rtanj

evo ovako
juče ujutru, dan nakon trke
seo sam da napišem nešto, napisao jednu rečenicu o tome kako nisam znao da ovaj mali laptopičić ima prednju kameru, ili zadnju kako se već kaže
mislim, kad ja gledam napred, da li on gleda u mene ili ta kamera i ja gledamo u istom pravcu, to jest da li su mu oči pozadi a ja mu tipkam po dupetu ili on gleda u mene a slika guzicom?
pri tome mislim i na sve telefone a ne samo na tablet koji ima sklapajuću tastaturu a ja mu tepam laptopičić
kao neki kerić koji je nešto laptao pa ga pitaš šta si lapto a on kaže
eto
a nisam se kerića setio slučajno nego smo dan i noć imali ilegalca u sobi
najzapuštenije najbolesnije i najućebanije kuče ikada, manje od mačke, samo nam je prišlo posle trke
doneli ga u apartman, ošišali, okupali, nahranili i taman kad sam juče ujutru (tema i termin ovog bloga) seo da nešto nakucam o trci Lola je rekla da je našla veterinara ovde u varošici pa smo brže bolje požurili da se spustimo u grad sa kučencetom u rancu
nije štene, samo je malo, neka mikro rasa, verovatno je neko ukrštao pacova i vevericu
i dalje odatle je sve otišlo drugim tokom, kontaktirao sam udruženje iz Bora, oni se javili da upravo kreću u Zaječar u vet. ambulantu i da će zbrinuti psa samo ako mi možemo barem da ga dovedemo, tamo smo se zadržali par sati i dan se više-manje završio tako što smo nakon užine krenuli nazad u Boljevac pa sam ja na 12km od mesta izašao iz auta i dotrčao do centra
posle toga smo popili po jedno Niško pivo čudnog ukusa jer se puni u Inđiji kao i sve druge limenke (Valjevsko, BIP) ali je stvar izvadio valjda najbolji burek koji sam ikada probao i jedva čekam da ga danas pred polazak odavde kupim još jednom
trčanje mi je bilo okej, usput sam našao šafrane na koje sam navikao da ih vidim na Divčibarama negde u maju valjda, nemam pojma da li i tamo cvetaju 2x u toku godine, uglavnom ovo je bilo na nekih 500m nadmorske, nešto tipa Lelić ili Kovačice