nikad ne znaš šta život može da ti sroči
nekad ti zamrači horizont a nekad ti snopom svetla izbije oči
to je bio dokaz da mogu da rimujem i bez piva
tačnije popili smo po jedan bezalkoholni pan, a i vrapci na glavi znaju da je pravo pivo spram bezalkoholnog isto što i džesika maroš naspram gumene lutke
kad sam već pomenuo jessicu sa dva s, moram da potvrdim da mi ceo dan u glavi lebdi marissa sa dva s, i da mi je polumaraton ipak ostao u senci, iako je zaslužan za ovu rimu s početka bloga
na improvizovanom razglasu (blutut zvučnik) ide plejlista lepe marise u crnoj haljini bez leđa, neki fado sa andskim frulama i hučanjem vetra, još uvek mislim da sanjam kako sam sa samo par metara gledao čarobnu masačusetskinju, kojoj se verovatno prvi put u životu dogodio dvoboj telefonima poput onog sa mnom sinoć
eto kako ide moja priča o polumaratonu, heh
naime nakon potpisivanja ploče, okrenuo sam joj leđa i sa dva palca preko ramena pokazao na pozadinu dukserice, na šta je ona vrisnula i povikala STANI, MORAM TO DA SLIKAM!
izvadila je neki telefon u zlatnoj maskici i zatražila da se odmaknem još korak napred da bi sve stalo u kadar, a to sve je bio naslov njenog poslednjeg albuma, ne pamti me po mojim gresima
da stvar postane planetarno popularna pobrinuo se fejsbuk obzirom da je sliku mojih leđa okačila kao story
koga oće, oće, nekog proliv, nekog marissa sa dva s, a mene u danu nakon koncerta evo oba, fala na pitanju
fakat me uhvatio ovaj bezalkoholni pan
nije panj nego pan, tako se zove pivo, po panoniji valjda, mada ne smdi na ribu bogu hvala
e a jel znate kad smo trčali plavi krug na adi, i pet puta prolazili pored nekog restorana iz kojeg smrdi na prženu ribu, i neko pita čekaj bre šta se ovo ovde oseća, a ja kažem ma od ove dve babe što sede pored, vidiš da se nisu zaprale pola godine, jaoooo tačno to je to reče dečko zgađenog lica
danas nije bilo veteranki iz Ž65 kategorije ispred mene da me opijaju mirisom srdele frigane na lanjskom ulju ali to mi nije smetalo da istrčim najbolji ovogodišnji rezultat, koji je još uvek gori od najgoreg prošlogodišnjeg ali šta ćeš, ne lomi se pet kostiju svake godine nit se leži sa bronhitisima i stomačnim virusima, nit se prave višemesečne pauze, nit se dotačinje dno života, srećom!
realno, jedino čime nisam zadovoljan je što sam sj.... stomak pa sutra ujutru neću moći da odvršljam sat i po ovde po brdima iznad varaždina, sve drugo je prošlo da se bolje nije moglo ni poželeti
ček da udarim pasus, da se ne žali raja da je smor čitati, i gore uzbrdo da podelim sve na pasuse, evo gotovoooo
long stori šort, nekako sam dobacio polumaraton do 4'25''/km, što je gotovo isto kao što sam trčao 10km u brčkom i kanjiži a možda i ugljeviku pa je prema tome ovo dobar rezultat
kolicni god da je korak, bolje je da je ka napred a ne unazad, pa jelda
plus, ovo je bila TOLIKA trka da sam svo vreme bio zbunjen šta se to oko mene događa
na razdvajanju pred ciljem kada su ovi na 5km otišli levo a mi na 21 produžili pravo, pomislio sam fuck, sada će svi da odu i ostaću sam
ali ne, nije ovo srbija, bukvalno su tim pravcem od 200m otišla 2 čoveka a ispred sebe sam video bar 30 ljudi duž nekih 300m koliko mi je pogled dobacivao napred, fe no me nal no
i tako skoro sve do cilja, uvek je neko bio tu negde, odmah pored ili malo ispred ili malo iza, pa sam mogao i da biram s kim ću da se družim
mnogi su me prošli na početku ali sam ih skoro sve prestigao u zadnjem delu trke, neke ranije neke kasnije, neke sam ostavio samo malo a neke desetak minuta što samo govori o tome do koje mere su ljudi potcenili "idealne uvjete" i nekih 17-ak stepeni koji su jako prijali nakon letnjih vrućina
no jak vetar, staza sa manje gore-dole ali puno više levo-desno, ovde kockice tamo malo veće kockice, živopisno i zanimljivo i meni lično dopadljivo, ali nije za zaletanje, uvek moraš da čuvaš dosta rezerve
bio sam zadovoljan mada pomalo i zabrinut što mi svi kilometri idu ispod 4'30'' ali mi je opet delovalo i da ne preterujem pa sam se nadao da me osećaj ne vara, ili barem ne mnogo
gledao sam nekog tipa za kojeg sam znao da je moja kategorija, iako je bilo smešno što nisam imao pojma koliko ih ima ispred, pa je mogla da ispadne i smešna situacija da pratim 5-og i planiram da ga isfiniširam bez obzira što se radi o nebitnom 5-om mestu
kao i u čačku sa onim bradonjom koji je doduše sebi udarao kontre u 20-om kilometru, ovaj se borio sa sobom kao grešan s dušom nadajući se da ću ja da se uplašim brzine i odustanem, no kada je nakon skoro sat vremena igranja mačke i miša konačno iscurio ja sam promenio brzinu i 20-im kilometrom od 4'13'' rešio podijum jer se ispostavilo da smo se ipak fajtali za treće mesto
čuj "fajtali"? znojem, kao pred peglanje? ako ćemo engleski na hrvatski, treba ipak srpsko-rvacki "fajtovali" lolčina
kad smo kod rvackog, znate li da postoji klub kotoribski begači, što znači da su trkači (po međumurski kažu bežimo umesto trčimo) a kotoriba je neka selendra iz koje je taj klub, i onda sam se ja sprdao na njihov račun kako im je selendra u srbiji čim se zove kotoriba, a da je u hrvatskoj zvala bi se tko to riba, pa jelda
i tako, dolazi valjda jedini vikend za koji ne znam krije li neku trku ili ne ili mi bar ništa ne pada na pamet, ali nedelja je duga pa ću već nešto saznati, a ionako nigde ne piše da svakog vikenda mora negde da se putuje
Nema komentara:
Objavi komentar