četvrtak, 2. srpnja 2020.

grmljavinska

taman sam se spustio sa brda kad je zagrmelo.
dobro, zagrmelo je još par puta pre sat vremena dok sam bio gore, ali nekako u daljini, nije me se baš doticalo to škrgutanje oblaka sa nekih drugih brda, iz nekog drugog mikrosveta.
pogledao sam malo bolje oko i iza sebe...

(ovo sam bio legao da spavam pa ustao da ipak nešto zapišem i evo do pre minut sam bio u nekom baš lepom pesničkom raspoloženju jer sam stisnuo na neki link i pročitao intervju sa Mašenjkom i par njenih pesama, vlasnica bloga se zove kao i nova snajka a Marija iz naslova je ustvari Mašenjka, evo poveznice
mikaleidoskop.com
... no raspoloženje mi je otišlo u materinu jer je ova cimerketina ustala da mi istrese par frustova i sad će do kraja blog da bude običan suvoparan dokumentarac, yebiga)

elem dodao ja gas, vrtim li ga vrtim, iza mene grmi i u jednom času počne i da kapljuca.
pa je bilo sve nekako vlažnije, taj broj kapi po kvadratnom metru se povećavao iz minuta u minut no ni u jednom času nije prešao onu kritičnu tačku nakon koje vlažno postane i mokro.
mi muški volimo kad je vlažno a samo retki vole i kad je mokro, ribolovci možda, ja ne baš, mislim ne smeta mi ali nekako ne bih bio oduševljen da živim negde gde je sve i uvek mokro.

i onda odjednom duuuuga desna krivina i za njom duuuga leva i pazi sad - sve suvo!
nakon kilometar-dva je počelo opet i dopratilo me do kuće.
bilo mi je najsmešnije to utrkivanje sa oblacima, jer sam se vraćao možda najkrivudavijim od svih puteva dok su oni sasvim logično pičili pravoilnijski ili što bi planinari rekli "po azimutu" a pravac im je bio tačno ono mesto gde ja ulazim u grad.
u par navrata sam pogledao u nebo i došlo mi da kažem oblacima da su pi*kice jer idu prečicom, lako je tako se trkati.

opet se proslavila jedna baraba od vozača jer se semafor otvorio dok sam bio 50m od njega, dva auta su skrenula ispred mene u poprečnu ulicu a kada sam ja naišao i imao prednost morao je i treći da se zaleti onako u koloni da skrene direktno ispred mene pa je tim činom pribavio sebi takvu psovku da će me sanjati tri noći neprekidno.

eto tako je ispalo da od sutra ulazimo u period nestabilnog vremena pa nakon puno dana možda opet potrčim, hm?
što se tiče vožnji, zatvara se još jedan prozor u lepe sunčane dane a da ga nisam iskoristio za neki od planiranih "epskih poduhvata", lepo sam rekao da će sve to da se prebroji na prste jedne ruke do kraja života, a ne na prste dve ruke svake godine.

Nema komentara:

Objavi komentar