Nakon što sam u nedelju ujutru najavio da neću pokisnuti... ne, neću sad napisati da ipak jesam. Dobro sam izučio jedan ćošak tu lokalnih brdašaca i na putu sam da definitivno popamtim kako se iz svake tačke svojevrsnog X oblika može doći u ostale (tačke). Imam još jedan ćošak koji nisam 100% povezao ali i njemu sam na tragu tj na repu. Sve su to nekakve sitne vožnjice od par sati, one "u leru" dok ne padne neka Vožnja.
Juče sam bio nešto posebno inspirisan sa ona dva statusa na fejsu, ne pamtim kada sam u jednom danu dobio 100 lajkova no ne radi se o tome da se borim za popularnost nego mi je drago da sam tolikim ljudima ulepšao dan na bilo koji način.
Juče sam ispred posla i vožnje uglavio i jedno jutarnje trčkaranje čisto reda radi, da proverim kako mi se noge osećaju 48h nakon onog tempa po 4'40'' (kao da je neki tempo!) pa je bilo smešno kada me je na drugom uglu od polaska srela drugarica i doviknula "ej Sale, kako ide" a ja sam onako preko ramena kroz smeh jedva odgovorio "NIKAKO!" pa smo nastavili da se smejemo još neko vreme. Fakat trome noge, kao da nosim ranac od pet kila na leđima. Doduše i nosim ga ali ne na leđima nego u dupetu, i nije okruglo pet kila ali dva-tri sigurno.
Za promenu od uobičajene šeme odlaska na pijacu utorak-petak-nedelja, sutra ujutru preskačem taj ritual jer sam zadnjih dana jeo puno voća a malo povrća pa će biti za salatu još dan-dva. Što znači da će utorak ujutru opet biti rezervisan za neko trčanje, samo još da smislim kakvo, odnosno da vidim sa koliko ću se hrabrosti za velike ideje probuditi. Ajd srednje ideje. Polusrednje.
Juče sam bio nešto posebno inspirisan sa ona dva statusa na fejsu, ne pamtim kada sam u jednom danu dobio 100 lajkova no ne radi se o tome da se borim za popularnost nego mi je drago da sam tolikim ljudima ulepšao dan na bilo koji način.
Juče sam ispred posla i vožnje uglavio i jedno jutarnje trčkaranje čisto reda radi, da proverim kako mi se noge osećaju 48h nakon onog tempa po 4'40'' (kao da je neki tempo!) pa je bilo smešno kada me je na drugom uglu od polaska srela drugarica i doviknula "ej Sale, kako ide" a ja sam onako preko ramena kroz smeh jedva odgovorio "NIKAKO!" pa smo nastavili da se smejemo još neko vreme. Fakat trome noge, kao da nosim ranac od pet kila na leđima. Doduše i nosim ga ali ne na leđima nego u dupetu, i nije okruglo pet kila ali dva-tri sigurno.
Za promenu od uobičajene šeme odlaska na pijacu utorak-petak-nedelja, sutra ujutru preskačem taj ritual jer sam zadnjih dana jeo puno voća a malo povrća pa će biti za salatu još dan-dva. Što znači da će utorak ujutru opet biti rezervisan za neko trčanje, samo još da smislim kakvo, odnosno da vidim sa koliko ću se hrabrosti za velike ideje probuditi. Ajd srednje ideje. Polusrednje.
Nema komentara:
Objavi komentar