evo i ova anegdota zaslužuje da dođe pre bloga o trci o kojoj nema šta da se piše jer je više ličila na najobičniji solo trening po pustom brdu
dakle nakon jedva uspešnog prolaska drugom od dve zapuštene prečice, izbili smo na neku čistinu i ugledali puno bolje, veće, drečavije, novije markacije
malo ispred nas dva momka izlaze iz auta i vade tonu foto opreme, vidi se da će i oni na Rtanj
mi smo nakon dve trke u dva dana bili skroz u penzionerskom raspoloženju pa smo klaj klaj sa puno zastajanja i slikanja napredovali stazom, tako da su njih dvojica prošli pored međutim nakon toga nam više nisu odmakli od 50-ak metara sve do kraja, očito ih je pukao neki startni entuzijazam pa su sa prvim zaduvavanjem i preznojavanjem malo smanjili gas
nakon nekog vremena smo čuli neke druge glasove i shvatili da svi zajedno stižemo nekog, ili da nam neko dolazi u susret
nedugo zatim smo dostigli dve starije žene koje su puhtale i zastajale na svakih desetak metara, a odmah ispred njih još jednu tetku/babu koja se penjala u gornjem delu kupaćeg, e ta je tek prokuvala očigledno
i još dosta nakon toga, kada smo izbili na čistinu ispod samog vrha tojest poslednje 1/3 visine planine, negde oko 1000m nadmorske, ugledali smo i četvrtu
e ona je tema bloga
odmah je počela da se žali kako je ove ostale usporavaju, ona je ceo život bila u kancelariji, sada je odlučila da se aktivira, da nije njih čekala bila bi već na vrhu, dobro ajd možda ne baš na vrhu ali na pola puta do vrha sigurno, a ovako zbog njih neće stići jer će ih uhvatiti mrak, treba im još dva sata do gore i bar tri sata nazad...
šok je usledio par minuta kasnije nakon što smo rekli koliko je nama trebalo od naselja do te tačke, nakon čega je ona izvadila telefon i rekla SADA ĆU DA VAM KAŽEM, EVO SAMO DA POGLEDAM U APLIKACIJI, EVO TRI I PO SATA UKUPNOG KRETANJA ALI OD TOGA JE BAREM SAT VREMENA ZASTAJANJA
baba s aplikacijom!!!
pomisliš koliko ima mladog sveta koji smartfone koristi samo za slikanje fejsbuk i igrice, koliko ljudi ima te pametne telefone a nema pojma kako se gleda na kartu, kako pronaći put s kraja na kraj grada pa se raspituju i gube iako im je putanja samo desetak pipkanja prstiju daleko, i sad se podno vrha Rtnja pojavi baba koja sve to uredno snima i prati
malo smo joj povratili motivaciju svojim prisustvom pa je krenula lagano s Lolom prema vrhu, dok sam se ja vratio u žbunje da obavim nešto (opet on! i njegovo đubrivo!) i sišao još 50-ak metara nazad da bih krenuo na trčanje ka vrhu tačno od raskrsnice na kojoj su bili putokazi
nakon samo par minuta trčanja već sam sreo tu ženu, stajala je u blagoj depri što ipak neće uspeti da se popne dalje odatle, i nakon što sam onako u nekom jako sporom trku protruptao pored nje doviknula mi je ODMAH SE VIDI, ULTRA!!!
mislim baba je čula i za ultre mada brka maratone i trailove i ultre i sve to joj je očigledno jedno isto, ali nema veze, bilo mi je smešno baš
500m kasnije sam stigao i Lolu, dodao joj i moj ključ od auta da mi ne skakuće u džepu, a kilometar kasnije i ona dva fotografa uz dobacivanje SAD SMO NEREŠENO
oni povikaše brao, brao, svaka čas, i to je bilo sve
još neko dvoje su bili negde iza ali nisu došli do vrha, verovatno su samo prešli preko "sedla" i spustili se severnom stranom u najbliže selo
za ta poslednja tri km mi je trebalo ravno pola sata pa sad ti vidi koje je to "trčanje" brzinom od 6 km/h no kad sam shvatio da ovi koji pešače uzbrdo idu uglavnom 2 km/h, a oni brži 3 km/h, ispalo je da se to valjda ipak moglo uračunati kao trčanje, barem sam tu tehniku koristio a koraci su verovatno bili po 30-ak cm heheheh
ono što je zanimljivo je da ni nakon dosta brzog spusta sa skakutanjem gde je moguće nismo nizbrdo stigli te 4 žene, dakle džabe su se plašile mraka i mogle su bar malo krenuti uzbrdo obzirom da smo mi kod auta u naselju bili negde pred 16h, dakle imale su barem još 2.5 sata na raspolaganju
šta je tu je, lajf gouz on
Nema komentara:
Objavi komentar