20 srpnja 2020

a-tipično

napisao sam blog i sad čekam da u ovo veče 20.07.2020. bude tačno 20 sati i 20 minuta i ondak ću da stisnem PUBLISH
ako niste znali, engleski izraz 20/20 označava savršeni vid na testu, i kad neko ima oko sokolovo onda za njega kažu "tventi-tventi vižn"

nadao sam se da sutra izlazimo iz raka ali jok, tek u sredu oko 10 ujutru
a sutra (utorak) je Sveti Prokopije i sad ne znam šta to znači, sećam se da su jednom putari krpili Ibarsku magistralu a mi bili na treningu i vikali im onako s bicikli nemojte na prokopija sve će propasti što zakrpite
i osmog dana sve propade
mnogo se ja zaebavam za svoje godine, šta će biti kad porastem
elem ovako:

juče (nedelja) sam nakon pisanja blogova otišao na jedno poprilično neočekivano trčanje, naime napravio sam krug oko grada po brežuljčićima pa sam onda preko jednog brda zatvorio "osmicu" i izašlo mi je skoro 22km, sa 366m uspona (koliko ima jedan krug Sljemenskog maratona, 12.5km) i prosekom od 5'45''/km što mi nekako zvuči neloše za hajd da kažem "dužinu"
moraću još malo da je produžim neki sledeći dan, što da ne, ovo je ipak bio samo malo duži Tempić a ne nekakva dužina, da se ne lažemo

jutros je vreme pred posao prošlo u rikaveri vožnjici jer mi se nije baš preznojavalo od rane zore, a posle toga smo imali neki ugovoreni "ručak sa distancom" sa ex yu rock disk džokejima i nešto malo smeha, usput je neko recitovao poemu "Kadinjača" pa nas je poneo i revolucionarni zanos.

nakon toga je bilo polukasno za iole dužu vožnju pa sam odabrao varijantu da se podsetim jednog od tu puteljaka kojim baš ne idem često, ne bih li u glavi celu tu mrežu prečica povezao u zapamtljivu celinu
ta vožnjica od 50-ak km je pak imala nekih 700m uspona pa sam tako udruženo na onom trčanju i ovoj vožnji ipak nakupio uspona za ceo Sljemenski plus/minus 10% nećemo sad baš da cepidlačimo

bogme je pred kraj već zahladnelo sa onih ugodnih +24° na koliko je nakon popodnevnog razvedravanja stiglo da otopli a smešna stvar je bila da je Lola bila na drugoj strani i kad sam ušao sa sporednog puta odmah sam primetio neki malinjak, prosuo ostatak vode iz bidona i do vrha ga napunio malinama, i kad sam pošao nazad ka putu da je presretnem ona je proletela prema gradu
nisam stigao na vreme dovoljno glasno da zviznem, pa brzo pozovem telefonom a ona u krivini nema signal, i tek nakon kilometar je uspela da se javi, rekoh curik vamo u prve maline sleva, videćeš mi biciklu u travi

i to je bilo to,
držte mi palčeve sutra na tog Prokopija, imam neke ambiciozne planove

Nema komentara:

Objavi komentar