nakon što sam izmenjao desetak guma i točkova na skoro svim biciklama krenuo sam na probno pešačenje/trčanje i kad sam seo na onaj najstariji pony (što ga Milijana gony) video sam da mi je zadnja guma bušna
a znamo kako je smorčina menjati zadnju gumu na poniki, koja ima kontru pa treba i onu polugu odšrafljivati da bi se skinuo kotač...
no kako imamo kao što rekoh 11 bicikli uzeo sam prvu sledeću i odvezao se taj kilometar do prve uzbrdne ulice odakle sam dalje krenuo peške.
evo Lola je dobila zadatak da prekontroliše i nabrojala 12, zaboravio sam moj "kišni bajk" a to je aluminijumski Polar na koji su nabacani najstariji delovi i plastični branici produženi oko točkova skoro skroz u krug tako da me voda sa puta što manje prska, kad odlučim da baš po kiši MORAM da se provozam a to mi se uglavnom baš tada i dogodi.
pešačenje je prošlo oke, trčao sam samo nizbrdo tek koliko sa shvatim da ono žiganje u kolenu od prekjuče nije prolazno nego prelazno u sledeće dane, hmm.
jesam džandžio niz strme nizbrdice ali nisam mislio da će da se nešto dogodi glede meniskusa, nadam se da neću morati u invalidsku penziju a do subote svakako neću trčati nigde nizbrdo nego ću pred kraj treninga što bi seljaci rekli SAIĆI niz neko zadnje brdo ako se pogodi da je baš strmo.
polu-plan je bio da se trči Frtalj u novom sadu u nedelju jer mi je to jedna od najomiljenijih trka, svakog proleća kad je polumaraton i jeseni kad je maraton sa startovima u 10:00, postoji i ta trka zadovoljstva Frtalj od 10.55 km koja startuje u 11:45 i bez po muke se stiže autom na start
zadnjih nekoliko godina otkako su ukinuli prijave veče pre trke PLUS bezobrazno povećali startnine nisam ništa ni uplaćivao nego smo (šta da vas lažem) trčali bez brojeva kao i mnogi drugi "padobranci" jer kad sabereš, za nas dvoje po 2500 u martu i oktobru izađe 10,000 dinara, što je mnogo mnogo je
ranijih godina sam nesmotreno i bez razmišljanja prolazio i kroz cilj a u nedelju ću kao pošten čovek stati negde tamo u pešačkoj zoni jer ću ionako kao trening otrčati 10km i kad mi na satu brojka pređe cenera samo ću da usporim i zaustavim štopericu.
nervira me što me tako sa nekih trka oteraju, uopšte mi ne smeta da platim, lupam, 800 dinara (50kn.-) i da mi daju samo broj, nego me teraju da nedeljama ili mesecima unapred kupujem majice od plastike sa kojima ne znam šta ću.
video sam da na nekim trkama možeš posebno da naručiš majicu ili buff i to mi se baš dopada kao opcija.
no međutim ali kad ono gle, otkrio sam neku trku treking lige u Subotici koja se održava jelte u subotu (hehe, postoji li život u Subotici drugim danima pitam se sad kao u nekoj epizodi Zone sumraka) i sad se to malo zakomplikovalo jer bi trebalo iz Va otići u petak popodne pošto je to malo predaleko za jutarnji juriš autom, pa bi trebalo tamo negde na Paliću naći smeštaj skroz do nedelje ujutru i onda bi put do NS bio još duplo ležerniji nego inače.
jedini problem je što bi uz 2 noćenja i još 15-ak litara "čorbe" (kako je ćale nekad davno zvao benzin) otišlo istih onih 10,000 koje cele godine nameravam da uštedim, tako da prc
Nema komentara:
Objavi komentar