najpromašenija subota ever.
nisam znao, šta ću.mogao sam da predam za produženje pasoša par dana ranije.
zbog problema sa leđima otpisao sam svako dalje putovanje pa i na polumaraton u Varaždinu, i stoga nije bilo panike, pasoši će stići sredinom sledeće nedelje.
i sinoć vidim, shvatim, sa užasom prihvatim tu novost koja već mesec dana nije novost, da Marissa Nadler svira večeras u zagrebu, u čuvenoj močvari.
što je najcrnje, karte nisu rasprodate.
i sad kontam, pa bukvalno bih samo zato otišao na put ovog vikenda, a šta god bi od mojih leđa ostalo u nedelju ujutru već bi se nekako prekotrljalo autom do Varaždina i preko tih famoznih 21.1 kilometara.
e živote, govno bez šlaga, govno pred istekom roka upotrebe, užeglo govno, natrulo govno, jedi govna.
kupio bih i hamer i napravio transparent Hay Tantos Muertos pa da vidim da li bi je svirala ili bi se samo nasmejala.
tražio bih i potpis na ploču/cd a verovatno bih iskamčio i jednu fotku, da se posle kurčim.
kad već nikada neću trčati maraton u Bostonu, barem sa najčuvenijom bostonđankom da se slikam jbg.
oooo nepravdo svetska, ooo svi sveci i svetice, ne znam treba li da se izvinjavam Marissi ili sebi ili životu ovom gnjecavom, ili treba na nekog da se ljutim ili da tugujem ili da zaboravim ili da pokušam da zaboravim ili da upamtim i da se opametim za drugi put, ali drugog puta, kažeš, neće biti
noćas sam i mogla nekako...
a ne, čekaj, to je indira radić, to nije marissa, ali svejedno, ustvari nije mi svejedno, nije mi svejedno, ebi sam bio samo ime i broj, a ne, to ne nina badrić, nije marissa, ma svejedno, drugog puta možda i bude jer mlada je Marissa ali ovaj put se događa samo večeras i neće biti drugog večeras, ne, ne, oooo, neeee, tugo jesenja.
a šta ću, malo na trčanje, pa ću slušati Marissu ovako sa empe3-ja, ako u međuvremenu ne pustim All Them Witches.
sutra je polumaraton od Crnog Vrha do centra Bora, trasom starog ćire koji je nekada vijugao kroz šume, pa ako se ne budem predugo predomišljao možda i odem(o).
Nema komentara:
Objavi komentar