uspeh u propasti

Čim sam krenuo na popodnevno trčanje video sam da "to nije to".
Trome noge, naduvene, umorne, spore, lenje, a uz njih i leđa i sve ostalo.
Fuj, fujčina, ali nema veze, otrčaću šta sam zamislio pa makar samo iz razloga da se posle smejem sebi na blogu.
Ostavio sam biciklu na izlasku iz centra grada i dugačkom ulicom ka Pivari počeo zagrevanje.
Obično kada sam raspoložen za trčanje, nakon prve ulice koja je uzbrdo, počne prosek prvo da se vraća ispod 6' pa se spusti i do 5'30'' za prva dva kilometra, i to je znak da "neće biti loše".
Kad ostane blizu 6' obično bude neki knjakav dan, doduše to zagrevanje je uzvodno celom dužinom pa brojke ne govore baš sve.
Tamo gde je reka najšira sam stao u hladovinu da se malo razgibavam, to je nekih 500m od podnožja uspona na kojem radim te 800-900-tke.
I dalje odatle sam nastavio trup-trup bez žurbe, a na raskrsnici stisnuo LAP i krenuo uzbrdo malo energičnije.
Posle nekih 300-400m sam shvatio da ne trčim toliko slabo koliko sam se teško zagrevao, a i to je poznata stvar, kada se zagrevam za neku trku ili važan trening često mi se noge "oduzmu" od neke treme pa mi deluje da ću pasti čim okršaj krene, a onda taj trening otrčim odlično.
Međutim brzine su bile niske, obično je na tim deonicama brzina oko 5'/km više manje, ispod 4'50'' je već odlično a preko 5' je slabo.
A ja sam se nakon prvih 300-400m koji su još i najravniji vrteo oko 5'15-5'20''.
I tu sam tako "u trku" odlučio da nastavim do vrha Tempo trčanjem, bez pokušavanja da dodatno pojačam i od toga napravim Deonice.
Na Tempu mi je lako da se prilagodim, čak ako sam za tu novonastalu situaciju jako krenuo, lako ću se prešaltati i vratiti u pravi ritam.
Delovalo mi je da idem "lepo", da su brzine pristojne a osećaj ništa alarmantan.
Kada sam došao na vrh nisam izdržao da čekam do kuće nego sam odmah okončao fajl i pogledao na Stravi koji je rekord segmenta.
Nakon 22'53'' i 23'54'' u zadnja dva pokušaja, od kojih je onaj prvi bio rekord, sada sam istrčao 21'04'' što je očiti pomak u rezultatu.
Mislim da sam na nekom od ranijih profila na Stravi imao i ispod 19' ali sada toga nema više, nije ni važno.
Druga stvar, od dve važne, a prva je bio varljiv osećaj na zagrevanju, jeste dilema da li su mi prethodna dva dana bila previše mlaka.
Onih 10x150 + 1x400 i dan kasnije 5x400 na strmom usponu, očigledno su više poslužili kao nadražaj za ovaj trening, pre nego što su to bili dobri treninzi sami po sebi?
A uzgred sam svakog jutra trčao po 10-ak km, i baš jutro pred ovaj rekord sam otrčao 12km sa dva dugačka uspona.
Hmmm...