moguće da juče nisam pisao blog ali nisam siguran
neki rođendan me zeznuo
a i jagodinsko pivo
naime taj neko ko je kupio valjevsku pivaru, kupio je i pravo na proizvodnju jagodinskog piva, pa sam se zainteresovao
flaše su iste i u prodavnici kažu da će bez obzira na etikete menjati jedne za druge, a prodavac koji deluje upućen mi je onako iz neki lukavi podsmeh rekao da nisu samo flaše iste nego i pivo, haha
međutim
poznajem ženu koja radi upravo u pogonu, u takozvanoj flašari, pa ću je pitati kad je sretnem
elem na rođendanu smo pili valjevsko tako da sam sve ovo džabe pisao, nisam još saznao hoće li i jagodinskog biti u flašama od dva litra ili samo u staklenim zidarskim
enivej enihau
tako je iskrslo da smo pre rtanjskog polumaratona SVRATILI na tu neku ramsku trku, iz mesta ram, jelte, do mesta ram, jelte, a cilj je trebao da bude pred ramskom tvrđavom no policija to nije odobrila pa smo išli iz njive do okreta i nazad u njivu, poetično
vetar nas je satro, no kažu da je to ovde normalno
A JA MISLIO DA DUVA SAMO U VRŠCU
evo ukratko, lud i zbunjen dva u jedan, da me nema trebalo bi me od šećerne vune napraviti
sa starta je otišlo nekoliko onih atletičara iz klubova tu lokalnih i onda sam gledao ko je sve ostao u dometu, da imam neku zanimaciju u drugom delu trke
usput sam se nećkao koliko jako da idem, jer kao trebao sam ovo samo da pretrčkaram i da se čuvam za sutra
a ispred je bilo jedno desetak ljudi, naravno posle prvog kilometra kada sam izobilazio ove što su se zaleteli, a bilo ih je ladno 20-ak pride
i tako sam kaskao za tom grupom i kako neki popusti ja ga prođem pa mi ostatak grupe ostane uvek na istih 50-ak metara ispred
i tako se to osipalo i osipalo a ja ih overavao i overavao
i tako smo došli do okreta, tu ih je ostalo pešes, i možda još par njih malo dalje ispred
jedan štrkljasti kojeg sam redovno preticao u drugom delu svake trke, radilo se o polumaratonu ili nečem kraćem
otprilike sam prebrojao da ih ispred ima 2 + 2 + 2 + 3 + 2 i kada sam prošao jednog ili dvojicu, nemam pojma, skontao sam da je DESETI ispred mene i da ga moram proći po svaku cenu, ipak top ten je top ten a fata je danas u drugom planu
što potvrđuje to da sam zaboravio gde sam i kako pošao, pošto sam celim tokom trke išao za 10% jače nego što sam zamišljao
papan
i pazi sad, tu me je otpozadi prošao jedan za kojeg znam da je brži od mene kada sam ja ovako loš, pola umoran pola bezvoljan pola van forme, i pitao sam se otkud on dolazi iza kada je valjda bio ispred, i nisam pohvatao šta se dogodilo, nisam ga dotle video u trci ni na okretu
e onda smo i on i ja i još jedan ispred, stigli jednog od onih SKROZ ispred, taj se skinuo do pojasa i sa dresom u ruci trči i puhće
eee, eto meni desetog mestaaaaaa
i kad sam ga prošao, ova dvojica 8mi i 9ti su bili nekih 50m ispred a ja sam priželjkivao da idem bar pola minuta po kilometru sporije, da bi mi bilo komforno pred sutrašnji polumaraton
i šta se događa
zadovoljio sam svoj cilj, odvojio sam se 50m i trčao ispred njega, eto, uspeo sam, deseto mesto koje ništa ne znači osim da ću sutra da budem još umorniji
i 20m pred cilj vidim da se ljudi smeju, neki nešto viču, okrenem se i vidim njega u mahnitom finišu kako bukvalno hoće da eksplodira koliko se zajapurio
i bio je ladno još 20m iza mene jer sam ja zadnjih par minuta onako, s rukama u džepovima ladio mašinu
i ja se okrenem, nasmejem se, i počnem da usporavam, on je tu na 15, 10 metara, na metar pred cilj stajem u raskoraku kao da je neko zaustavio film i on wroooommmmm proleće uz krik, i ja već ono umirem od smeha, samo zaustavim štopericu i peške prekoračim par koraka preko ciljne linije
VIDIM DA TI JE ZNAČILO, rekoh momku koji mi se zahvalio kao da sam mu poklonio olimpijsku titulu
i šta se događa
u rezultatima on deveti ja deseti, dakle džabe sam s njim ganjao zadnja dva kilometra, mogao sam da rastrčim i odmorim se ko čovek
al nisam znao da sam i tako bio deseti, mislio sam da moram njega da dobijem
svašta
i posle sam razmišljao koliko je to sve relativno
ubiješ se da bi bio deseti, onda kad shvatiš da možeš postane ti nevažno jer si već dokazao sebi šta si hteo, pa kažeš nekom e ajd ti prođi meni je svejedno
heh
ma nema veze
fino je ispalo
zato ću sutra da plačem, a ni to nema veze, samo da me ovaj živac ne muči jer mi je popodne nekoliko puta klecnulo koleno a nekoliko puta skočni zglob, kao da me udari struja i oduzme kontrolu nad nogom
dva raptena i pomoz bože, to mi je što mi je
Nema komentara:
Objavi komentar