i treninga Dužine, i na ulasku u cigansko naselje čujem "živu muziku"
skrenem u taj sokak, rekoh ladno ću da prekinem "aktivnost" i da malo "emitujem uživo" preko fejsa, nemam pojma da li se radi o nekoj svadbi ili krštenju ili useljenju ali ovu violinu i ovu pevaljku moram da snimim pa to ti je
trešti neki razglas kao za Metaliku da su postavili, a ova peva neku bluzčinu koja izuva što bi rekli ovi moderni

prema meni silazi istim putem starija ciganka, pitam je gde je ta muzika, orkestar, kaže aaaa nije nije, nije živa muzika
radio? pitam ja, da da da, radio, kaže ona.
idem dalje, otvaram internet i na licu mesta onako u hodu guglam po rečima pesme da vidim šta je to
i odmah pronađem, pa pošto sam otišao uz vetar i više ne čujem muziku odozdo, pustim i pojačam, idem dalje kroz naselje i slušam
fakat postoji i živa verzija pesme, dakle nije baš bio radio nego su verovatno sa youtube puštali muziku

nakon minut prolazim pored dvorišta u kojem sedi devojka od 20-ak godina, cigančica isto, sa maleckim detetom, pogleda me i sva ozarena dovikne EEE SVAAAAAKA TI ČAAAAST, onim otezanjem tipičnim za njihov govor
i tu shvatim da je ta pevaljka neka jako popularna među njima, kultna ličnost, rekoh sebi znači svaki sledeći put kad ovuda budem prolazio moram ovo da pustim hehe

https://www.youtube.com/watch?v=O6nR1m5A1Pw

tri broja, dvadeset

kao u filmskom serijalu "tri boje - ...", kod mene su uvek neka tri broja
ovaj dvadeset je jer imam toliko vremena da nešto napišem dok ne krenem na popodnevnu aktivnost (!) jer volim da izbegnem onaj špic u 15h kada se menjaju smene u najvećoj fabrici
u međuvremenu od poslednjeg izveštaja sam jutros pretrčao laganih 9km, bio na poslu i satro se od samo jednog tretmana koji je više ličio na neku jaču hiruršku operaciju, a nakon toga još kresao dud i jabuku koliko da opkolim leđa kao indijanci partizane u krstaškom ratu

na trčanju ću i dalje ostati u ovom svetu na par metara od prozora jer stalno razmišljam kako da napravim nešto odakle mogu da orezujem drveće koje svake godine podivlja i preti da će otići izvan domašaja svake testere a onda smo ga nadrljali, što od plastova lišća koje bi se skupljalo svake jeseni a što od toga što bi nam pojelo svu raspoloživu svetlost
ovih 6 ari su ionako jedina oaza među zgradurinama i koliko god ja voleo svako drvo i boljku i grančicu i list, jednostavno ne možeš da ga pustiš nebu pod oblake kad je neposredno uz kuću

kako se lepo provesti a ne umoriti se pitanje je sad, jer mi dodatnog umora više ič ne treba
jer (ni)smo tako u mogućnosti, štonobisereklo, da treniramo i mučimo se, ova nedelja mora početi sa par laganica dana
verovatno ću da se napnem i prisetim neke prečice negde, pa da se provučem kuda nikad nisam, usput koliko se namakne od trčanja a koliko od puzanja nije ni bitno, tek da mi taj sat (i po?) prođe u miru i zanimaciji

imam još par brojeva ali ih nisam tačno upoznao pa ne mogu da ih imenujem
one patike što sam upario levu crvenu sa desnom zelenom se bliže 1000km koliko je prešao zeleno-crveni par, mislim da im fali možda 150-ak km što može da se odmota i do kraja meseca, mada nije važan nikakav rok, nismo na utakmici
a iznenadio me i mali broj pretrčanih kilometara u oktobru, najviše zaslugom onog vikenda kada smo trčali trku Ramska tvrđava pa sutradan Rtanjski polumaraton, a ja dodao još par egzibicija po Rtnju lično, nakon čega sam se više odmarao nego što sam potrčao skroz do sledećeg vikenda kada sam, logično, fino otrčao 10-tku u Kragujevcu

nakon toga se nisam uopšte odmarao što mi je, opet logično, uništilo noge pred Novi Sad koji sam otrčao em sporo em u slinim patnjama i trpnjama (?) no hajd, svako iskustvo se isplati a naročito ono koje ti se dogodi hiljaditi put, ono utre put za hiljaduprvu uzastopnu grešku pa dakle nije uzaludno jelte
tik tak satnica zove odoh

četrdeset pet

da mi je neko rekao da mogu da pretrčim maraton rekao bih mu da verovatno malo fantazira, ali realno ja nisam ni pretrčao maraton pošto sam imao dve pauze između današnja tri trčanja
pa idemo po redu
negde iza 9 sam krenuo na trčkaranje koje odmah u startu nije izgledalo kao uobičajeno trčkaranje jer sam očekivao kilometre tik ispod 6 minuta a išli su bliže 5'40''
takođe nisam imao baš precizan plan koliko ću pretrčati pre a koliko posle "trke" ali je ova improvizacija ispala odlična
naime nisam hteo da pre trke pretrčim previše pa da se posle patim na nekim smešnim brzinama, a opet ako bih se suviše prištedeo pred polumaraton, ostalo bi mi mnogo za nadoknadu nakon trke i ko će se prevrtati još sat vremena na umornim nogama kada te prođe svako uzbuđenje

elem tih prvih 16km sam završio za sat i po i stigao na start u 10h45 što je bilo hajd da kažem "taman" no start je neposredno zatim odložen za 10' pa sam imao malo vremena i da se razgibavam i istežem ubijajući dosadu
stao sam negde pozadi i moram priznati da mi je bilo novo iskustvo tako trupćati u masi čitava dva kilometra dok se gužva nije malo raščistila
odatle pa sve do cilja sam polako prestizao ljude koje naravno nikada ranije nisam imao priliku da vidim jer su to sve rekreativci koji trče polumaraton za tipa dva sata

obzirom da mi je ideja bila da ću se vrteti tu negde oko 5'/km obreo sam se u gužvi koja se napravila oko zeca za ciljno vreme 1h45 koji je na leđima nosio ono visoko barjače da bi bio lako uočljiv
odmah sam skontao da je to najgore mesto za trčanje jer kada ta gomila od 50 ljudi stigne na okrepnu stanicu, zlo i naopako kako ćeš doći do čaše vode a ja nakon već sat i po trčanja iza sebe nisam smeo da propustim nijednu okrepu
vodom sam se više polivao i ovde-onde popio po gutljaj a svaki put sam čašu prosuo sebi na glavu, svestan da je hlađenje na ovakvom suncu čak i važnije od hidriranja

no zato sam uzeo po čašicu koka kole gde god sam mogao i ispalo je pametno jer je to poznat nadri recept protiv problema sa stomakom koje su neki juče iskusili a ja eto ništa, čak ni onaj jedan proliv koji sam očekivao hehe
u dva navrata sam uzeo i po četvrt banane, da se nađe
noge mi nisu pravile nikakve probleme a ni leđa pa je i to ispalo fino
negde na zadnjem okretu oko 13. km sam izgubio pejsmejkera za 1h45 i njegovo društvo i dalje odatle sam čak po malko i pojačavao do cilja a oni su koliko vidim iz rezultata nešto i usporili pa se napravila razlika od skoro 3 minuta

nakon nazovi trke sam se najeo grožđa i otišao na završni deo Projekta pod radnim nazivom pokušaj da pretrčiš 42km a da se ne umoriš, ali sam morao da odem do jednog bunara iliti đerma da ga slikam a na onim pravcima je sve nekako blizu kad pogledaš a nigde blizu kad treba dotle i doći pa sam tako dodao skoro kilometar (i još jedan nazad) a i kraj mi nije bio kod kružnog toka na ulasku u banju nego skroz u banji i što je još najlepše od svega, to je da sam i tih zadnjih 4+4km trčao u nekakvoj blagoj progresiji, bez vucaranja i kilavljenja

tako sam umesto neophodnih 5 na kraju pretrčao 8km što je uz prethodnih 16 + 21 izašlo na 45km
pa fino
ukupno sam na nogama proveo 1h30' + 1h43' + 44' što mu izađe 3h57' za sveukupan prosek od (uzima digitron) 237/45=5.26666 pa minus 5 = 0.266666 pa puta 60 = 16, dakle 5'16''/km, opet dosta brže nego što trčim 4 puta kraće treninge hehe

polurođendan

19-10-19 zvuči kao dimenzije od Barbike jelda, mmmm...
ali ne običja južual barbi nego neka s mandarinama barbi

moram otrčati "i po" kilometara popodne u Apatinu, onako reda radi
dva i po, tri i po, nevermind, samo da je na i po
zbog što sam danas napunio godina i po, doduše to će biti tek u 09:40 sahata

elam pejdž je opet aktivan pa će sada sve biti lakše, plus ću imati i prostora za one mikro-blogove koji bi bili smorčina da ih ovako pišem pet na dan
recimo juče na trčanju kad sam bio ispod pijačnog mosta ČVOKKK nešto čvaknu, ja brzo uz stepenice i opalim fotku Fabia udarila u Nivu, žensko-ženski okršaj
da stavljaš na fejs reći će ljudi ovaj smara jadan željan lajkova nije ga dovoljno dadilja držala u krilu kad je bio mali
da pišeš ceo blog o tome još veći smor sačuvaj bože
a ovako kad imaš pejdž od Bloga (the) samo metneš sliku napišeš evo kakvi su sve krševi od jutros imali SUDAR a ja ništa
i to je to

https://www.facebook.com/Blogoje/

čak mislim da ne mora ni da se stisne LIKE na stranicu nego može pod "prati" da se stisne "dobijaj notifikacije" i odmah ti dođe čim napišem blog pokuca ti na vrata od mobilnog onako diskretno eventualno ako ti je uključena vibracija počeše ti notifikacija guzu opet onako diskretno da niko ne primeti ma pravo malo noćno savršenstvo

hteo sam da sečem poslednji dud malo da ga okrešem no nešto su me minirali pa ću morati na neki drugi način da ubijem ovih nekoliko sati do polaska na put
za početak da prepišem sve treninge u sveščicu i excel pa polako

kad sam jutros birao cover za ovaj fb pejdž od bloga shvatio sam da mi za jedinicu treba samo jedna ulica po širini a za 2020 ću malo morati da se snađem, da razvučem grad u širinu, ili u nekom drugom gradu da to napišem, bumo vidli

a štos tiče opravdanja za ovaj konkretan blog, eto palo mi na pamet da vidim koja će mi apatin biti trka ove godine i ako nisam ništa omašio sledeća posle apatina će biti 30-ta

1.       novi sad

2.       jagodina

3.       kovačica

4.       beograd

5.       bečej

6.       sl. požega

7.       krašić

8.       banja luka

9.       križ

10.   jastrebarsko

11.   novi grad

12.   plitvice

13.   valjevo

14.   kula

15.   brčko

16.   struganik

17.   tuzla

18.   ugljevik

19.   kanjiža

20.   divčibare

21.   ruma

22.   šabac

23.   čačak

24.   varaždin

25.   ramska tvrđava

26.   rtanj

27.   kragujevac

28.   novi sad

29.   apatin

dve pilule

Muke po Blogoju.

Izgleda da ću morati da aktiviram FB pejdž bloga, jer se ovako teško pronalazi.

Realno nisu još dva ili tri klika nikakva smorčina kad se već ovoliko napipkam telefona ili tastature pa eto.

Danas (petak) sam najpametniju stvar uradio što popodne skoro uopšte nisam trčao.

Jesam se nakon jutarnjeg trčkaranja raspomamio jer nisam planirao nikakve radove u dvorištu i rekoh ajd da se oprostim od Leta na lep način ali!

Nakon ovakve nedelje skroz je dosta bilo 7km futingića i par sati na poslu i 50-ak km onim traktorom od mtb-a, plus sat i po tumaranja puteljcima Oca Marjana.

Ta lampica mi je posebno bljesnula - eto zašto ovde nema puteva na karti - jer ih nema ni po zemlji. Eu reka.

I tebe sam sit kafanooo...

Pozvali nas u kafić jelte a mene tašta obukla kao za ženidbu kaže naleteće tamo neka sestrica neko pilence moraš da ostaviš dojam, i tako to, zakopčala me do grla nako štreberski da ipak ne preteram sa utiskom i sve je išlo po planu dok me nije pogodila pesma e tu sam pokazao sva svoja lica, zamalo.

A nisam ni kikiriki kljucao pa da se vadim da me je to uhvatilo, ovi što su kljucali bogme odoše im ruke međ mandarine brzim sa tarifom putničkog a ja na kraju ništa, malo uvrtao neke loknice i to je sve što mi je žena dozvolila.

Nisam pisao blog u četvrtak jer sam pravo s posla uhvatio motorku i skratio dudove a posle mini trčanja predveče sat vremena prevlačio granje do kontejnera.

Malo mi se i izbrkalo koji dan sam gde trčao no srećom sve je na Stravi pa ću lako prepisati pre nego što krenemo za Apatin.

nepropast!

napokon dan bez propasti, pa sam požurio da to napišem evo odmah popodne dok još ima nade da nešto krene po zlu
juče sam nakon onog jurišanja u prazno pokušao još jedno trčanje popodne no shvatio sam da mi je vožnja biciklom prava mera odmora i za dušu i za noge
a šta ćeš
to što bih ja voleo da sam dovoljno utreniran za više treninga, mogu da okačim mačku o rep, jer očigledno treba puno više truda (organizacijskog) da bi se dotle stiglo, a ovako taljam dok taljigam i otaljavam kako ide ona pesma dajtavrlje vrtavrlje za koju nikad nisam znao šta znači osim da zvuči žešće proizvoljna

sinoć sam malo ratovao po fejsu na temu napuštenih životinja i neke lokalne stranice koju vrlo nestručno na aparatima održavaju neke paranoične osobe i po pravilu odmognu barem onoliko koliko bi mogle da pomognu, ako ne i više
sve je tu krcato nekim ludim ženama koje imaju neke svoje "trenutke" pa se uglavnom ne zna ko pije a ko plaća, s tim da većina posetilaca svaki dolazak plaća svojim živcima očigledno
sve se mirno završilo, sa par blokova s moje strane, hehe, more mrš

jutros sam pošao u polukružno trčanje iznad grada da bih se vratio pored majstora za auto da zakažem redovan servis pa sam dodavao kilometar po kilometar da mu naletim pored hale čim prođe 09h a i da odatle taman dotrčim kući i sredim se za posao
pošto radimo od 10 jelte, evropskih 9 je naših 10 ne znam jel mu to dođe rusija turska iran jemen šta li, nije bitno, uglavnom imamo taj akademski pomak (drugo jelte)
i taman na kilometar od majstora mjauuu mačence istrča na put, i onda traži ima li ih još, ima još dva, jedno bukvalno na samrti zagnjurilo glavu u zemlju i pokušava da diše, drugo beži i ne možemo da ga uhvatimo i tu izdangubismo deset minuta i stigoh kod majstora ali zakasnih na poso

dakle treba na akademskih sat vremena da se doda i onih akademskih 15 minuta, kako sam samo zaboravio taj divan vaspitački gest da se još na faksu ljudi nauče da svuda treba kasniti, rodile majke decu da bi škola od njih pravila kretene, pa kad posle kao odrastao čovek pitaš kada će doći struja, kada će nam asfaltirati ulicu, svi ti kažu evo sad ćemo za 15 godina samo malo pričekajte, direktne posledice obrazovnog sistema

elem zbog žurbe sam ostao bez mogućnosti da lagano dotrčim do kuće pa sam morao malo da požurim pa napravio bolji prosek od planiranog, ajd da kažem sreća u nesreći mada nije to baš to naravnom, srećniji bih bio da sam trčao DUPLO brže a ne samo pola minuta po kilometru
danas sebi već delujem malo bolje nego juče tako da će ovaj dan doživeti i drugo poluvreme, a posle se već treba malo odmoriti za Apatin za koji se kao i uvek nisam prijavio na vreme (tj nisam imao pojma kada će da zatvore prijave) ali obzirom da ove godine trčim za taj klub naravno da ću opet izmajmunisati last minit vajld kard, eto opet koristi od toga što si VIP jelte, kako i zašto se lepe stvari događaju ovako prečesto mora da je karma nešto zabagovala

propast miholjdanski

eto negde nešto pročitah i kao drž da izguglam kad ono piše da je taj famozni Mioljdan bio još u subotu, a ja sve kao super super nek teče ovo lepo vreme I ONDA KAD SPIČI MIOLJDAN PA JOŠ OVOLIKO
kad ono međutim
prošo voz
baš sam informisan jelte
bar da sam negde bio na putu pa smeten i ometen, ali jok, taj dan išli bajkovima na branu, sunčali se i niko nije ni posumnjao otkud leto u decembru
svašta

nakon jučerašnje poluDužine koju nisam dovoljno skratio da ne bi bila taman neka sirota dužinica a nisam je dovoljno ni produžio da bi bila prâva Dužina, jutros se naložih da napadnem jedan segment
na Stravi
i odem tim putem i nadžandžim uzbrdo i iako nisam imao pojma tačno koliki je rekord a opcija Live Segments mi uopšte nije pokazala odakle sam ga tačno napravio i gde mu je kraj, nekako sam mislio da idem dovoljno brzo a evo sad kad vučem mišem levo desno ispadne da sam išao okruglo 7.5 minuta a trenutni rekord je 07'36'', dakle pata karte

MEDŽUTIM
na vrhu su me sačekala dva psa i ja sav onako "high" stanem da ih malo izmazim i posle par minuta kada je odozdo najstrmijim sokakom napokon stigla i Lola klaj klaj biciklom, produžim snimanje i otrčim dalje
MEDŽUTIM
kad sam došao kući piše mi preko dva minuta sporije vreme od istrčanog i neki suludi prosek od skoro 7'/km, amaaannnn pa izgleda da sam stao metar-dva prerano i tek kad sam produžio dalje tek tu sam prošao cilj segmenta i sve mi se uračunalo u trčanje
tako da ću morati da ponovim, šta je tu je, idući put se ne zaustavljam sve do Sarajeva da sam siguran da sam prekoračio liniju jelte

propast jesenja kolekcija

spremam se za trčanje i već se ježim od ove zime iako je napolju više leto nego zima
malo duže ću ostati na poslu i kontam kako postaju nemoguće sve one lepe kombinacije sa biciklom
ali dok dođeš kući, presvučeš se užinaš umiješ se blabla, dok odeš biciklom negde malo dalje od grada, nakon par sati trčanja se biciklom isto toliko vratiš, već je tu negde predmrak ili mrak
nema više onih par sati fore koje leti uvek imaš u džepu koliko god se negde neplanirano zadržao
dakle poludnevne kombinacije otpadaju sve do tamo negde aprila, a sve ovo bic-trč-bic je moguće jedino ako bicikla nije naročito dugačka, ili pak trčanje

tako da, obzirom da sam, excel kaže, u zadnje dve nedelje pretrčao jako malo, možda je došao i trenutak da se trgnem i zalegnem ozbiljnije glede tih aktivnosti
ipak niko nije procvetao nakon što je celog leta vozikao poniku i usput trčkarao po desetak kilometara ovde ili onde, po nekim zanimljivim seocima koja ranije nije posećivao

jeste da mi je godina izgledala kao godišnji odmor ali eto otrčah u novom sadu 10km skoro dva minuta sporije nego 7 dana ranije u kragujevcu, pa bez obzira da li je tajna u vrućini ili gps greščici ili nekom lično osobno personalno individualnom faktoru, bilo bi bolje da sam trčao dva minuta brže pa makar i gps grešio, u tom slučaju bih mogao da se pravim da nisam primetio, a ovako prosto moram da primetim jelte

i tako, odoh biciklom tek koliko da ne moram milioniti put da trčim kroz centar, kad počnu kiše i vetrovi to mi neće ginuti ionako, pa ću negde s kraja grada na trčanje, po mogućstvu malo duže od prosečnog, čisto da razbijem tu neku šemu koja se stručno rečeno uštirkala
imao sam nekih pokušaja bržeg trčanja pa sam lišen obaveze da moram da nabijem ovolki ili onolki prosek, pokušaću samo da odmah dan (i malko) nakon trke napravim neku ajd da kažem Dužinu kad joj vreme nije

propast drugi deo

u nedelju je za novi sad bila najavljena vrućina pa dobro, leto je za nama i verovatno smo više aklimatizovani na sunce nego na sneg
odmah na zagrevanju sam primetio da nešto nije u redu
krenuo sam par kilometara sa maratoncima u 11h, jer je moja trka trebala da počne 45min kasnije, pa rekoh eto idealne prilike da se malo razdrmam

neki čudni grčevi u butinama su me zbunili, otkud sad ovo?
nakon desetak minuta se to sve smirilo, no kada sam došao do auta da nešto presvučem i ostavim telefon te uzmem sat i traku za puls, krenulo je opet dok sam trčao na mesto starta
svašta
no ne mogu reći, za vreme "trke" nisam osećao ništa čudno

prva dva kilometra su prošla po 4'15'' pa sam bio u dilemi da li da usporim za trunčicu jer bih bio zadovoljan i sa prosekom 4'20'', ili da idem onako kako mi je komforno (za desetku) pa koliki budu proseci, neka budu
i tu odmah PAF nesporazum, kako mi se okrenuo kilometar pojavilo mi se na satu prosek lap-a 4'50''
to često ume da vrlja napred nazad i uglavnom tako počne, no nakon par desetina metara dođe na svoje, eventualno nakon stotinak, ali sada ne
gledam po nebu, gledam krošnje, zgrade, pitam se da li je dobar signal, svi ljudi koji su trčali oko mene trče istom brzinom, sve koje sam stizao i dalje dostižem, ništa se apsolutno nije promenilo osim što sat umesto 4'15''-4'20'' pokazuje 4'50''
wtf iliti koji ti je moj

i onda sam digao ruke od pokušaja da išta pratim, pratio sam osećaj i nastavio tako lagano da klizim kroz trkače prema napred, svako malo se prisećajući gle ovih dvojica su me prošli odmah nakon starta, gle ovaj me je prošao pre samo 500m a sad već crko, i tako dalje
na kraju mi je staza od 10.55km izašla puno kraća, a vidim i kod jednom koji mi se na Stravi pojavio u flybys da mu je izašlo slično

naime stisnuo sam start nekih 50-60m nakon starta kada sam zaista počeo da trčim i rešio se gužve, a stisnuo stop nekih 80m pre cilja kada sam na satu video da mi je prošlo malo preko okruglih 10km koliko mi je glasio plan treninga za danas
pulseve sam na kraju podosta podigao što je zaista lako po vrućini a nadam se da će se to važiti i kao dobar trening, mislim kad sam se već toliko jelte napregao

po tome ispade da je cela trka dugačka nekih 5150m uvr glave, odnosno da sam ja pretrčao 10400 samo što mi je sat pokazao puno manje, odnosno manji prosek
jer 400m je nekih 1m45s odnosno desetak sekundi po kilometru (!)
nit mogu da saznam nit ništa, jedino da zapucam u novi sad i biciklom pređem isti put pa na precizno kalibriranom ciklomasteru izmerim real life rastojanje, zanemarujući gps i moguće greške

propast

eto jednom neka nešto propadne i zbog drugih
jedan po jedan su svi odustali od grupne dužine/izleta/sunčanja pa više nisam ni imao razloga da se žrtvujem ni zbog čega i odem na trčanje samo da bih bio što manje odmoran na trci u nedelju
mislim kao da je neka trka ali ajd

taj Frtalj, bila mi je to prva trka ove godine nakon dva meseca bolesti i ležanja, mislim da sam imao 4'33'' prosek po kilometru, a sada sam u Kragujevcu pre nekoliko dana išao 4'17''/km tako da već imam neke brojke koje će mi pomoći da ne gledam u sat kao u staklenu kuglu i previše se nadam ovome ili onome

naravno da se forma menja, tojest ne forma nego stanje u kojem staneš na start trke ili početak treninga, pa je utoliko sve promenljivo, relativno promenljivo
sećam se da se ni u Kragujevcu nisam osećao nešto bogzna sveže a recimo sutra zaista neću imati razloga za tako nešto, po svakoj logici bih trebao da budem raspoložen za trčanje

biće zanimljivo poređenje sa Kragujevcem zato što sam tamo kukao na sivih +13 i jak hladan vetar no na kraju je ispalo da sam istrčao dobar prosek, u odnosu na sve prethodne jesenje trke
danas je najavljeno +26 a ja sam oduvek srao kako mi prija vrućina, e sad da li ću zbog toga što mi nešto prija istrčati brže ili sporije, videćemo mada ne uspevam vidim do kraja godine sebe kako trči brže od onog Kragujevca
to je bila taman brzina za polumaraton ispod 1h30 i maraton ispod 3h no to su pola klase odnosno klasa trkača iznad ovoga što trenutno predstavljam

još uvek nisam odlučio šta će da se događa vikend iza Apatina koji je iza ovog NS sutra, privlačila me je Podgorica zbog eventualnog svraćanja na more par dana pre ili posle maratona ali ni za to nisam baš naložen jer mi je Ljubljana privlačnija i onda će verovatno sve da propadne jer ću čekati zadnji dan da neko odustane od Ljubljane i ponudi broj na poklon a Marfi kaže da ako me je posrala ptica za Beogradski to treba da zapamtim jer se više nikada neće dogoditi a ne da se nadam da će mi besplatno last minute trčanje maratona postati tradicija

zanimljivost: dan nakon Ljubljane/Podgorice, u Valjevu bi trebala da se održi trka u čast osnivača srpskog olimpijskog pokreta, na 10km, tako da bi taj "utešni ponedeljak" uvek mogao da stoji kao poslednja mogućnost, koliko znam trka je uvek išla 28.10. bez obzira na dan u nedelji

elem današnji poluodmor je prošao na bicikli, tek koliko da shvatim koliko mi je i na bicikli sve teško jer sam zaista malo vozio ove godine i prosto me je strah da sednem na trkačku i pomirim se sa nekim smešnim prosekom na jednoj od uobičajenih staza za vožnju

trebalo bi jesenas i to preboleti očigledno, oduvek sam tvrdio da je kombinacija bicikle i trčanja bolja od samo trčanja čak i kada se o pripremi za maratone radi, iz prostog razloga što biciklom možeš da odeš i na trening od 5 sati što je na trčanju malo bolesno i povlači neke nepotrebne rizike, a jak tempo može da se vozi dva sata što je opet na trčanju nemoguće preko 20-30 minuta u komadu tako da...

boli ne boli me, novac u rukama

umesto uvoda prekopiraću sa fejsa:

ima ta smešna trka u Novom Sadu, zove se Frtalj (maratona) i dugačka je 42/4=10.5km, a održava se krajem marta i sredinom oktobra.
dva i po dana pred onu prolećnu sam slomio prst na nozi, malo ga ulepio flasterima i bez obzira na sve ipak otrčao trku.
iiiiii, pogađate šta se dogodilo dva i po dana pred ovu oktobarsku? 
opet nije bukvalno prelomljen nego je pukotina po dužini.
prekasno sam se setio da sam možda mogao da pitam i zubara da mi snimi, prošao bih triput jeftinije 嵐
da li ću trčati, naravno, popodne idem na probni đoging da vidim da li sam sve dobro bandažirao i bože zdravlja eto me u nedelju na startu ☠️洛

elem probni džogg je prošao bezbolno i to u najgorim patikama pa je ostalo jedino da vidim u čemu ću trčati tog Frtalja
a pre njega, u čemu ću na ono što društvo zove Dužina u subotu
valjda je trebalo da u subotu bude Frtalj a u nedelju Dugo trčkaranje ali hajd baš da vidim i kako će ova rokada da izgleda
start maratona je u nedelju pomeren sa 10 na 11 pa će ljudi lepo pocrkati na +25°, šta se može
jedino je šteta što verovatno neću moći da vidim cilj maratona kao što bih ga dočekao da je počeo 1h45 pre Frtalja, a ovako će na kraju moje trening-trke prvi maratonci biti tek na pola staze
ko zna da li ću biti više raspoložen da odem negde na pizzu ili da sedim na trotoaru sa fotoaparatom, hm
no kao što rekoh, prvo sutrašnja (subota) Dužina pa šta ostane za nedelju

ozbiljnooooo

danas sam se uozbiljio
ozbiljno sam se uozbiljio
rešio sam da TRENIRAM
jer u nedelju je trka u Novom Sadu pa treba biti što brži jelte
i nakon 6 godina netreniranja nego samo trčkaranja po brdašcima i odlazaka na trke (koje su dakle bile jedini treninzi, ako ćemo da nazovemo stvari pogrešnim imenima) rešio sam jelte
šta sam rešio
da TRENIRAM
NAJOZBILJNIJE
valjda je četvrtak pre podne dovoljno daleko od nedelje u podne da TRENING dadne neke efekte, jelte
nije bitno da li je to minut ili sekunda po kilometru, bitno je da sam TRENIRAO
OZBILJNO
i to mora dati neke rezultate, tako piše u knjigama
doduše piše da će dati rezultate ako se nakon TRENINGA dobro odmorim a ja predveče išao da trčkaram po kišici i dodatno se umorio a ne odmorio, kukuuu
elem
odem ja biciklom do Toplane pa produžim još 300m ka Beloševcu, to je ono selo gde je na stradao Kosta Kojot sećate se
i odatle krenem lagano kilometar da se malo zagrejem i da vidim boli li me šta
A O TOME ŠTA ME BOLI ĆU SUTRA U POSEBNOM BLOGU, ZASLUŽILO GA JE BOGME ITEKAKO
i ne boli naročito i kad je sat zapištao na kraju kilometra ja krenem dve bandere brzo dve bandere lagano i tako sledeća 4km
mislio sam da je razmak između nulte i druge bandere 100m ali nije, negde je bliže 90
ali nema veze, opet je to 50:50% brzog i sporog trčanja
duvao neki vetar, ja svež ko rosa u podne ali nema veze, išli kilometri oko 4'20''
iz čega zaključujem da sam ona ubrzanja išao možda po 3'50''/km a odmarajuće bandere nek sam išao 4'50''/km pa mu to dođe taj prosek jelte
i nakon ta 4km sam otišao 500m dalje malo da rastrčim pa stao pored Kolubare da se istežem i da se ohladim načisto da bi mi povratak bio golgota čista jelte
i bi golgota
ČISTA
sad se treba vratiti blago uzvodno, kraći korak, drž ne daj, zapni malko, ne daj drž
pa sam tako otrčao 2km pa seo na trotoar parkinga od Čarapane da plačem
plakao minut istezao se minut, rekao Loli idi tamo ispred ima prodavnica kupi neki sok od jabuka, da imam motivaciju da trčim dalje odavde, inače ću da ostanem u čarapani da spavam
i čim je ona krenula biciklom krenuo i ja da trčim pa opet dve bandere dve bandere i nekako otaljah i ta zadnja 2km ubrzanja, ukupno 8.
i onaj prvi i onaj između i još jedan do mesta gde sam ostavio biciklu izađe ih 11
kao u onoj priči Snjeguljica i 11 patrljaka
ovo uzvodno Kolubarom išlo između 4'30'' i 4'40'' mada nije tolika razlika u nagibu možda, a možda na mestima i jeste, nego prosto sam sa većim žarom krenuo, grlom u jagode jelte
i eto, JA TRENIRAO
za razliku od prošle godine kada sam desetke vrteo oko 40', ove godine sam tu negde oko 43' jer se nisam ni trudio da se iščupam iz onog bunara forme u koji sam zimus upao nakon dvomesečne totalne pauze zbog upale pluća i gripa praćene lomljenjem prsta na nozi
ali eto, zato sam danas TRENIRAO
ako je novosadski Frtalj (trka) BOŽIĆ, onda je ovaj trening bio PRASE

odmor stop

nakon što sam izmenjao desetak guma i točkova na skoro svim biciklama krenuo sam na probno pešačenje/trčanje i kad sam seo na onaj najstariji pony (što ga Milijana gony) video sam da mi je zadnja guma bušna
a znamo kako je smorčina menjati zadnju gumu na poniki, koja ima kontru pa treba i onu polugu odšrafljivati da bi se skinuo kotač...
no kako imamo kao što rekoh 11 bicikli uzeo sam prvu sledeću i odvezao se taj kilometar do prve uzbrdne ulice odakle sam dalje krenuo peške.
evo Lola je dobila zadatak da prekontroliše i nabrojala 12, zaboravio sam moj "kišni bajk" a to je aluminijumski Polar na koji su nabacani najstariji delovi i plastični branici produženi oko točkova skoro skroz u krug tako da me voda sa puta što manje prska, kad odlučim da baš po kiši MORAM da se provozam a to mi se uglavnom baš tada i dogodi.

pešačenje je prošlo oke, trčao sam samo nizbrdo tek koliko sa shvatim da ono žiganje u kolenu od prekjuče nije prolazno nego prelazno u sledeće dane, hmm.
jesam džandžio niz strme nizbrdice ali nisam mislio da će da se nešto dogodi glede meniskusa, nadam se da neću morati u invalidsku penziju a do subote svakako neću trčati nigde nizbrdo nego ću pred kraj treninga što bi seljaci rekli SAIĆI niz neko zadnje brdo ako se pogodi da je baš strmo.
polu-plan je bio da se trči Frtalj u novom sadu u nedelju jer mi je to jedna od najomiljenijih trka, svakog proleća kad je polumaraton i jeseni kad je maraton sa startovima u 10:00, postoji i ta trka zadovoljstva Frtalj od 10.55 km koja startuje u 11:45 i bez po muke se stiže autom na start

zadnjih nekoliko godina otkako su ukinuli prijave veče pre trke PLUS bezobrazno povećali startnine nisam ništa ni uplaćivao nego smo (šta da vas lažem) trčali bez brojeva kao i mnogi drugi "padobranci" jer kad sabereš, za nas dvoje po 2500 u martu i oktobru izađe 10,000 dinara, što je mnogo mnogo je
ranijih godina sam nesmotreno i bez razmišljanja prolazio i kroz cilj a u nedelju ću kao pošten čovek stati negde tamo u pešačkoj zoni jer ću ionako kao trening otrčati 10km i kad mi na satu brojka pređe cenera samo ću da usporim i zaustavim štopericu.
nervira me što me tako sa nekih trka oteraju, uopšte mi ne smeta da platim, lupam, 800 dinara (50kn.-) i da mi daju samo broj, nego me teraju da nedeljama ili mesecima unapred kupujem majice od plastike sa kojima ne znam šta ću.
video sam da na nekim trkama možeš posebno da naručiš majicu ili buff i to mi se baš dopada kao opcija.

no međutim ali kad ono gle, otkrio sam neku trku treking lige u Subotici koja se održava jelte u subotu (hehe, postoji li život u Subotici drugim danima pitam se sad kao u nekoj epizodi Zone sumraka) i sad se to malo zakomplikovalo jer bi trebalo iz Va otići u petak popodne pošto je to malo predaleko za jutarnji juriš autom, pa bi trebalo tamo negde na Paliću naći smeštaj skroz do nedelje ujutru i onda bi put do NS bio još duplo ležerniji nego inače.
jedini problem je što bi uz 2 noćenja i još 15-ak litara "čorbe" (kako je ćale nekad davno zvao benzin) otišlo istih onih 10,000 koje cele godine nameravam da uštedim, tako da prc

nadoknada pre nadoknade

ne možete vi toliko da pročitate koliko ja mogu da napišem, posebno u danima kad imam prolivčinu, ili sa stomakom problemčinu kao danaske
elem obećao sam da ću napisati nešto još o onom Rtanjskom Polumaratonu koji je ispao jedna skroz posebna trka
kao prvo, zbog toga što to maltene nije ni bila trka, i
kao drugo jer je jedan događaj skroz nevezan za trčanje obeležio taj vikend

kao prvo (ovo je drugo nabrajanje, nije ono od malopre) vikend je ispao ludačko turistički

jer smo, pod jedan (ono "kao prvo" počelo da zbunjuje) proputovali od kuće do Dunava, tamo trčali trku na 10.5km, odatle skroz niz Dunav otišli do Novog Gradišta pa kroz kopno do Bora, a sve da bi se podsetili kuda smo to biciklama išli pre par desetina godina kada smo iz Brestovačke Banje mtb-ima vozili do N. Gradišta i nazad, samo da bi se tamo najeli palačinki
kakve su bile palačinke eto računajte ako je za to trebalo 7 sati na nekim kršinama od po 15kg i valjda 80+80km žuljanja dupeta
pod dva iz Bora nastavili do podno Rtnja gde smo sutradan trčali polumaraton
tu posle polumaratona pronašli najjadnije kuče na svetu, ošišali ga, prošvercovali u apartman, okupali, nahranili ga, i...
pod tri u ponedeljak otišli s kucom do jednog pa drugog veterinara, dodatno ga malo sredili, predali ga društvu za brigu o životinjama i vratili se nazad u Boljevac s tim da...
pod 4 ja popodne izašao na pola puta od Zaječara i dotrčao nazad do grada što je doprinelo informativno turističkom karakteru cele ekskurzije
pod 5 sutradan otišli na planinarenje na Rtanj, prvo jednom prečicom koja te odvede u Donje Nigde, pa drugom kojoj su nestale markacije ali smo nekako izbili na bolje markiranu stazu i shvatili da su to stare, napuštene, bataljene markacije kao i staza full zakrčena srušenim stablima pa je probijanje njom manje planinarenje a više IndijanaDžons-ovanje
pod 6 kad smo iz svih šuma izašli na čistinu jer Rtanj je jedna ogromna ledina/livadurina/kamenjar, odatle sam otrčao do vrha, putokaz je rekao 1h20 a meni je trebalo 0h30 s tim da sam bio premoren za neko ozbiljno trčanje pa je to bilo neko letagrično trčkaranje uzbrdo korakčićima od pedalj verovatno
pod 7 odatle smo se odvezli do Sokobanje gde sam uveče takođe malo protrčao a...
pod 8 ujutru smo otišli na još jedno trek/hajk/planinarenje do Soko Grada, penjanje na koji je na pola do sportskog penjanja, ali onog slobodnog bez užeta
pod 9 da se ni tu sve ne završi ostao sam impresioniran Bovanskim jezerom na putu ka Aleksincu, gde sam prethodno planirao trčanje od nekih sat vremena ali pošto smo se zadržali na Soko gradu delovalo je malo kompulsivno opsesivno da još pride iz auta izlazim svaki čas i trčim dodatnih nekoliko po nekoliko kilometara
pod 10 i po tom pitanju sam se predomislio pa izašao iz kola negde na 10km od kuće i dotrčao nekim sporednim putem, eto da sve ne bude onako kako je normalno

sve ovo je bilo KAO PRVO, o turističkoj komponenti vikenda

KAO DRUGO je ispalo to kučence, jer sam ja o njemu napisao blog, a taj blog je na svojoj stranici Pomoć Životinjama podelilo lokalno udruženje, i onda je sve to modernim rečnikom postalo VIRALNO i u narednih 7 dana je tu priču videlo 40,000 ljudi, lajkovalo 800, komentarisalo 200, podelilo 150
ZA SADA!
sad računajte koliko sam notifikacija dobio
hahaha i kuku, dva u jedan
evo i linka na vest sa nekog portala, koja dalje vodi na objavu i blog

https://petface.net/veoma-bolesnog-psa/

KAO TREĆE
taj Rtanjski polumaraton mi je bio JEEEEEE, URAAAA
već nekoliko godina mi je izvan radara i kada sam konačno shvatio da mi naleće taj datum, i vikendu bez nekih drugih zgodnih trka, gde ćeš veće sreće
par dana pred trku se ukaže mogućnost da trčimo tih 10km na Dunavu i kao "ajd, usput je" mada blage veze nema sa usput, skroz u trouglu stoje Valjevo i te dve trke
euforija je trajala...
pod jedan, dok nisam shvatio da sam se tamo uz Dunav razbio kao dinja i da ću jedva trčati pola polumaratona uzbrdo pa pola nizbrdo, i...
pod dva, dok nisam shvatio da sve skupa na startu stoji samo 30-ak ljudi, a pritom svi prijavljeni nisu ni došli na trku jer je prilikom prozivke (umesto čipova) na startu falilo dvoje i troje
startovala je i trka građana na 5km no dečurlija je brzo okrenula nazad pa smo ostali kud koji mili moji razbacani po planini i serpentinama, bar da je bilo međeda da mi prave društvo ali niti jednog međeda, eto
naravno uzbrdo sam prošao njih nekoliko i tu gde sam okrenuo tu sam i ostao, jer je zadnji ispred mene bio nekoliko minuta brži (do cilja sam mu prišao na minut) a prvi iza mene nisu uopšte delovali dostojni da se ijednom okrenem dok sam strčavao, čim sam video kako izgledaju otpisao sam ih vo imja oca i sina i svjatoga duha amin
naravno prvi u kategoriji mada, da ne poveruješ, bilo nas je 5, kanda naša kategorija najbrojnija
Lolu ovaj drug što je sedeo na prijavama nije hteo da upiše na 5km iako je bila crknuta od one desetke uz Dunav, pa je tako ni kriva ni dužna završila treća na ukupno na 21km, i takođe ni kriva ni dužna dobila kuverticu sa novčanom nagradom, i takođe ni kriva ni dužna sačuvala tu kuverticu da bismo ostavili veterinaru jer smo ono kuče našli taman kad je počinjalo proglašenje tako da je kuvertica došla ko kec na desetku i u prave ruke, da ne kažem šape

eto valjda sam napisao sve pod jedan dva i tri, sve kao prvo kao drugo i kao treće, a o samom Polumaratonu stvarno ništa, trčkarao turistički nadrkan što sam premoren pa se jedva pomeram umesto da skakućem, kao malo stisnuo uzbrdo da se što pre završi, TOTALNO rastrčao 6km najoštrijeg spusta sa pulsevima između 130-140 i obzirom da sam se tu odmorio kao da sam bio na masaži a ne na trci e ondak sam zadnjih 5km otrčao u skroz lepom Tempu, valjda sam zato i zamalo stigao onog polumrtvog ispred

nemožem čitati iznova i izpravljati gramatićke greške gdesam u gornjem toku iz laganja izgrešio izpravljajte sami

nadoknada

evo da kažem par reči i o toj trci u nedelju

odluka (?) je pala veče pred trku, oćemo nećemo oćemo nećemo voli me ne voli me i kao kad čupkaš kamilicu koja ima 42 latice nikad kraja

usput se razvedrilo iako je ceo autoput do Čačka bio mokar, taman da mi zasere auto grrrr

i tamo negde pred Knić i ono jezero, sve je bilo plavo gore, ni oblaka ni ništa, samo vetar koji je povijao krošnje kao i u najavi jer je pisalo da će za vreme trke u Kragujevcu duvati 27 km/h

istini za volju, nije baš toliko duvalo siguran sam, ali je duvalo ljudski, tačnije neljudski

istini za volju, kad malo razmislim, to je samo 8 m/s, a kad trčiš to je nekih (tri koraka u sekundi = 3.5-4 metra) dakle skroz je moguće da je upravo toliko duvalo

ne znam zašto mi se tih 27 km/h učinilo prejako na prvi pogled

nema veze, matematika je uvek tu da nam osvetli put

no dok smo došli do grada, parkirali se, prošetali ka prijavama da vidimo kolika je gužva, već se naoblačilo ko da će govna da padaju

oblaci plus leden vetar, rekoh ja bih najradije trčao nekih 7km jer mi je po ovakvom vremenu uvek bilo mnogo onih 7.7km na Adi, ali pošto osim Halfa postoje trke na 5 i 10km, a sramota me da trčim samo 5km, onda ću morati 10

i bi 10

uhvatio sam fino društvo misleći da su se oni dobro izračunali pa ću i ja sa njima, tačnije, mislio sam da oni mogu 21 kako ja mogu 10 i eto prave čete za odolevati vetru

tako je i bilo DO POLA polumaratona, a kada sam ja stao i oni produžili ispostavilo se da sam se samo ja tu odlično izračunao a da su oni svi, iako su prošli prva dva kruga tik ispod 45', na kraju imali vremena između 1h34 i 1h37, sad ovde ide onaj smajli sa zapanjenom facom koji kaže wooowww

ko zna na šta bi trka ličila da sam trčao 21km, jer ne bih ovako krenuo ali bih puno jače završio kao i uvek, a da stvar bude funny ovi što su popucali su bili kategorija 10 godina mlađa od moje pa ti vidi koliko sam ja to mogo da izdominiram

ali nije mi žao, lepše mi je bilo da sedim u autu, parkiranom odmah uz ulici i okrenutom kontra tako da gleda na ciljni pravac, da jedem punjeni ćevap i posmatram konkurenciju kako umire

ho ho ho

stomak

kad smo imali terijera govorili smo mu da se stomačić tako zove jer u njega može da stane sto mačića a on je pojeo samo nekoliko dakle još ima mesta za 95
sad se život okrenuo pa ćemo za još koju godinu imati sto mačića u dvorištu, jer ovi klempavi i blentavi psi se bolje slažu sa mačićima nego među sobom

ne znam koje od sto mačića je noćas oko 4 rešilo da skače po mom stomaku no skroz me je uništilo
pola sata grča u želucu pa pola sata odmah ispod pa neko klokotanje i taman kad sam mislio odlično ode to sve negde nizbrdo, sve se opet vratilo u želudac i tako negde do pola 8
onda sam kao nešto doručkovao, jer sam sve dotle ležao u krevetu, pa se sve naizgled smirilo, a sad opet kreće nešto malo onako izokola

šta uradih, nemam pojma
da sam sinoć bilo šta loše pojeo, da mi se stomak prehladio kad sam strčavao s brda, sve bi se to manifestovalo u prvih par sati neposredno nakon tog nadražaja, a ne nakon skoro pola dana
tako da, ostaće misterija

sreća u nesreći je što danas za mene nema posla pa ću ostati kod kuće, no nesreća u sreći u nesreći je što sam tek započeo generalku bicikli pred zimu, a ima ih u kući trenutno... sad moram na prste da prebrojim, pa izgleda da je 11, ako neku nisam preskočio
biće jedno tuce starih guma pred kapijom, onaj što skuplja sve to u kolica će da slavi osmi oktobar kao drugi rođendan

juče sam neplanirano otrčao najbolji uspon tu na jedan lokalni "segment", što bi Strava rekla, no prvi kilometar mi to uopšte nije bila namera pa sam ga krenuo u laganom tempu
tek kad sam shvatio da trčim "s rukama u džepovima" rekoh daj da zavarim ja ovo, možda me drži aNdrenalin od trke, i do kraja sam džandžio dosta brže nego zadnji put, koji važi kao rekord

usput sam smakao KOM na jednom segmentu usput, manjem, koji je Strava automatski napravila, i iz toga se vidi da sam išao oko 10s/km brže nego ranije ove godine, ali eto, onaj prvi kilometar je ipak bio više spor, nego što su ostala dva i po bila brža, a ća ćeš

ako otopli a ja podođem, dug je dan pa ću osmisliti neko gibanje jelte, dok mi još jedan obrok tamo iza podneva dadne malko snagice

šesti sedmi

šestog oktobra nisam stigao da napišem ništa jer smo prekasno došli kući, pa tuširanje pa nazdravljanje i proslavljanje uspešne trening-trke pa sam se nešto zaglibio na društvenim mrežama međ hiljadu notifikacija i na kraju kad sam se udario po čelu NISAM SE OKUPAO već je bilo vreme za pidžamu, u prevodu (imajući u vidu kada inače ležem) crtani je odavno prošao

kao i za prethodnu trku i za ovu ću da obećam da ću nadoknaditi blogom, a ovaj post-rejs-dej je prošao u fizikalisanju od ranog jutra tako da mi je kičma bukvalno u delovima ovog trenutka
(hint, svačija kičma je sastavljena iz delova, nisam ja ništa posebno valjda pa da samo moga bude od lego kockica a tuđe iz jednog dela)

novi city bike će biti ok, sve sam podesio i utegao, a eto i zbog toga sam prekasno legao jer nisam imao imbuse u Kragujevcu pa sam morao da improvizujem neke nemoguće dijagonale da bi to čudo stalo na zadnja sedišta, obzirom da je u petim vratima stajala neraspakovana Merida koju smo nosili u Bor/Zaječar/Sokobanju

za razliku od drugih stvari gde trpanje traje mnogo duže nego vađenje, ovde je i vađenje bogme jednako potrajalo jer je trebalo raskačiti sve tregere drikere i ostala čuda koja su to držala u mestu, što bi reko onaj što smo mu juče kroz selo dvaput prošli (Mrčajevci) "pocepao jelek tesan, ludovao mahnit, besan"

i ko će sad trčati nemam pojma
ne deluje mi da sam "umoran za trčanje" nego prosto za sve, naj bi mi prijalo da je napolju +30 i da iznesem ladno pivo i da se zavalim u vrtnu garnituru i da rešavam neki sudoku
posebno me nervira ovo zahlađenje koje doduše neopravdano mrzim glede trčanja, no još u biciklizmu sam ga zamrzeo glede života uopšte, jer čim siđe sa 25 na 15 ja izgubim par km/h i na svakom treningu na kojem sam do juče mogao da odvrtim recimo 33 prosek odjednom idem 30 a i to mi teško i celom dužinom jecam

e sad na trčanju se to manje primećuje, čak kažu da brže trčiš na +15 nego na +25 što mi se jučeu KG baš i nije dogodilo jer se naoblačilo i dunula neka ledena vetrina tako da sam se na licu mesta odlučio za 10km a ne za 21, ko bi se mrzo tolko dugo

eto počeo sam da pišem o nedelji a rekao sam da ću sad samo o ponedeljku, dakle fingers crossed in bocca al lupo držte mi pesnice još malo pa ću se otisnuti u neizvesnost ove ledene polarne zime koja nas je snašla evo samo sedam dana nakon septembra odnosno 15 dana nakon kraja leta, buuuhuuuaaaa

dokle više o tim babama

umesto uvoda ću prijaviti jedan POLUtrening u petak, jer sam otrčao 6km blago uzbrdo pa 5km blago nizbrdo, sve skupa oko 5'/km prosek, između i nakon toga malo HAJKinga da se podsetim nekih staza tu u blizini i to je bilo dovoljno za petak pred trku, jedan od 52 velika petka u godini svakog polumaratonca
kao da postoji petak koji nije pred trku

kad legneš u pola 2 ujutru i probudiš se u 3, 6, 7, pa ustaneš u 8, računaj da će ti oči ispasti od toga koliko peku zbog nespavanja
pola problema tog nespavanja je bilo u tome što mi nije palo na pamet da kad cure naruče nekakve obrok-salate sa lososom i čudima, a ja naručim pizzu koja košta kao 7 pizza u pekari, da će mi doneti ono čudo prečnika pola metra
pokušao sam da uvalim 1/8 ovde onde no nije baš upalilo pa sam na kraju ipak pojeo sve
računam, ako ću 36h kasnije na trku ili duži trening, možda se ovo računa kao pasta party

onda mi se to kotrljalo po stomaku negde do 03 kada sam napokon zaspao malo čvršće no ipak sa nekom bojazni da ću se probuditi par kila teži od ovih par kila preko onih par kila viška kojeg vučem zadnjih pet godina pa se sve šečće pitam da li je to zaista višak ili sam to ipak samo Ja
ostaću zapamćen kao onaj što je samom sebi bio višak, no što se tiče kilaže verovatno nisam jedini

da, vaga je potvrdila najstrašnije slutnje, kuku!
i sada sam već ozbiljno pokoleban da li da sutra idem na trku, jer logično je da ćeš sa 68kg trčati minut sporije na 10km nego sa 66kg, a sa 70+kg tek da ne pominjem, svaki korak još centimetar kraći, kuku!
da ne pričam koliko bi bolan bio i svaki drugi trening jer šta je tu je, od toga se ne može pobeći preko noći, kuku!
pa ti pojedi kilo pizze i popij dva piva i posle toga stoj i sedi satima i lezi daleko iza ponoći, bliže jutru nego večeri, kuku!
moram guglati šta su najbolji diuretici da ispišam što više ovog sunđera u koji su mi se noge pretvorile, kontam da je manje bolno nego da uzmem dleto i skidam kožu i ono ispod nje, sloj po sloj, kuku!

trenutno je +13° i po ovakvom vremenu svaka kombinacija sa biciklom otpada, što je bilo od leta bilo je, do daljnjeg, sve nade polažem(o) u miholjsko/bablje/indian summer tamo kasnije u oktobru
sećam se jedne godine, prva ili druga u biciklizmu, da je bila tako topla jesen da se vozilo u kratkim gaćama i dresovima ceo oktobar i pola novembra, i zatim nešto malo u dugačkoj opremi i taj dan sam zapamtio 05.12. kada sam rekao BLJAK EVO ZIME.
eh šta bih dao da je svaka jesen takva, a tada sam naivno mislio da će zaista tako i biti, naivko.

na istu temu, par godina kasnije se dogodilo najgovnjivije proleće ikada, kada je ceo klub bio na pripremama na moru, prelazili po 2500km mesečno, i vratili se kući i sećam se tog MARTA kada je u pet ponedeljaka zaredom pet puta napadalo po pedalj snega, fuuujjjjj

elem na +13° mogu da biram najmanju od depresija u najavi, a najveća bi bila da pokušam da istrčim hiljadarku, kuku!
toliko sam trom i umoran od svega da nisam siguran ni ispod 4 minuta da li bih mogao da zaletim a kamoli nešto što bi mi bilo wow ili yessss.
što je sigurno sigurno, uradiš nekoliko ubrzanja i dok god ne znaš koja je to brzina svakako će ti biti dobra, jer je svako ubrzanje, kao što mu ime kaže, brže od onoga što u proseku trčiš tako da...

opet o babama

evo i ova anegdota zaslužuje da dođe pre bloga o trci o kojoj nema šta da se piše jer je više ličila na najobičniji solo trening po pustom brdu
dakle nakon jedva uspešnog prolaska drugom od dve zapuštene prečice, izbili smo na neku čistinu i ugledali puno bolje, veće, drečavije, novije markacije
malo ispred nas dva momka izlaze iz auta i vade tonu foto opreme, vidi se da će i oni na Rtanj

mi smo nakon dve trke u dva dana bili skroz u penzionerskom raspoloženju pa smo klaj klaj sa puno zastajanja i slikanja napredovali stazom, tako da su njih dvojica prošli pored međutim nakon toga nam više nisu odmakli od 50-ak metara sve do kraja, očito ih je pukao neki startni entuzijazam pa su sa prvim zaduvavanjem i preznojavanjem malo smanjili gas

nakon nekog vremena smo čuli neke druge glasove i shvatili da svi zajedno stižemo nekog, ili da nam neko dolazi u susret
nedugo zatim smo dostigli dve starije žene koje su puhtale i zastajale na svakih desetak metara, a odmah ispred njih još jednu tetku/babu koja se penjala u gornjem delu kupaćeg, e ta je tek prokuvala očigledno
i još dosta nakon toga, kada smo izbili na čistinu ispod samog vrha tojest poslednje 1/3 visine planine, negde oko 1000m nadmorske, ugledali smo i četvrtu
e ona je tema bloga

odmah je počela da se žali kako je ove ostale usporavaju, ona je ceo život bila u kancelariji, sada je odlučila da se aktivira, da nije njih čekala bila bi već na vrhu, dobro ajd možda ne baš na vrhu ali na pola puta do vrha sigurno, a ovako zbog njih neće stići jer će ih uhvatiti mrak, treba im još dva sata do gore i bar tri sata nazad...
šok je usledio par minuta kasnije nakon što smo rekli koliko je nama trebalo od naselja do te tačke, nakon čega je ona izvadila telefon i rekla SADA ĆU DA VAM KAŽEM, EVO SAMO DA POGLEDAM U APLIKACIJI, EVO TRI I PO SATA UKUPNOG KRETANJA ALI OD TOGA JE BAREM SAT VREMENA ZASTAJANJA

baba s aplikacijom!!!
pomisliš koliko ima mladog sveta koji smartfone koristi samo za slikanje fejsbuk i igrice, koliko ljudi ima te pametne telefone a nema pojma kako se gleda na kartu, kako pronaći put s kraja na kraj grada pa se raspituju i gube iako im je putanja samo desetak pipkanja prstiju daleko, i sad se podno vrha Rtnja pojavi baba koja sve to uredno snima i prati

malo smo joj povratili motivaciju svojim prisustvom pa je krenula lagano s Lolom prema vrhu, dok sam se ja vratio u žbunje da obavim nešto (opet on! i njegovo đubrivo!) i sišao još 50-ak metara nazad da bih krenuo na trčanje ka vrhu tačno od raskrsnice na kojoj su bili putokazi

nakon samo par minuta trčanja već sam sreo tu ženu, stajala je u blagoj depri što ipak neće uspeti da se popne dalje odatle, i nakon što sam onako u nekom jako sporom trku protruptao pored nje doviknula mi je ODMAH SE VIDI, ULTRA!!!
mislim baba je čula i za ultre mada brka maratone i trailove i ultre i sve to joj je očigledno jedno isto, ali nema veze, bilo mi je smešno baš

500m kasnije sam stigao i Lolu, dodao joj i moj ključ od auta da mi ne skakuće u džepu, a kilometar kasnije i ona dva fotografa uz dobacivanje SAD SMO NEREŠENO
oni povikaše brao, brao, svaka čas, i to je bilo sve
još neko dvoje su bili negde iza ali nisu došli do vrha, verovatno su samo prešli preko "sedla" i spustili se severnom stranom u najbliže selo

za ta poslednja tri km mi je trebalo ravno pola sata pa sad ti vidi koje je to "trčanje" brzinom od 6 km/h no kad sam shvatio da ovi koji pešače uzbrdo idu uglavnom 2 km/h, a oni brži 3 km/h, ispalo je da se to valjda ipak moglo uračunati kao trčanje, barem sam tu tehniku koristio a koraci su verovatno bili po 30-ak cm heheheh

ono što je zanimljivo je da ni nakon dosta brzog spusta sa skakutanjem gde je moguće nismo nizbrdo stigli te 4 žene, dakle džabe su se plašile mraka i mogle su bar malo krenuti uzbrdo obzirom da smo mi kod auta u naselju bili negde pred 16h, dakle imale su barem još 2.5 sata na raspolaganju
šta je tu je, lajf gouz on

pljusak

Kao po najavi (koju nisam pratio) stigla nam je kiša a za pola dana bi trebalo da stigne i to veliko zahlađenje, dakle kome se trči bolje je da požuri što pre u toku dana jer je lepše kad na**beš manje, umesto više jelte.

Spisak stvari za uraditi je zastrašujući, uspeo sam da prepišem sve aktivnosti, trčanja planinarenja i ostalo, sad to treba prekucati u excel i popuniti šta je bilo u kojim patikama, a kao i inače sam opet zaboravio da negde pred/tokom/nakon trčanja slikam patike pa sad moram da se prisećam gde sam u kojima išao.

Ovi dani vikenda su mi blizu ali iz nekog razloga nisam ništa upisao za zadnja dva dana pred odlazak od kuće pa mi je to već neka daleka prošlosti, mislim tamo neki četvrtak sa dva trčanja, amaaannnn, to kao da je bilo pre tri godine bukvalno.

Treba da se pogleda na karti sve kuda sam prolazio da bih to proanalizirao u 3D i shvatio tačno kuda je još moglo odnosno nije moglo da se prođe, treba da se sinhronizuje moj Garmin i da vidim šta mi je pokazao sa Rtanjski po pitanju vertikalne oscilacije i balansa L/D noge, kako uzbrdo tako i nizbrdo, a treba da se sinhronizuje i moj bivši Suunto koji sad nosi klupska drugarica pa da ga povežem sa njenom Stravom jer sam ga raskačio od moje, da mi ne bi svaka trka imala dva komada Mene koji trče različitim brzinama.

Da bih sve to stigao evo već dva sata nakon doručka nisam otvorio ni Fejs ni Mesinđer i bežim od ta dva ko đavo od krsta dok ne završim sve važnije. Ionako je ovo pisanje samo uvod tj nekih 10 minuta koliko da se odmorim od ostalih stvari, pa ću blog o trci nakucati kasnije a i to samo zato što sam obećao, a inače nemam pojma šta bih imao da pišem.

Malo mi je šok ovo vreme, ne toliko ovih +16 jutros jer mi pljusak ne smeta ako je napolju koliko toliko mlako, kratak šorc i šuškavac i neke od patika koje su u redu za pranje, taman da im obavim pretpranje, nego sam malo skeptičan kako bi mogla da izgleda ta trka za vikend ako je u Kragujevcu najavljeno samo desetak stepeni, neće mi mnogo koristiti što sam ovako dobro aklimatizovan na vrućine.

Nemam pojma ni da li mi se uopšte i ide ili je bolje jedan vikend oladiti dupe kod kuće. Koliko sam skontao moguće su usplate na dan trke tako da samo treba popuniti prijavu, a ni to nemam blage ideje da li bih trčao 5 ili 10km, jer mi se 21 ne trči nakon ovoliko polumaratona, čak sam i ovog vikenda osećao neki nakupljeni umor od Varaždina a i ona subota (3h puta do Dunava, 10.5km trke, 4h puta do Boljevca) me je podosta smlatila, čudo da sam uopšte uspeo da onako manje više normalno otrčim rtanjskih 21km.

baba Sale

A gde će baba no u banju.
Dođeš mlad - odeš mlad, kako ono beše.
Naravno da na Rtnju moraš da zagineš a naročito ako dvaput kreneš nemarkiranim prečicama, a još naročitije ako zapneš ko mutav na telefon da nije normalno vraćati se normalnim putem nego mora po kozijem grebenu.
Muflonskom.
I onda sam morao još malo da protrčkaram kroz Soko Banju i pade mrak dok si reko kex.
I drž ne daj nađosmo hotel kao iz neke američke serije, znate ono kad nekog unaprede pa on usklikne SEREŠ DA JE OVO MOJA KANCELARIJA?
A ono kroz prozor puca pogled na neki trg, skloniš trakaste zavese i ceo zid tojest prozor pretvoriš u video bim.
Jeah.
I kad smo se probudili cimerka je tražila čestitku jer nam se jutros potrefila godišnjica ludog kamena, rekoh kakvu misliš čestitku a ona kaže što tvrđu to bolju, pazi ti taj momenat.
I tako odemo ka tom nekakvom Soko gradu za koji sam čuo samo iz pesme.
Markacije oke a i gugl maps nacrtao putanju tako da je ispalo lakše od Rtnja.
Iznenađenje je došlo tek kad sam mislio da smo STIGLI pa shvatio da se to gde smo, zove Podgrad, a da je glavna razvalina još 50 visinskih metara iznad negde gore u oblacima.
Pa puzi pa gamiži uza stenje a prašnjava neka bela podloga od samlevenog kamenja, ili se to beše zove pesak, e to te kao sneg onaj prhki samo otklizava u sodom 200m dubok, da ne kažem kanyončić.
Al čim jedem govna na blogu znači da sam preživeo tako da, džabe ste se nadali, još će se ova kopriva gromovlja nagledati.
Uglavnom evo iz 15 nastavaka nakucah ovaj bložić, stigo sam uValjevo tj na periferiju, dva po dva km trčao pa se od Divaca dovde na svakih desetak minuta razgibljavao i u ladovinama nastavljao po par rečenica.
Najviše sam napisao u kuruzima dok sam kakio, da budemo iskreni, ovo može da se objavi na Ispovesti Tačka Com.
I tako, prođe mini godišnji.
Neko na thajlandu, neko na kubi, ja u Boljevcu, mašala!

Muhe, dosadne ko buhe

Sve muve sveta su došle u južnu srbiju brate. To drsko to bezobrazno, to te gleda u oči dok ti sleće na nos. A sitne przničave grom jih spalijo to su sve duple vage u horoskopu. Poluteška skicofrenija. Malopre sam izašao iz bloggera nakratko da skoknem u messinđer i kad sam se vratio piše "sastavite post". Sve mi se obrisalo. A ja kao Radovan III kad je dedi ukrao govno lopatom "GDE MI JE MINULI RAAADDD???"

Elem danas se valjalo vratiti kućerdi na lakat, pa sam se nešto nećkao dal da trčim iz Boljevca nekud ili šta, i na kraju smo prelomili na Rtanj. Pa sad tu ima manevara, autom kuda je išla trka prvih 9km pa u neko Rtanj Selo i odatle pešaka po markacijamaaaaaa... kojih je nestalo posle 500m.

Pa nazad.
Pa po drugim markacijama dupke u prašumu dok nije nestalo i staze i markacija.
Pa nazad.
Pa po nekim zelenim markacijama ispod kojih je pisalo PREČICA.
Pa preko 1000 oborenih stabala, na svakih pet metara gomila granja pa se svaki put kad nagaziš kockaj da li se negde ispod svega toga sklupčao poskok ili šarka.
I tako, u nedogled,
i tako, u nedogled.

I kad već nisam imao pojma kako ćemo se, nakon što digbemo ruke od svega, spustiti niz nagib od 45° kroz prašinu od zemlje i po korenju i kamenju, jer ova saputnica bi se i po strmom asfaltu spuštala na dupetu, tadaaaammm izbismo na neku čistinu i na dva momka sa fotoaparatima koji su dotle DOŠLI AUTOM.

E svaka vam čast kad ste sebi uštedeli ovu našu golgotu. Dalje do podnožja Šiljka smo više manje prošli u koloni, a tamo sam završio fajl i prebacio se na trčanje.

Da, bolestan sam.
Ustrčao sam ta zadnja 3km za pola sata što ne govori u prilog tome da sam "trčao" ali realno kad skratiš korak, puno brže od toga ni ne može.
Gore sam se malo odmorio dok svi (1+1+2+2) koje sam prestigao na usponu nisu stigli do vrha, pa se spustio po grebenu dok sam ove pichkice ostavio da silaze utabanim serpentinama.

Utisci su mi podeljeni, 3-4km planinarenja plus 3km trčanja plus 6km planinarenja nizbrdo mi zvuči negde na pola između kurca od ovce i mudanaca od labuda, što u prevodu znači duplo golo, a opet toliko toga se uzdogađalo da je dan ispao više nego krcat.

Enivej enihau sad sam se popeo u neku šumetinu viš Sokobanje odakle sam nakucao blog pa ću strčati i taj kilometar nazad do hotela, ovaj mini-godišnji od dve trke i dva dana bleje ima sve veće šanse da se na neki način ipak isplati. Jedino što ću morati da otkuvam ova dva para čarapa. Al ajd. Jeftinije bi izašlo da ih jednostavno bacim.