nepropast!

napokon dan bez propasti, pa sam požurio da to napišem evo odmah popodne dok još ima nade da nešto krene po zlu
juče sam nakon onog jurišanja u prazno pokušao još jedno trčanje popodne no shvatio sam da mi je vožnja biciklom prava mera odmora i za dušu i za noge
a šta ćeš
to što bih ja voleo da sam dovoljno utreniran za više treninga, mogu da okačim mačku o rep, jer očigledno treba puno više truda (organizacijskog) da bi se dotle stiglo, a ovako taljam dok taljigam i otaljavam kako ide ona pesma dajtavrlje vrtavrlje za koju nikad nisam znao šta znači osim da zvuči žešće proizvoljna

sinoć sam malo ratovao po fejsu na temu napuštenih životinja i neke lokalne stranice koju vrlo nestručno na aparatima održavaju neke paranoične osobe i po pravilu odmognu barem onoliko koliko bi mogle da pomognu, ako ne i više
sve je tu krcato nekim ludim ženama koje imaju neke svoje "trenutke" pa se uglavnom ne zna ko pije a ko plaća, s tim da većina posetilaca svaki dolazak plaća svojim živcima očigledno
sve se mirno završilo, sa par blokova s moje strane, hehe, more mrš

jutros sam pošao u polukružno trčanje iznad grada da bih se vratio pored majstora za auto da zakažem redovan servis pa sam dodavao kilometar po kilometar da mu naletim pored hale čim prođe 09h a i da odatle taman dotrčim kući i sredim se za posao
pošto radimo od 10 jelte, evropskih 9 je naših 10 ne znam jel mu to dođe rusija turska iran jemen šta li, nije bitno, uglavnom imamo taj akademski pomak (drugo jelte)
i taman na kilometar od majstora mjauuu mačence istrča na put, i onda traži ima li ih još, ima još dva, jedno bukvalno na samrti zagnjurilo glavu u zemlju i pokušava da diše, drugo beži i ne možemo da ga uhvatimo i tu izdangubismo deset minuta i stigoh kod majstora ali zakasnih na poso

dakle treba na akademskih sat vremena da se doda i onih akademskih 15 minuta, kako sam samo zaboravio taj divan vaspitački gest da se još na faksu ljudi nauče da svuda treba kasniti, rodile majke decu da bi škola od njih pravila kretene, pa kad posle kao odrastao čovek pitaš kada će doći struja, kada će nam asfaltirati ulicu, svi ti kažu evo sad ćemo za 15 godina samo malo pričekajte, direktne posledice obrazovnog sistema

elem zbog žurbe sam ostao bez mogućnosti da lagano dotrčim do kuće pa sam morao malo da požurim pa napravio bolji prosek od planiranog, ajd da kažem sreća u nesreći mada nije to baš to naravnom, srećniji bih bio da sam trčao DUPLO brže a ne samo pola minuta po kilometru
danas sebi već delujem malo bolje nego juče tako da će ovaj dan doživeti i drugo poluvreme, a posle se već treba malo odmoriti za Apatin za koji se kao i uvek nisam prijavio na vreme (tj nisam imao pojma kada će da zatvore prijave) ali obzirom da ove godine trčim za taj klub naravno da ću opet izmajmunisati last minit vajld kard, eto opet koristi od toga što si VIP jelte, kako i zašto se lepe stvari događaju ovako prečesto mora da je karma nešto zabagovala