terorčić

Evo već 4-5-ta noć kako probdijem od 02-04 ili od 03-05 zbog šmrktanja.
Nema leka alergiji pa to ti je, koliko god tableta popio i u kojem god trenutku dana, a sve sam probao.
Nakon pola sata ležanja i pokušaja da se namestim na bok ili leđa, da vidim da li će manje da curi, počnem da se nerviram što mi tako prolaze sati jer to ujedno znači da ću sutra biti umorniji a vreme do ustajanja i doručka je ograničeno.
Nakon tri dana poštenog Treniranja juče sam malo "oladio" jer su leđa tako tražila, iako mi je na poslu dan bio lak.
Jutarnjih 10km sam produžio na 11 da bih razbio monotoniju i protrčao nekim drugim ulicama, a popodne sam po nekom letnjem pljusku napravio polu rastrčavanje polu izlet polu dobrotvornu akciju pa smo dan završili sa jednosatnom posetom veterinaru, a u međuvremenu sam otrčao 2km uzbrdo i 1km nizbrdo, plus se napešačio između.
Nadam se da još neko osim mene dan sa 14km trčanja i 330m uspona računa kao dan odmora ali eto, jer smo tako u mogućnosti.
Ako bih svakog dana imao ovakav dan odmora za mesec dana bih nakupio 420km trčanja i 10,000m uspona, više od Everesta.
E kad pomenuh, setio sam se pojma "everesting" gde se u humanitarne svrhe trči ili vozi visina Everesta, bez većih pauza (tipa spavanje) nego kao jedan trening, s tim da se možeš spuštati i autom ili čime god, bitno je u jednoj aktivnosti (sa više manjih pauza) popeti 8844m.
Na stranu loša računica celog uspona, jer se dva bazna kampa ispod Everesta nalaze na 5364m (Nepal) odnosno 5150m (Tibet) i nikada se niko nije u jednom dahu popeo od nivoa mora do vrha, pa je tako i ceo taj izazov malo promašen.
Eto recimo na Olimp se može popeti od mora/nule ali on je visok 2917m što je samo 600m manje od uspona na Everest.
A rekao bi čovek, Everest triput viši.
Ali nije.
Ustvari kako se uzme.
I onda sam računao koliko je trčanje besmisleno, jer da se popnem 100m nekom od umereno strmih ulica treba mi recimo 7 minuta bez zapinjanja, i da se spustim (KAKO?) na nekom skejtu koji uzbrdo nosim na leđima ili već kako, i za to mi treba 5 minuta, što znači da u jednom satu mogu da se popnem samo 5 puta po tih 100m, dakle 500m, te mi za "everesting" treba osamnaest puta toliko, što je jelte 18 sati bez sranja pišanja i ručanja.
Ipak je lakše biciklom jer onda nemaš promene sredstva, a spust je ihaj brži.
Druga mogućnost je da trčim duže uspone, od recimo 440m visinske razlike, a da na vrhu brda parkiram 20 bicikli i da ih nakon trčanja uzbrdo tokom dana spustim jednu po jednu.
E TO bi bio projekat!
I naravno da je najbolja opcija da te neko dokon prati nekim skuterčićem i spušta nizbrdo, eventualno može i Smart da se pozajmi za tu priliku s tim da taj zamišljeni uspon od 440m mora da ima nekih 7-8km recimo, i toliko nazad ispadne 16km, pa dvadeset puta bude 320km u autu, na stranu što bih morao da trčim 160km uzbrdo.
Ipak biciklom nije samo lakše, nego puuuno lakše.