lepo sam juče napisao u naslovu "promašaj" i setio se toga kada sam sa jednog brda ugledao "ono drugo brdo" na koje sam trebao da dođem, nekako previše u daljini :-)
JA BIH TREBAO DA SAM TAMO, A NE OVDE, kme, kmeee...
a šta ćeš, nalevo krug pa nazad na poslednju veću raskrsnicu.
dotle je sve bilo još i pomoz bože moguće, sve dok nisam došao do spusta koji spaja vrh brda i poslednje usamljeno domaćinstvo, sa drugim putem koji iz sela sa skroz druge strane brda silazi do železničke stanice dole u kanjonu.
taj deo, kojim bi kako sam shvatio trebao da se trči/puzi Valjevski Izazov za mesec dana, toliko je urastao zbog slabog korišćenja da sam se držao za guvernalu kao oni što se skijaju po vodi dok ih gliser vuče 100 na sat.
po sredini je trava, sa obe strane uzanog puteljka je korov i trnje, negde kopriva a negde nisko savijeno granje isprepleteno paukovim mrežama, mislim da sam najmanje dvadeset paukova sa sve njihovim pokretnim kućama preselio par kilometara nizbrdo.
levi trag, onaj gornji, je nešto ravniji ali sa te strane ima puno više žbunja, a donji trag koji je malo širi, sav je izlokan pedalj dubokim kanalom kojim se slivala voda pa je potrebna mačija sposobnost balansiranja da bi se po tome vozilo, a izlazak je gotovo nemoguć jednom kada unutra upadneš. dodatni problem su grančice kupine koje su pale na put pa ih zbog trnja nije poželjno pregaziti, preskakanje nije baš sigurna opcija, iskakanje iz kanala još manje, a za kočenje je uglavnom prekasno.
ne znam ni sâm kako sam se čitav vratio na malo veći put bez ijednog većeg oštećenja na koži a ni na bicikli.
kada sam to preživeo, uspon je bio "mala maca" mada na dva mesta krupne kaldrme pod usponom od 15% bogme opet rodih tri mečeta kao i pre neki dan.
opet je bila presudna taktika da se svo vreme vožnje čuvam samo za te najteže delove, jer kada negde moraš da se napregneš 95% od maksimuma, logično je da ti je potrebno uvek dosta snage u rezervi i da na takve segmente ne smeš da dođeš iscrpljen kao usred neke ravnomerne vožnje jakog tempa.
ono što me je čudilo je to da sam isti ovaj krug odvezao starom biciklom sa puno manjim točkovima (26'' umesto 29'') i sa puno tvrđim tj više naduvanim gumama sa minimalno šara, naspram ovih maxxis ikon širine 2.2 koje su stvarno zver među gumama, čak možeš i da ustaneš na pedale na usponu od peska i sitnog kamenja a one neće prošlajfovati, neverovatno.
planovi su mi bili nešto ambiciozniji no kad vratim film koliko sam se gde napregao shvatio sam da je za ovaj period u sezoni/formi i ovo bio sasvim fin trening, a valjda će biti sve bolje kako leto bude odmicalo.
uživajte u slikama.
JA BIH TREBAO DA SAM TAMO, A NE OVDE, kme, kmeee...
a šta ćeš, nalevo krug pa nazad na poslednju veću raskrsnicu.
dotle je sve bilo još i pomoz bože moguće, sve dok nisam došao do spusta koji spaja vrh brda i poslednje usamljeno domaćinstvo, sa drugim putem koji iz sela sa skroz druge strane brda silazi do železničke stanice dole u kanjonu.
taj deo, kojim bi kako sam shvatio trebao da se trči/puzi Valjevski Izazov za mesec dana, toliko je urastao zbog slabog korišćenja da sam se držao za guvernalu kao oni što se skijaju po vodi dok ih gliser vuče 100 na sat.
po sredini je trava, sa obe strane uzanog puteljka je korov i trnje, negde kopriva a negde nisko savijeno granje isprepleteno paukovim mrežama, mislim da sam najmanje dvadeset paukova sa sve njihovim pokretnim kućama preselio par kilometara nizbrdo.
levi trag, onaj gornji, je nešto ravniji ali sa te strane ima puno više žbunja, a donji trag koji je malo širi, sav je izlokan pedalj dubokim kanalom kojim se slivala voda pa je potrebna mačija sposobnost balansiranja da bi se po tome vozilo, a izlazak je gotovo nemoguć jednom kada unutra upadneš. dodatni problem su grančice kupine koje su pale na put pa ih zbog trnja nije poželjno pregaziti, preskakanje nije baš sigurna opcija, iskakanje iz kanala još manje, a za kočenje je uglavnom prekasno.
ne znam ni sâm kako sam se čitav vratio na malo veći put bez ijednog većeg oštećenja na koži a ni na bicikli.
kada sam to preživeo, uspon je bio "mala maca" mada na dva mesta krupne kaldrme pod usponom od 15% bogme opet rodih tri mečeta kao i pre neki dan.
opet je bila presudna taktika da se svo vreme vožnje čuvam samo za te najteže delove, jer kada negde moraš da se napregneš 95% od maksimuma, logično je da ti je potrebno uvek dosta snage u rezervi i da na takve segmente ne smeš da dođeš iscrpljen kao usred neke ravnomerne vožnje jakog tempa.
ono što me je čudilo je to da sam isti ovaj krug odvezao starom biciklom sa puno manjim točkovima (26'' umesto 29'') i sa puno tvrđim tj više naduvanim gumama sa minimalno šara, naspram ovih maxxis ikon širine 2.2 koje su stvarno zver među gumama, čak možeš i da ustaneš na pedale na usponu od peska i sitnog kamenja a one neće prošlajfovati, neverovatno.
planovi su mi bili nešto ambiciozniji no kad vratim film koliko sam se gde napregao shvatio sam da je za ovaj period u sezoni/formi i ovo bio sasvim fin trening, a valjda će biti sve bolje kako leto bude odmicalo.
uživajte u slikama.
Nema komentara:
Objavi komentar