jesen

guglao sam dokle traje leto pa našao da će jesen doći u ponedeljak u 08:40 ali po nekakvom UTC+1 vremenu a za one koji žive u UTC+2 letnjem vremenu treba da se doda sat.
pa sam eto pod stare dane rešio da se vratim u školu, guglao šta je to UTC+2 i shvatio da važi za zemljicu serbijicu što znači da će nam jesen doći u 09:40, a što je pak tačno vreme u koje sam se ja rodio, doduše nekog drugog dana i neke druge godine.
(na osnovu čega zaključujem da je trajekt sa lošinja stizao u rijeku negde oko 09:00, obzirom da je bilo stani-pani, da ne kažem gusto, da li ću u bolnicu stići u majci ili van majke, da se tako izrazim)
... što znači da više-manje do jeseni imamo još ovaj vikend i desetak sati.
pošto u ponedeljak radim od 10 to znači da će mi jutarnje trčanje biti poslednje letnje, mada se pišam na ovakvo leto kada sam se juče smrzao bez rukavica na jednocifrenih +9° i severnom vetru u debelim senkama.
fujčina.
ja ustvari ne mrzim jesen, naprotiv, kad me oktobar počasti onom južinom i mlakim vlažnim vazduhom s mora, mmmmm, miline, ali realno godinu delim na tople i hladne dane, pa kad mi nazovi letnji dan započne pitanjem "zašto nisam poneo rukavice" moram da se zapitam ko je tu lud a ko zbunjen.
nakon jutrošnjeg futingića, nekakvog brzaka između pijace i posla, da ne kažem između paradajza i dlaka, mislio sam da ću popodne osmisliti neki od onih koje ja zovem "prâvi trening" no nakon pola dana stajanja nisam bio ni za šta pa sam već nakon prvih kilometar-dva shvatio da "od tog posla neće biti ništa" i nastavio sa džogiranjem, ili ako ćemo po našti trčkaranjem.
otišao desnom stranom uz gradac dok ima puta, spustio se do reke, pet minuta većao sam protiv sebe da li da pokušavam da pređem reku preko 10m dugačkog oborenog stabla i na kraju nekako uspeo da pobedim strah.
bar da je bilo +35° pa da me boli dupe ako ću da se okliznem i bućnem baš tamo gde je najdublje, negde oko metar, ali na ovih +18° u kasno popodne kada je tih 5km povratka bilo skroz u hladu, bogme nisam siguran koliko bi mi prijalo osveženje.
nekako sam se dokotrljao kući a hladnoća me poterala u kas kao ono mrtvo lišće u balaševićevoj pesmi pa sam pred kraj čak pretrčao i jedan km ispod pet i po minuta, što bi rekao mladen delić ljudi šta je ovo, ludnicaaaaaaa...
planove za vikend ćemo nadam se napraviti do sutra (subote) u podne a u protivnom će biti prekasno, kao što mu i samo ime kaže.

evo i fotki
1 dok prilazim izazovu
2 u močvari tražim početnu tačku
3 na sredini
4 sa druge strane