baba Sale

A gde će baba no u banju.
Dođeš mlad - odeš mlad, kako ono beše.
Naravno da na Rtnju moraš da zagineš a naročito ako dvaput kreneš nemarkiranim prečicama, a još naročitije ako zapneš ko mutav na telefon da nije normalno vraćati se normalnim putem nego mora po kozijem grebenu.
Muflonskom.
I onda sam morao još malo da protrčkaram kroz Soko Banju i pade mrak dok si reko kex.
I drž ne daj nađosmo hotel kao iz neke američke serije, znate ono kad nekog unaprede pa on usklikne SEREŠ DA JE OVO MOJA KANCELARIJA?
A ono kroz prozor puca pogled na neki trg, skloniš trakaste zavese i ceo zid tojest prozor pretvoriš u video bim.
Jeah.
I kad smo se probudili cimerka je tražila čestitku jer nam se jutros potrefila godišnjica ludog kamena, rekoh kakvu misliš čestitku a ona kaže što tvrđu to bolju, pazi ti taj momenat.
I tako odemo ka tom nekakvom Soko gradu za koji sam čuo samo iz pesme.
Markacije oke a i gugl maps nacrtao putanju tako da je ispalo lakše od Rtnja.
Iznenađenje je došlo tek kad sam mislio da smo STIGLI pa shvatio da se to gde smo, zove Podgrad, a da je glavna razvalina još 50 visinskih metara iznad negde gore u oblacima.
Pa puzi pa gamiži uza stenje a prašnjava neka bela podloga od samlevenog kamenja, ili se to beše zove pesak, e to te kao sneg onaj prhki samo otklizava u sodom 200m dubok, da ne kažem kanyončić.
Al čim jedem govna na blogu znači da sam preživeo tako da, džabe ste se nadali, još će se ova kopriva gromovlja nagledati.
Uglavnom evo iz 15 nastavaka nakucah ovaj bložić, stigo sam uValjevo tj na periferiju, dva po dva km trčao pa se od Divaca dovde na svakih desetak minuta razgibljavao i u ladovinama nastavljao po par rečenica.
Najviše sam napisao u kuruzima dok sam kakio, da budemo iskreni, ovo može da se objavi na Ispovesti Tačka Com.
I tako, prođe mini godišnji.
Neko na thajlandu, neko na kubi, ja u Boljevcu, mašala!