kao u filmskom serijalu "tri boje - ...", kod mene su uvek neka tri broja
ovaj dvadeset je jer imam toliko vremena da nešto napišem dok ne krenem na popodnevnu aktivnost (!) jer volim da izbegnem onaj špic u 15h kada se menjaju smene u najvećoj fabrici
u međuvremenu od poslednjeg izveštaja sam jutros pretrčao laganih 9km, bio na poslu i satro se od samo jednog tretmana koji je više ličio na neku jaču hiruršku operaciju, a nakon toga još kresao dud i jabuku koliko da opkolim leđa kao indijanci partizane u krstaškom ratu
na trčanju ću i dalje ostati u ovom svetu na par metara od prozora jer stalno razmišljam kako da napravim nešto odakle mogu da orezujem drveće koje svake godine podivlja i preti da će otići izvan domašaja svake testere a onda smo ga nadrljali, što od plastova lišća koje bi se skupljalo svake jeseni a što od toga što bi nam pojelo svu raspoloživu svetlost
ovih 6 ari su ionako jedina oaza među zgradurinama i koliko god ja voleo svako drvo i boljku i grančicu i list, jednostavno ne možeš da ga pustiš nebu pod oblake kad je neposredno uz kuću
kako se lepo provesti a ne umoriti se pitanje je sad, jer mi dodatnog umora više ič ne treba
jer (ni)smo tako u mogućnosti, štonobisereklo, da treniramo i mučimo se, ova nedelja mora početi sa par laganica dana
verovatno ću da se napnem i prisetim neke prečice negde, pa da se provučem kuda nikad nisam, usput koliko se namakne od trčanja a koliko od puzanja nije ni bitno, tek da mi taj sat (i po?) prođe u miru i zanimaciji
imam još par brojeva ali ih nisam tačno upoznao pa ne mogu da ih imenujem
one patike što sam upario levu crvenu sa desnom zelenom se bliže 1000km koliko je prešao zeleno-crveni par, mislim da im fali možda 150-ak km što može da se odmota i do kraja meseca, mada nije važan nikakav rok, nismo na utakmici
a iznenadio me i mali broj pretrčanih kilometara u oktobru, najviše zaslugom onog vikenda kada smo trčali trku Ramska tvrđava pa sutradan Rtanjski polumaraton, a ja dodao još par egzibicija po Rtnju lično, nakon čega sam se više odmarao nego što sam potrčao skroz do sledećeg vikenda kada sam, logično, fino otrčao 10-tku u Kragujevcu
nakon toga se nisam uopšte odmarao što mi je, opet logično, uništilo noge pred Novi Sad koji sam otrčao em sporo em u slinim patnjama i trpnjama (?) no hajd, svako iskustvo se isplati a naročito ono koje ti se dogodi hiljaditi put, ono utre put za hiljaduprvu uzastopnu grešku pa dakle nije uzaludno jelte
tik tak satnica zove odoh
Nema komentara:
Objavi komentar