04 rujna 2019

izmicanje

nekako mi je izmaklo prepodne.
kao mogao bih na trčanje, trebao bih, evo samo još malo da se odmorim, i na kraju ćorak.
stigle su druge obaveze, na posao u nekom zakasnelom terminu i ispalo je da mi je ostalo vremena samo za jedno trčanje, što možda i nije tako loše.
opet sam krenuo polako i kilavo, pih brate pa zar nisam trebao da se odmorim.
i onda sam mic po mic pojačavao i na kraju je ispalo da sam se popeo uz Obilaznicu a da od ta tri zahvaćena kilometra nijedan nije bio iznad 6' što je donelo ukupan prosek od 5'23''/km, eto juče sam se žalio kako sam "nekada pravio proseke oko pet minuta" pa eto, kad se malo potrudiš to i nije tako daleko i nedostižno.

ne znam kako će se rešiti ovaj problem sa leđima i trnjenjem niz obe zadnje lože i dupe kada napravim neki pokret, očigledno neki pršljen "češe" o živac a opet problem nije toliki da se zbog toga ide kod lekara jer ako ne pravim TE pokrete onda je sve u redu.
nemam pojma.
malo se i plašim pregleda i mogućeg snimanja jer možda dijagnoza bude uključivala i operaciju kao rešenje, a od toga se doslovno ježim.
no ježim se i od trnjenja, tako da...
ne znam da li bi bicikla pomogla ili odmogla, a topli dani će biti sve manje topli pa će i mogućnosti da to proverim biti sve manje.
što ne znači da treba odustati.

nisam nosio sat a trebao sam, bez mobilnog u ruci bih verovatno još za nijansu brže trčao, ako mi se već namestio dan za Tempo ili barem delimični tempo.
sutra je četvrtak i moglo bi još nešto malo da se namaže ali ne preterano dugačko, više u nekakvom fartlek režimu, da bi mi ostalo puna dva dana do trke u Šapcu.
nemam nikakve nove priče o patikama ni gadgetima, osim što sam na jednoj slici video svoje šarene najšarenije noosa 11, i setio se da uopšte postoje.
no jesenas sam u fazonu smlaćivanja ovih rasparenih noosa ff i sad mi je maltene hitno da i drugi par doteram do 1000+, mislim da su negde blizu 550km.

Nema komentara:

Objavi komentar