Sve muve sveta su došle u južnu srbiju brate. To drsko to bezobrazno, to te gleda u oči dok ti sleće na nos. A sitne przničave grom jih spalijo to su sve duple vage u horoskopu. Poluteška skicofrenija. Malopre sam izašao iz bloggera nakratko da skoknem u messinđer i kad sam se vratio piše "sastavite post". Sve mi se obrisalo. A ja kao Radovan III kad je dedi ukrao govno lopatom "GDE MI JE MINULI RAAADDD???"
Elem danas se valjalo vratiti kućerdi na lakat, pa sam se nešto nećkao dal da trčim iz Boljevca nekud ili šta, i na kraju smo prelomili na Rtanj. Pa sad tu ima manevara, autom kuda je išla trka prvih 9km pa u neko Rtanj Selo i odatle pešaka po markacijamaaaaaa... kojih je nestalo posle 500m.
Pa nazad.
Pa po drugim markacijama dupke u prašumu dok nije nestalo i staze i markacija.
Pa nazad.
Pa po nekim zelenim markacijama ispod kojih je pisalo PREČICA.
Pa preko 1000 oborenih stabala, na svakih pet metara gomila granja pa se svaki put kad nagaziš kockaj da li se negde ispod svega toga sklupčao poskok ili šarka.
I tako, u nedogled,
i tako, u nedogled.
I kad već nisam imao pojma kako ćemo se, nakon što digbemo ruke od svega, spustiti niz nagib od 45° kroz prašinu od zemlje i po korenju i kamenju, jer ova saputnica bi se i po strmom asfaltu spuštala na dupetu, tadaaaammm izbismo na neku čistinu i na dva momka sa fotoaparatima koji su dotle DOŠLI AUTOM.
E svaka vam čast kad ste sebi uštedeli ovu našu golgotu. Dalje do podnožja Šiljka smo više manje prošli u koloni, a tamo sam završio fajl i prebacio se na trčanje.
Da, bolestan sam.
Ustrčao sam ta zadnja 3km za pola sata što ne govori u prilog tome da sam "trčao" ali realno kad skratiš korak, puno brže od toga ni ne može.
Gore sam se malo odmorio dok svi (1+1+2+2) koje sam prestigao na usponu nisu stigli do vrha, pa se spustio po grebenu dok sam ove pichkice ostavio da silaze utabanim serpentinama.
Utisci su mi podeljeni, 3-4km planinarenja plus 3km trčanja plus 6km planinarenja nizbrdo mi zvuči negde na pola između kurca od ovce i mudanaca od labuda, što u prevodu znači duplo golo, a opet toliko toga se uzdogađalo da je dan ispao više nego krcat.
Enivej enihau sad sam se popeo u neku šumetinu viš Sokobanje odakle sam nakucao blog pa ću strčati i taj kilometar nazad do hotela, ovaj mini-godišnji od dve trke i dva dana bleje ima sve veće šanse da se na neki način ipak isplati. Jedino što ću morati da otkuvam ova dva para čarapa. Al ajd. Jeftinije bi izašlo da ih jednostavno bacim.
Nema komentara:
Objavi komentar