čim sam krenuo shvatio sam da nešto nije u redu
trčim tojest trčao bih ali noge baš i ne slušaju
trome, drvenkaste, pa od čega pobogu?
i setim se, u kasni čas
dan ranije sam, osim vožnje po preteškom terenu koja je već sama po sebi jak trening jer na mestima moraš da zapneš do daske, bežeći od oluje u jednom času doneo odluku: ova vožnja od ovog časa postaje Trening!
stavio sam na najmanji zupčanik pozadi i tako u najtežem prenosu okretao pedale sve do ulaska u centar grada
brojevi malo znače jer tih 36x11 postanu puno teži za okretanje ako su točkovi 29" a ne 26" kao što sam godinama navikao
eto, sve je to bilo onako u hodu, impulsivno i zaboravno, dok sam došao kući to sam već zaboravio a nekada sam itekako pamtio takve dane, idemo zagrevanje do tamo i povratak na max prenosu, trening jeste "ubica" za noge ali zato nakon nekog vremena i noge postanu "ubice" pa im ništa više ne bude teško ni nemoguće
druga stvar je bio raspored, jer mi je nakon prepodnevnog trčanja ostalo u zadatak da obiđem barem dve od tri lokacije na kojima hranimo ostavljene štence, što je značilo da ću opet da se trkam sa munjama i gromovima :-/
i da vidiš čuda, upravo se dogodilo ono što je moralo da se dogodi.
dok sam bio na pogrešnoj strani sveta, između mene i grada se prostrla zavesa od kiše i varnica, srećom sam našao pristojan zaklon pa sam mogao da sačekam da to sve prođe svojim putem, u protivnom bih morao da vozim sve do kuće i to u pamučnoj majici
btw koristan savet za sve, kad god preti loše vreme, uzmite najdrečaviju majicu koju imate, posebno ako živite u manjim mestima gde mnogi ljudi voze stare automobile sa lošim brisačima, jer vas neka neupadljiva odeća može koštati glave
dakle rokaj po narandžastom, ili po rozom ako imaš dečka, onda je svejedno kojeg si pola rozo je zakon
i šta je na kraju ispalo, totalni fijasko
do onih bolesnih iznad grada nisam ni išao jer su mi bili na suprotnoj strani, a od ovih koje smo poslednje pronašli nije bilo ni traga ni glasa
verovatno su se zbog grmljavine povukli dublje u šumu, ko će ga znati
ide vikend pa će biti više slobodnog vremena da se sve to izobilazi
nažalost i mali žuća kojeg smo pre desetak dana izvukli iz kanala i koji se prišljamčio jednoj kafani, dočekao me je zgažen na putu, a u tako lepog kuclova je rastao...
inače na pola tog jutarnjeg trčanja, pričamo sa čovekom koji drži privatno prihvatilište bačenih životinja, dok razdeljujemo hranu da svi dobiju proporcionalno
kaže on, pa jel se vi bavite sportom zato da bi stigli tolike životinje da zbrinete, šta je vama ispred čega?
pa jes, rekoh ja, prosto sam lud da evo osmi dan zaredom trčim jednim istim putem na jedno isto mesto, kao da ne bih voleo da promenim pa svaki put prođem nekim drugim putevima, šta bi mi falilo? al eto.
kad sam preživeo dve godine u kojima sam i leti i zimi prelazio 26+26km planinskim profilom do nekih poludivljih pasa i nazad nizbrdo, doslovno na svaka 2-3 dana, vrlo retko sa većom pauzom, i to najgorim i najpropalijim putem za koji sam rekao da mi ne pada na pamet da više tuda idem biciklom pa čak ni mtb-om sa debelim mesnatim gumama, jer se prosto rastočiš po rupama.
leti ponesem vodu da njima ostavim pa ja ne popijem ni gutljaj, preko dva sata na +36°
a tek zimi, čist mazohizam, između dvoje čarapa alu folija pa tek onda u patike, kupio profi rukavice za skijanje da bih mogao i da kočim i da šaltam a ne da stajem na svaka dva minuta da duvam u prste.
sledeće jeseni sam u Podgorici istrčao fenomenalan rezultat u maratonu, pa eto odgovora onom čoveku da li se trenira da bi se hranilo ili obrnuto.
loše ti se uvek lošim vraća, a dobrota, paaa kako ti se zalomi, nekad ne dobiješ ama baš ništa opipljivo zauzvrat a nekad pomisliš eto neki gore bog me pogledao pa me nagradio, hvala lepo.
trčim tojest trčao bih ali noge baš i ne slušaju
trome, drvenkaste, pa od čega pobogu?
i setim se, u kasni čas
dan ranije sam, osim vožnje po preteškom terenu koja je već sama po sebi jak trening jer na mestima moraš da zapneš do daske, bežeći od oluje u jednom času doneo odluku: ova vožnja od ovog časa postaje Trening!
stavio sam na najmanji zupčanik pozadi i tako u najtežem prenosu okretao pedale sve do ulaska u centar grada
brojevi malo znače jer tih 36x11 postanu puno teži za okretanje ako su točkovi 29" a ne 26" kao što sam godinama navikao
eto, sve je to bilo onako u hodu, impulsivno i zaboravno, dok sam došao kući to sam već zaboravio a nekada sam itekako pamtio takve dane, idemo zagrevanje do tamo i povratak na max prenosu, trening jeste "ubica" za noge ali zato nakon nekog vremena i noge postanu "ubice" pa im ništa više ne bude teško ni nemoguće
druga stvar je bio raspored, jer mi je nakon prepodnevnog trčanja ostalo u zadatak da obiđem barem dve od tri lokacije na kojima hranimo ostavljene štence, što je značilo da ću opet da se trkam sa munjama i gromovima :-/
i da vidiš čuda, upravo se dogodilo ono što je moralo da se dogodi.
dok sam bio na pogrešnoj strani sveta, između mene i grada se prostrla zavesa od kiše i varnica, srećom sam našao pristojan zaklon pa sam mogao da sačekam da to sve prođe svojim putem, u protivnom bih morao da vozim sve do kuće i to u pamučnoj majici
btw koristan savet za sve, kad god preti loše vreme, uzmite najdrečaviju majicu koju imate, posebno ako živite u manjim mestima gde mnogi ljudi voze stare automobile sa lošim brisačima, jer vas neka neupadljiva odeća može koštati glave
dakle rokaj po narandžastom, ili po rozom ako imaš dečka, onda je svejedno kojeg si pola rozo je zakon
i šta je na kraju ispalo, totalni fijasko
do onih bolesnih iznad grada nisam ni išao jer su mi bili na suprotnoj strani, a od ovih koje smo poslednje pronašli nije bilo ni traga ni glasa
verovatno su se zbog grmljavine povukli dublje u šumu, ko će ga znati
ide vikend pa će biti više slobodnog vremena da se sve to izobilazi
nažalost i mali žuća kojeg smo pre desetak dana izvukli iz kanala i koji se prišljamčio jednoj kafani, dočekao me je zgažen na putu, a u tako lepog kuclova je rastao...
inače na pola tog jutarnjeg trčanja, pričamo sa čovekom koji drži privatno prihvatilište bačenih životinja, dok razdeljujemo hranu da svi dobiju proporcionalno
kaže on, pa jel se vi bavite sportom zato da bi stigli tolike životinje da zbrinete, šta je vama ispred čega?
pa jes, rekoh ja, prosto sam lud da evo osmi dan zaredom trčim jednim istim putem na jedno isto mesto, kao da ne bih voleo da promenim pa svaki put prođem nekim drugim putevima, šta bi mi falilo? al eto.
kad sam preživeo dve godine u kojima sam i leti i zimi prelazio 26+26km planinskim profilom do nekih poludivljih pasa i nazad nizbrdo, doslovno na svaka 2-3 dana, vrlo retko sa većom pauzom, i to najgorim i najpropalijim putem za koji sam rekao da mi ne pada na pamet da više tuda idem biciklom pa čak ni mtb-om sa debelim mesnatim gumama, jer se prosto rastočiš po rupama.
leti ponesem vodu da njima ostavim pa ja ne popijem ni gutljaj, preko dva sata na +36°
a tek zimi, čist mazohizam, između dvoje čarapa alu folija pa tek onda u patike, kupio profi rukavice za skijanje da bih mogao i da kočim i da šaltam a ne da stajem na svaka dva minuta da duvam u prste.
sledeće jeseni sam u Podgorici istrčao fenomenalan rezultat u maratonu, pa eto odgovora onom čoveku da li se trenira da bi se hranilo ili obrnuto.
loše ti se uvek lošim vraća, a dobrota, paaa kako ti se zalomi, nekad ne dobiješ ama baš ništa opipljivo zauzvrat a nekad pomisliš eto neki gore bog me pogledao pa me nagradio, hvala lepo.
Nema komentara:
Objavi komentar