statistike

Baš mi se neslavno završio avgust, mada ovaj početak septembra itekako nastavlja da miriše na leto. Videćemo dokle će potrajati, neću unapred da nešto silno sumnjam i gunđam kao nekakva pesimistična penzionerčina.
Alergije bukvalno bukte, nos mi je kao česma, kad se ogrebem na neki trn ili korov to se zacrveni i svrbi kao da me je ožarila najotrovnija biljka zjecožderka, kapci su mi natečeni i crveni kao da sam se našminkao, i pri svemu tome sam morao na sanitarni da dâm bris nosa. Burazeru kad mi je koknula onaj štapić u nozdrvu tako sam ki(h)nuo da sam joj začešljao kosu u stilu šezdesetih, vespe vetar i širok osmeh.

Statistike ne postoje nego samo puki zbir, zahvaljujući neaktivnoj poslednjoj nedelji avgust mi se završio sa 338km, zajedno sa jučerašnjih 12 i jutrošnjih 7km (pišem 02.09. u podne) imam ove godine ukupno 2245km što je naravno smešno u odnosu na prethodnu kada sam isto toliko imao već u prvih 5 meseci.
Pošto ova viroza nije bila propraćena silnim temperaturama nego više problemima u stomaku, nažalost nisam iskoristio bolest da bih smršao nego sam se superSUPERkompenzovao za još pola kile - kilo, pa mi ova trčanja nakon bolesti deluju još teža.
Čuj mene DELUJU, svakim korakom pomeram kilogram više, i nikakva mi uteha nije što tetke i strine govore kako napokon zdravo izgledam, nije meni došlo vreme da se ženim nego počinje sezona maratona :-(

Drugi par Crvena-Zelena je prekoračio preko 500-tog kilometra što znači da su na pola puta od onog koje su prešle Zelena-Crvena, ne znam da li da ih slikam i sada, na pola puta (... mi smo stali, sreće nismo mi imali, kako reče narodnjak) za nastavak analize, da ih pratimo kako propadaju i da odredimo što približniji trenutak prelaska između mladosti i starosti?

Autoplay na jutjubu je pustio Since I've been loving you i setio sam se polumaratona u Apatinu kada je ta stvar išla sa Kumovog telefona a ja u nekom instrumentalnom trenutku pomislio kako ide Blues za moju bivšu dragu, pa je on odmah nakon Cepelina pustio Dugmiće a ja sam ga snimio kako zamišljeno sa cigaretom u ruci sedi na balkonu i pogledom po šumi lovi neke bivše dane i uspomene.

Ne bi bilo loše da popodne opet otrčim malo življe, jučerašnji izlet je bio podosta Tempić do Tempo ali je zato jutrošnje trčanje bilo mlakušno da ti se smuči. Tako da kao i uvek, bumo vidli.