Muke po Blogoju.
Izgleda da ću morati da aktiviram FB pejdž bloga, jer se ovako teško pronalazi.
Realno nisu još dva ili tri klika nikakva smorčina kad se već ovoliko napipkam telefona ili tastature pa eto.
Danas (petak) sam najpametniju stvar uradio što popodne skoro uopšte nisam trčao.
Jesam se nakon jutarnjeg trčkaranja raspomamio jer nisam planirao nikakve radove u dvorištu i rekoh ajd da se oprostim od Leta na lep način ali!
Nakon ovakve nedelje skroz je dosta bilo 7km futingića i par sati na poslu i 50-ak km onim traktorom od mtb-a, plus sat i po tumaranja puteljcima Oca Marjana.
Ta lampica mi je posebno bljesnula - eto zašto ovde nema puteva na karti - jer ih nema ni po zemlji. Eu reka.
I tebe sam sit kafanooo...
Pozvali nas u kafić jelte a mene tašta obukla kao za ženidbu kaže naleteće tamo neka sestrica neko pilence moraš da ostaviš dojam, i tako to, zakopčala me do grla nako štreberski da ipak ne preteram sa utiskom i sve je išlo po planu dok me nije pogodila pesma e tu sam pokazao sva svoja lica, zamalo.
A nisam ni kikiriki kljucao pa da se vadim da me je to uhvatilo, ovi što su kljucali bogme odoše im ruke međ mandarine brzim sa tarifom putničkog a ja na kraju ništa, malo uvrtao neke loknice i to je sve što mi je žena dozvolila.
Nisam pisao blog u četvrtak jer sam pravo s posla uhvatio motorku i skratio dudove a posle mini trčanja predveče sat vremena prevlačio granje do kontejnera.
Malo mi se i izbrkalo koji dan sam gde trčao no srećom sve je na Stravi pa ću lako prepisati pre nego što krenemo za Apatin.
Nema komentara:
Objavi komentar