dan je počeo sa 700-800m trčanja do parkinga u obližnjem naselju gde mi živi taj rođak.
bilo mi glupo da to stavljam na Stravu pa sam ga ostavio kao "private".
taman sam u prethodna dva dana imao dva trčanja koja su imala po 200m viška preko broja kilometara pa sam ovo zaveo kao 1km.
pravda je zadovoljena.
29km kasnije izašao sam iz auta u jednom podplaninskom selu (Brezovice).
iako sam dole iz kanjona nekoliko puta izašao gore ili se spustio nizbrdo, uspeo sam da zaboravim jedno skretanje kroz zaselak skroz negde dole pa me je iz zadnjeg dvorišta bogu iza kuka neka baba "vratila na pravi put".
prvobitno sam bio uključio snimanje kao HIKE no kada sam sišao niz kamenjar i nikakvu stazu skroz dole u sasušeno korito reke, nalik napuštenom kamenolomu, prebacio sam i to u "trčanje" jer je prosek bio zavidnih 7'35''/km, čisto pjur lomatanje par ekselans.
i to mi je izašlo na 1.75km pa sam upisao 2, eto i druga pravda je zadovoljena.
(što volim ovako kad na tastaturi slučajno umesto backspace pritisnem insert pa kako počnem da ubacujem negde neku reč a sledeća se brišei po pravilu mi treba pet sekundi iščuđavanja dok skontam o čemu se radi, uvek pomislim da su neki duhovi u akciji)
hajk kroz korito reke koje je na mestima zaista pravi KANJON sa uzanim oštrim zidovima delovao mi je kao korisniji trening od svakog drugog trčanja, kojima sam ionako prezasićen.
na tri mesta su postojali "nemogući" prolasci i recimo da sam krenuo s Lolom morali bi da se vratimo ili da izmišljamo neka snalaženja drugog tipa, poput skidanja i prolaženja kroz baruštinu metar duboku.
tu su zidovi kanjona nekih 80cm razmaknuti i skroz vertikalni, pa je potrebno raširiti noge i ruke i iz sve snage pritiskati stenu da ne sklizaš dole u baru, a ti zidovi su od sasušenog blata jako klizavi pa je potrebna sila još duplo veća nego što bi trebalo da je sve čisto i hrapavo.
na drugom mestu sam nekako preskakao u cik-cak s jedne strane na drugu s tim što su mi asics noosa ff nešto najgore za stenu nagnutu pod 45° kada je potrebno da se odmah po doskoku prebaciš na drugu stranu a patika baš tada klizzzz.
na trećem mestu je rupa doslovno dva metra duboka i glatka, lako je upasti ali kako izaći, pa sam našao tragove nekih životinja koje su malo ugazile korov i popeo se iznad toga, no umesto da skačem sa dva metra visine na neravnu podlogu ja sam se uhvatio za neko drvce prečnika 3cm i polako se klizao nizbrdo dok se ono polako savijalo kao pri skoku s motkom u usporenom snimku, i kada sam nogama dodirnuo tlo ja sam ga pustio a ono se kao praćka vratilo u svoj položaj, rekoh zatrebaćeš mi neki drugi put možda.
hajk se nastavio sve dok se nisam unervozio pa još pola sata, nekako sam to zapamtio kao kraće a ovih 3.7km su mi se rastegli preko sat vremena zbog bezbroj zastajanja, što zbog prepreka što zbog slikanja.
umesto da idem po ravnici kroz polja ambrozije, čim sam izašao iz kanjona imao sam sreće da spazim neki puteljak koji me je odveo gore u selo i uštedeo mi još par kilometara koji bi bili najmanje zanimljivi.
gore na vrhu sam konačno "finiširao" fajl tojest hajk i nastavio da trčim, 14.5km do centra grada gde me je Lola čekala sa radlerom.
eto danas moram opet trčati nešto na "i po" kilometara da bih nadoknadio ovo jučerašnje.
bože moj.
Nema komentara:
Objavi komentar