pred buran vikend nije bilo loše malo se odmoriti pa sam sebi priredio jedan poluradni poluizlet, sa odlaskom biciklom nekih 15-ak km od grada i bauljenjem nekim stazicama i prečicama po šumama i uz potoke, kao bajagi pod izgovorom da ću tuda nekada možda i trčati.
jedna od sitnica na koje retko ko pomisli su paukovi tj paučine.
svaka staza koja se redovno ne koristi, a pod redovno se misli da na svakih par sati tuda neko prođe, ne mora češće, dakle svaka takva staza postane "neprohodna" od siline paučina koje se ispletu na sve strane.
one po nogama i majici više manje ne smetaju ili ih čak i ne primetiš, ali kada prođeš glavom, pa još ako nosiš naočari, pa još ako nosiš kačket zbog istih tih naočara i sunca i istih tih paučina, kada se oko toga svega namotaju i obmotaju one žilave niti, to je prava mala katastrofa.
jedno takvo mesto sam danas otkrio prvi put, eno objava u lokalnoj grupi je stigla do 550 lajkova, mislim da nikada nisam toliko dobio u životu, tačnije ne ja nego neka moja slika, tačnije ne ni moja slika nego predmet fotografisanja.
da sam bio pametan, kao što nisam, odnosno kao što bi svako drugi bio pametniji, trebao sam da se bućnem malo i da ostavim odelo sa strane pošto je očigledno da ovuda niko ne prolazi koliko god bilo lepo, pri čemu ne mislim da bih bio gô jer sam imao biciklističke ispod šorca pa eto, lako bih rešio taj problem da ne šokiram ribe neuobičajenim prizorima.
sasvim slučajno, iskrslo je nešto što bi moglo da bude baš jedan od onih dana koje sam rešio da prebrojavam pa shvatio da bi bilo pametnije da od prebrojavanja dignem ruke.
naime naleteh na status kolege mtb-ajkera koji za subotu planira izlet i to baš na onu stranu na koju sam proletos pošao pa se nekim trećim ali bržim putem vratio (jer bi bilo kritično da stignem pre policijskog časa).
plus pride, na start se dolazi vozom kao što je planirano za Va izazov, s tim da ću ja ipak doći biciklom pošto je ono što je nekima rano (09h40) meni već dovoljno da se nacrtam na polaznoj tački iza planinâ na nekih 35km od kuće.
posebno će mi biti zanimljivo da pogledam sa južne strane na planinu oko koje sam juče obišao, dobro je kad ti je nešto tako sveže i lako se snaći, naspram onoga kada negde odeš posle dve godine i pojma nemaš kuda si tačno prolazio.
da se sve poklopi baš na neki telepatski način, jutros mi je i vulkanizer okrpio gume a i obućar mi je zalepio sprinterice pa iako imam neke duboke zimske rezervne ipak će mi u ovima biti lakše, northwave kabriolet letnja verzija koje imaju više rupa nego kaiševa.
jedna od sitnica na koje retko ko pomisli su paukovi tj paučine.
svaka staza koja se redovno ne koristi, a pod redovno se misli da na svakih par sati tuda neko prođe, ne mora češće, dakle svaka takva staza postane "neprohodna" od siline paučina koje se ispletu na sve strane.
one po nogama i majici više manje ne smetaju ili ih čak i ne primetiš, ali kada prođeš glavom, pa još ako nosiš naočari, pa još ako nosiš kačket zbog istih tih naočara i sunca i istih tih paučina, kada se oko toga svega namotaju i obmotaju one žilave niti, to je prava mala katastrofa.
jedno takvo mesto sam danas otkrio prvi put, eno objava u lokalnoj grupi je stigla do 550 lajkova, mislim da nikada nisam toliko dobio u životu, tačnije ne ja nego neka moja slika, tačnije ne ni moja slika nego predmet fotografisanja.
da sam bio pametan, kao što nisam, odnosno kao što bi svako drugi bio pametniji, trebao sam da se bućnem malo i da ostavim odelo sa strane pošto je očigledno da ovuda niko ne prolazi koliko god bilo lepo, pri čemu ne mislim da bih bio gô jer sam imao biciklističke ispod šorca pa eto, lako bih rešio taj problem da ne šokiram ribe neuobičajenim prizorima.
sasvim slučajno, iskrslo je nešto što bi moglo da bude baš jedan od onih dana koje sam rešio da prebrojavam pa shvatio da bi bilo pametnije da od prebrojavanja dignem ruke.
naime naleteh na status kolege mtb-ajkera koji za subotu planira izlet i to baš na onu stranu na koju sam proletos pošao pa se nekim trećim ali bržim putem vratio (jer bi bilo kritično da stignem pre policijskog časa).
plus pride, na start se dolazi vozom kao što je planirano za Va izazov, s tim da ću ja ipak doći biciklom pošto je ono što je nekima rano (09h40) meni već dovoljno da se nacrtam na polaznoj tački iza planinâ na nekih 35km od kuće.
posebno će mi biti zanimljivo da pogledam sa južne strane na planinu oko koje sam juče obišao, dobro je kad ti je nešto tako sveže i lako se snaći, naspram onoga kada negde odeš posle dve godine i pojma nemaš kuda si tačno prolazio.
da se sve poklopi baš na neki telepatski način, jutros mi je i vulkanizer okrpio gume a i obućar mi je zalepio sprinterice pa iako imam neke duboke zimske rezervne ipak će mi u ovima biti lakše, northwave kabriolet letnja verzija koje imaju više rupa nego kaiševa.
Nema komentara:
Objavi komentar