livadarenje

kad sam se odvojio od glavnog puta i sleteo u klanac, srećan što ipak "IMA PUTA" do susednog brda iako se na satelitskim kartama od šume ništa ne vidi pa nije ni ucrtan, mislio sam da sam završio 90% posla

nakon isto takvog beskrajnog uspona sam došao na mini nazovi-raskrsnicu i iz sećanja nekako znao da treba da nastavim levo, no to levo je bio dosta uži makadam poput onih koji vode u neki zaselak ili se završavaju u njivama, a desni put mi se učinio duplo širi

usponu nikad kraja, put me vodio "negde desno" što u prevodu znači u odnosu na gde sam trebao da budem (negde levo) i skontao sam da ću izaći na veliki kružni put kojim sam već prolazio, i već sam kovao planove na koju ću stranu da odem, koje brdo da odaberem i kakav povratak

no kao što vidite iz ove dve omče gore levo, bauljao sam kroz neki nepregledan voćnjak nedozrelih šljiva koji je neko pokosio traktorom i ostavio mini plastiće sena svuda pa sam samo čekao trenutak da nekoj zmiji stanem na rep, srećom se nismo sreli na taj način

put koji je trebao da ode (na karti) dalje u vis je urastao i ne koristi se, pa se ide kroz njive no iako se po karti može proći tamo je bila pšenica 80cm visoka i nisam imao želju da kroz to vozim pola kilometra

levo od ovog voća je bio drugi zapušteni voćnjak sav u korovu i jako strm prema nekom potoku nizbrdo, tuda se od trnja nije moglo

vrtio sam se ovamo dole na karti, taj krak je pak jedino vredeo jer sam nakon pokušaja pešačenja kroz travu do kuka (dole levo) odustao i vratio se jer je sve takođe delovalo kao da treba negde da bauljam satima a ne da je ikakav prolazak izgledan u kraćem roku

ali je spas doneo ovaj mali zarez nasuprot tom bauljanju jer se tu nalazio malinjak u kojem sam se dobro najeo obzirom da sam već bio gladan a do kuće mi je trebalo par sati

nakon malina je uspedio povratak tim slepim crevom od puta, umesto uspona kroz stenje sam imao spust (huh) a na par zaravnjenja je bilo neverovatno blato kroz koje je traktor produbio prolaz i ostavio bare 15cm duboke pa sam fino zasrao i biciklu i sprinterice jer sam par puta zaglavio u blatu i morao da stanem na zemlju :-/

i nakon što sam došao na onaj uži put s početka priče, njime se naravno popeo gde je trebalo, odlomio grančicu i držao je malo na prednjoj malo na zadnjoj gumi sa obe strane da sastružem blato, ODABRAO SAM JOŠ JEDNU PREČICU kojom ranije nisam trčao
(to je ono mesto na 24km od grada gde ostavim pony pa odem u brda na planinsko trčanje)

MEĐUTIM, ta prečica koja izlazi na špic i spaja se pod oštrim kutom sa Glavnim Puteljkom uopšte nije izašla gde sam ja mislio, odmah du kilometar ispod, nego je odatle nastavila paralelno sa Glavnim Puteljkom i niz najneravniju kaldrmu na balkanu se spustila na asfalt još kilometar niže

otključana viljuška mi ništa nije pomogla, kamenje me je bacalo na sve strane pa sam morao da se pomerim skroz iza sedišta i da nogama amortizujem te udare terena i to je toliko potrajalo da sam do izlaska na asfalt nekoliko puta morao da sednem pa nek me udara po dupetu koliko hoće, jer su počinjali da me hvataju grčevi od tolikog vremena u polučučnju

ovako nekako, samo bez kacige

elam nakon izlaska na pravi glavni put sam izašao na prvom skretanju koje vodi preko reke i spustio biciklu u šoder, skinuo sprinterice i čarape, sve istresao od trave i čičaka, ušao u vodu i oprao noge od blata, uterao bajk u reku i detaljno ga oprao, opet sve obukao i požurio kući