e a sad priča o sridi
ujutru sam otišao da trčim pre posla no nisam se nešto bogzna umorio, onako
za popodne je bio planiran jedan grupni ručak u komšiluku sa obaveznim razmakom od dva metra između tanjira i bez nekih vlažnih kontakata među učesnicima jelte
i onda je posle posla bilo stani-pani da se pređe što više kilometara i što više oznoji da bi se tokom ručka trebalo što više rehidrirati jelte
sa te popodnevne vožnje nemam nijednu sliku jer mi je telefon bio u torbici na sigurnom a bilo bi fakat dobro da imam tako tonu vremena pa da mogu da montiram gopro na guvernalu i da snimam neke delove vožnje, što i nije toliki posao nego ajd posle to prebacuj u telefon pa opet ona zezanja wifi i bluetooth pa po sto puta uparuj i zavitlavaj se, prosto to oduzima više nego što daje
mislim ajd da od toga nešto zarađujem i da svaki pregled filmića od par minuta donese po evro pa hajd i da se petljam, a ovako mi morate verovati na reč
elem ubo sam neko skretanje nemajući pojma da li je to baš TO skretanje i odoh uzbrdo i svaka krivina i svaki pravac su bili duplo više nagnuti od koliko sam mislio da je moguće izvozati na ovom Trećem Bajku (TB)
naime na TB imam neke gotovo slick gume koje imaju samo jednu mikro šaricu koju na prednjem točku okrećeš na jednu stranu a na zadnjem kontra, pa sam shvatio da se ZATO zovu double fighter, a ne jer su dobre i za asfalt i za trail
hmm
pred glavom sam imao sliku Lole koja je dan ranije izašla na road gumama kroz neku hard core makadamčinu i rekoh ajd nisam ni ja ništa veći mačiji kašalj, i ovo su 26'' točkovi ali su barem gume 2.2 široke pa možda nešto pomogne
zapeo sam kao konj i nekako izašao uz jedan pa drugi pa treći deo i kada sam na kraju ugledao vrh kod neke kuće momentalno sam zaključio NE MA ŠAN SE !!!
nema i nema, ovo je brate 20%, jeste samo dvadesetak metara ali ni u ludilu neću izaći
a neće mi kruna spasti s glave i ako izguram koji metar, čudna mi čuda, no ako baš ne moram, hm, da li moram, i tako od kanala do kanala od kamena do kamena skakuće točak odnosi me pesak levo pa desno srećom sva su prošlajfanja bila minimalna i ni jedno toliko zaustavljujuće i na jedvite jade izgurah do vrha, isto na prenaduvanim gumama i isto na polućelavim i isto rodih meče ali eto, sad ne znam ni kako sam izašao kad sam bio siguran da je nemoguće
treba imati veru, amin
eto to je bila priča o sridi, luda srida puna spida
ujutru sam otišao da trčim pre posla no nisam se nešto bogzna umorio, onako
za popodne je bio planiran jedan grupni ručak u komšiluku sa obaveznim razmakom od dva metra između tanjira i bez nekih vlažnih kontakata među učesnicima jelte
i onda je posle posla bilo stani-pani da se pređe što više kilometara i što više oznoji da bi se tokom ručka trebalo što više rehidrirati jelte
sa te popodnevne vožnje nemam nijednu sliku jer mi je telefon bio u torbici na sigurnom a bilo bi fakat dobro da imam tako tonu vremena pa da mogu da montiram gopro na guvernalu i da snimam neke delove vožnje, što i nije toliki posao nego ajd posle to prebacuj u telefon pa opet ona zezanja wifi i bluetooth pa po sto puta uparuj i zavitlavaj se, prosto to oduzima više nego što daje
mislim ajd da od toga nešto zarađujem i da svaki pregled filmića od par minuta donese po evro pa hajd i da se petljam, a ovako mi morate verovati na reč
elem ubo sam neko skretanje nemajući pojma da li je to baš TO skretanje i odoh uzbrdo i svaka krivina i svaki pravac su bili duplo više nagnuti od koliko sam mislio da je moguće izvozati na ovom Trećem Bajku (TB)
naime na TB imam neke gotovo slick gume koje imaju samo jednu mikro šaricu koju na prednjem točku okrećeš na jednu stranu a na zadnjem kontra, pa sam shvatio da se ZATO zovu double fighter, a ne jer su dobre i za asfalt i za trail
hmm
pred glavom sam imao sliku Lole koja je dan ranije izašla na road gumama kroz neku hard core makadamčinu i rekoh ajd nisam ni ja ništa veći mačiji kašalj, i ovo su 26'' točkovi ali su barem gume 2.2 široke pa možda nešto pomogne
zapeo sam kao konj i nekako izašao uz jedan pa drugi pa treći deo i kada sam na kraju ugledao vrh kod neke kuće momentalno sam zaključio NE MA ŠAN SE !!!
nema i nema, ovo je brate 20%, jeste samo dvadesetak metara ali ni u ludilu neću izaći
a neće mi kruna spasti s glave i ako izguram koji metar, čudna mi čuda, no ako baš ne moram, hm, da li moram, i tako od kanala do kanala od kamena do kamena skakuće točak odnosi me pesak levo pa desno srećom sva su prošlajfanja bila minimalna i ni jedno toliko zaustavljujuće i na jedvite jade izgurah do vrha, isto na prenaduvanim gumama i isto na polućelavim i isto rodih meče ali eto, sad ne znam ni kako sam izašao kad sam bio siguran da je nemoguće
treba imati veru, amin
eto to je bila priča o sridi, luda srida puna spida
Nema komentara:
Objavi komentar