kroz gusto granje

koliko sam juče sr.. kroz gusto granje, da ne poveruješ, a sve uzalud.
jer kad sabereš, a sabirati je lako, pretrčao sam 0.8 + 0.7 + 14.5km = okruglo 17km
a ja napravio dramu upisaću pola više pola manje pola više ostaviću za zimnicu pola kilometra bla bla bla
i na kraju šta, ništa, upisao 17km jer sam toliko u metar pretrčao, i sahranio pola sata života na matematiku, bolje da sam češkao jajca bar bi mi titrao smešak u kraju usana a ovako samo napetost i što bi rekli nemci Štresss

i da bi mi se život nasmejao u lice, jutros sam igrom slučaja otrčao OPET 14.5km i napokon upisao 15 i tako tu smestio sve one nakupljene viškove od pre dva i tri dana
današnje trčanje je bilo specifično po tome što je noćas došlo do zahlađenja, pa sam umesto po suncu trčao kroz sipulju iz niskih oblaka, pravi jesenji ugođaj
ah kako telu prija kad potenciometar za termoregulaciju okrene sa letnjih 9/10 na 2/10 i kada slobodno pičiš koliko god možeš odnosno za koliko si sposoban i odmoran

zahlađenje je bio jedan faktor a drugi je bila žurba jer sam opet pre posla krenuo na knap, a nisam mogao da okrenem ranije jer ona dva šteneta na divljoj deponiji čekaju doručak uvek na istom mestu i ništa im ne bi pomoglo da dotrčim na kilometar od njih i okrenem nazad
tako da...

u početku sam mislio da me osećaj vara preko granice nemogućeg jer mi je nekoliko ulica telefon pokazivao prosek trčanja 6'20 ili 6'05'' a mislio sam da sam krenuo u Tempu a ne u Trčkaranju, pri čemu veliko slovo tu stoji jer se ime brzine piše velikim slovima kao i svako drugo ime jelte
brzine imaju i prezimena, Tempo Ljutić, Tempo Mlakar, Tempo Živa(h)nović itd
ovaj je bio Tempo Željković jer sam izgleda puno više želeo da trčim brzo nego što se na kraju pokazalo, ukupno 5'18''/km, hmmm

doduše ne znam ni šta bih ja hteo, ako sam poslednji ravan polumaraton trčao patetičnih 4'37''/km, šta sam to toliko trebao da napravim danas na stazi sa 200m uspona, u okviru koje dva kilometra preskakanja ivičnjaka, a dan nakon onog lomatanja po kanjonu i trčanja od sat i po na vrišteće sunčanih +30°
tako da...

danas mi je godišnjica otkako sam na planinarskoj stazi spičio u deblo i otkotrljao se spram Gradca, zaradivši zvezdastu rupu na glavi oblika onog znaka Mercedes, umalo neki da se onesveste kada sam pretrčao preko žel. mosta i uleteo u onaj wc ispred manastira da operem beli kačket koji je imao krvavu tufnu bukvalno kao da me je neko pogodio metkom posred čela