umesto uvoda ću prijaviti jedan POLUtrening u petak, jer sam otrčao 6km blago uzbrdo pa 5km blago nizbrdo, sve skupa oko 5'/km prosek, između i nakon toga malo HAJKinga da se podsetim nekih staza tu u blizini i to je bilo dovoljno za petak pred trku, jedan od 52 velika petka u godini svakog polumaratonca
kao da postoji petak koji nije pred trku
kad legneš u pola 2 ujutru i probudiš se u 3, 6, 7, pa ustaneš u 8, računaj da će ti oči ispasti od toga koliko peku zbog nespavanja
pola problema tog nespavanja je bilo u tome što mi nije palo na pamet da kad cure naruče nekakve obrok-salate sa lososom i čudima, a ja naručim pizzu koja košta kao 7 pizza u pekari, da će mi doneti ono čudo prečnika pola metra
pokušao sam da uvalim 1/8 ovde onde no nije baš upalilo pa sam na kraju ipak pojeo sve
računam, ako ću 36h kasnije na trku ili duži trening, možda se ovo računa kao pasta party
onda mi se to kotrljalo po stomaku negde do 03 kada sam napokon zaspao malo čvršće no ipak sa nekom bojazni da ću se probuditi par kila teži od ovih par kila preko onih par kila viška kojeg vučem zadnjih pet godina pa se sve šečće pitam da li je to zaista višak ili sam to ipak samo Ja
ostaću zapamćen kao onaj što je samom sebi bio višak, no što se tiče kilaže verovatno nisam jedini
da, vaga je potvrdila najstrašnije slutnje, kuku!
i sada sam već ozbiljno pokoleban da li da sutra idem na trku, jer logično je da ćeš sa 68kg trčati minut sporije na 10km nego sa 66kg, a sa 70+kg tek da ne pominjem, svaki korak još centimetar kraći, kuku!
da ne pričam koliko bi bolan bio i svaki drugi trening jer šta je tu je, od toga se ne može pobeći preko noći, kuku!
pa ti pojedi kilo pizze i popij dva piva i posle toga stoj i sedi satima i lezi daleko iza ponoći, bliže jutru nego večeri, kuku!
moram guglati šta su najbolji diuretici da ispišam što više ovog sunđera u koji su mi se noge pretvorile, kontam da je manje bolno nego da uzmem dleto i skidam kožu i ono ispod nje, sloj po sloj, kuku!
trenutno je +13° i po ovakvom vremenu svaka kombinacija sa biciklom otpada, što je bilo od leta bilo je, do daljnjeg, sve nade polažem(o) u miholjsko/bablje/indian summer tamo kasnije u oktobru
sećam se jedne godine, prva ili druga u biciklizmu, da je bila tako topla jesen da se vozilo u kratkim gaćama i dresovima ceo oktobar i pola novembra, i zatim nešto malo u dugačkoj opremi i taj dan sam zapamtio 05.12. kada sam rekao BLJAK EVO ZIME.
eh šta bih dao da je svaka jesen takva, a tada sam naivno mislio da će zaista tako i biti, naivko.
na istu temu, par godina kasnije se dogodilo najgovnjivije proleće ikada, kada je ceo klub bio na pripremama na moru, prelazili po 2500km mesečno, i vratili se kući i sećam se tog MARTA kada je u pet ponedeljaka zaredom pet puta napadalo po pedalj snega, fuuujjjjj
elem na +13° mogu da biram najmanju od depresija u najavi, a najveća bi bila da pokušam da istrčim hiljadarku, kuku!
toliko sam trom i umoran od svega da nisam siguran ni ispod 4 minuta da li bih mogao da zaletim a kamoli nešto što bi mi bilo wow ili yessss.
što je sigurno sigurno, uradiš nekoliko ubrzanja i dok god ne znaš koja je to brzina svakako će ti biti dobra, jer je svako ubrzanje, kao što mu ime kaže, brže od onoga što u proseku trčiš tako da...
Nema komentara:
Objavi komentar