Subota je trebala da bude dan odmora ali ja uvek odmor pretvorim u "aktivan odmor" što na kraju veze nema sa odmorom, nego se po običaju živ sa'ranim.
Tako smo krenuli mtb-ovima šabačkim putem da nahranimo neke štence ostavljene na divljoj deponiji, pa se Lola posle 8km okrenula nazad jer je imala neku sitnu obavezu u gradu, a ja produžio do Raduše da na isto tako nekom mestu pored puta nahranim jednu kujicu za koju izgleda jedini mi na svetu znamo.
I tu se desio događaj da ne kažem dogodila se situacija odnosno potrefila se koincidencija da mi se smučilo vraćanje preko Blizonjskog visa nego sam otišao još malo ka Koceljevi pa se spustio negde iza Gole Glave pa nekud naokolo uhvatio okolopiš do nije Kozličić nego kako se zove ona selendra što joj uvek zaboravim ime, e upravo ta.
I tu izbijem u Carić pa se sjurim u grad, a da vidiš čuda koliko je šabački put krivudav, valjda sam ukupno namakao samo 55km, a da sam se vraćao istim putem kuda sam došao imao bih 49km, dakle skoro nikakva razlika.
OSIM!
... što sam ovako nakupio preko 1000m uspona a onako valjda imam 700, neam pojma.
Dobro, nijesam se nešto rastočio ali skoro tri sata na bicikli nije baš O-D-M-O-R.
Kako će da mi bidne sutra na trci samo ove noge znaju,
odnosno ne znaju,
pa im nećemo ni reći,
da šok bude što jači,
i da nastavim rimu
verovatno će im melodija zvona biti
"plači mala plači,
osto sam na Rači".
Moram se udrogirati, spičiću dva raptena-K i nadaću se da neće biti anti doping kontrole pred dodelu u kategorijama jelte.
Samo bi mi i ta fleka falila u blamažama već prebogatoj sporckoj karieri.
Nema komentara:
Objavi komentar