noga u dupe

tako bi se mogao opisati moj odnos sa 2023.

da li je ona mene šutnula u dupe ili umišljam da sam ja nju, bolje je ne upuštati se u razmišljanje.

jer koliko god mislimo da smo mi njega (život), uvek je ali uvek je on nas.

kao u onim jeftinim serijama kada šef kaže - otpušteni ste, a glavni junak odgovori - ne, nego ja dajem otkaz!

kakav otkaz možeš dati nakon što si otpušten?

haha.

ne znam kako ću se prilagoditi praznom excelu.

kako otvoriti 2024.

kako gledati u sve one nule.

užas.

tradicionalno kao i jutros nakon šetnje sa psima, uslediće i sutrašnja.

dok petarde spavaju.

dok idioti spavaju.

ništa lepše od tog prvog jutra u godini, koje deluje kao iz nekog filma u kojem je cela planeta izumrla i samo naš mali čopor osvaja ulice.

pretposlednje stvari

pretposlednjeg dana godine sam planirao pretposlednje trčanje, a možda i ne bude.

naime prvi logičan plan je bio da ću nešto malo otrčat i u subotu i u nedelju.

pa sam onda skontao da je za nedelju najavljeno baš baš baš lepo vreme, rekoh možda odem i na biciklu.

pa mi u tom slučaju jutrošnje trčanje ispadne poslednje (pu, pu!)

no to ipak ne znači da ne mogu i u nedelju, hm

doduše radije bih danas na biciklu jer šarenkastih +16° ipak zvuči bolje od drečavo sunčanih +13°, no za to neće biti vremena obzirom da radimo do pred mrak.

pa razmišljajući dalje na tu temu, kontam da mogu i popodne posle ovog poslednjeg posla koji je doduše skraćen, da otrčim još jedan mali dodatak.

... jer sam jutros stigao samo 5km, tek koliko da probam novu trenerku i mogu reći da je odlična.

naizgled je tanka kao i neke u kojima mi je bilo prohladno na +9, a nije mi bilo, a nije mi bilo ni pretoplo.

tako sam stigao do 1403km u ovoj 2023., decembar je izleteo na 230 što je više nego jadno za najvoluminozniji mesec u godini, nekada mi je toliko verovatno bilo u najmršavijem kad sam bio povređen.

kao i obično, presudiće last minute inspiracija

mesec godine

kao što imaš đaka generacije i hit nedelje, tako postoji i mesec godine

da se ne lažemo, mesec 2023. je sigurno april jer sam istrčao bgd maraton, no evo jutros mi je decembar izleteo na vrh tabele po kilometraži i pretekao april za 3km

tako da je osim ukupnih km postao i naj-po-danu jer april ima samo 30 dana pa mi samo 1km više ne bi bio dovoljan

tojest ne meni nego decembru

o trčanju nemam šta da pišem osim toga da sam zastao kod neke bare sa tri guske da malo popričamo, pa je jedna izletela na ulicu da bi se sa mnom obračunala te pobegoh glavom bez obzira

zanimljivije od gusaka je da mi je stigao donji deo trenerke za trčanje sa pompeznom etiketom nike track club

naime našao sam po filteru proizvoda tzv donje delove za trčanje, i skontao da postoji nekoliko modela koji su malo kraći od trenerke za slobodno vreme koja je uvek predugačka i ima onaj nabor oko skočnog zgloba

najčudnije je da sam popunio narudžbenicu online juče ujutru i da mi je jutros stigao mejl da je kurir preuzeo pošiljku, i ja sam skontao da se to događa u nekom magacinu ili prodavnici u beogradu, kad posle pola sata meni zvoni telefon, stigao paket (!?)

svaka čast za brzinu isporuke, eto možda pred novu godinu isprobam i to čudo/poklon

da nije nova godina ne bi mi palo na pamet da naručim ni duplo jeftiniju jer bi mi i to bilo preskupo ali rekoh AJD

petica za peticu i šestica za pet šestica

nakon kriptično-mističnog naslova sledi i razmističavanje i raskriptcija

da ne kažem raskripćavanje, mada je u redu što zvuči kao rasparčavanje

1) petica za peticu

to znači da sam otrčao 5km za odličnu ocenu

nisam hteo kroz ubrzavanja nego sam prosto krenuo na nekakav tempo, i dalje sve po uobičajenom početničkom algoritmu

jesam li krenuo brzo, jesam, nisam, jesam, nisam, jesam, JESAM

pa standardno u sredini malo usporavanje i tako

ispalo mi je po garminu 19:58 a po stravi 20:00 što i nije neka razlika

ono što me zbunilo je da sam mislio da je najspoljnija staza negde oko 270m a meni su se nekako brže okretali kilometri tako da nisam 100% siguran da li sam zaista toliko brz ili me je gps nešto malo častio

proveriću na asfaltu tj na pravcu, tu nema greške...

2) pre ove petice sam otrčao kilometar naokolo da se malo zagrejem, kao dizelaš zimi, pa sam sa tih ukupnih 6km napokon stigao do 66666km u excelu, eto doživeh i to

fali mi još samo 13.5 hiljada da kompletiram i drugi krug oko Zemlje što bi za prosečnog rekreativnog maratonca bilo neke 4 godine recimo, a ovim ritmom mi može trebati i 7-8 godina što je već i pitanje hoću li doživeti

bumo vidli

o'čekivanja

da li bih se u irskoj prezivao o'antić ili šta uopšte znači to antić

anti-ć, onaj koji ne voli ć

and-ić sufiks ić, kao mali ant, mali mrav, u nedrima nest'o

an-tić, nekakav 'tić, u smislu ptić

od mrava do ptića, ništa čime bih se ponosio, zavidim onima kojima iz prezimena može da se izvede neki predak nosorog ili krokodil

jutros jedan fini kratki tempić, krenuo sam polulagano pa polako dodavao gas i na kraju se vrteo tu negde oko pet minuta (po km) što mi nekako i ne zvuči loše ovako u trenerkama i po hladnoći

naime popodneva su super ali tada nemam vremena, vidim mnogi ne silaze sa bicikli i baš uživaju dok sam ja ograničen na ranojutarnje mazohizme

stigao sam do 66660km u excelu, dakle sutra moram otrčat 6 i ne smem više jer kako slikati za blog 66667 i time se ponositi, to nijedan ocd ne bi podneo

red-red

ovaj tjedan će biti poprilično kritičan po održavanje aerobnih (ne)mogućnosti jer je jedan od najnakrkanijih na poslu pa samim tim i najizazovniji za suprotstavljanje izazovima

srećom izazovi su mi nikakvi pa i nikakav ja mogu da se uhvatim u koštac s njima

moram guglat šta je to koštac, sad nemam vremena

uglavnom dan odmora je prošao odlično, nisam se ni odmorio ni dodatno umorio, pa će sve zavisiti od kvaliteta spavanja

vazduh je opet zagađen i stalno imam neki alergijski bronhitiščić, pa mi je i vo2max opet spao na 50... 

jer je nakon dana nošenja hr trake odmah skočio na 51 no već koliko juče sam ga skenjao pošto sam trčao bez trake pa mi je sa zgloba stalno očitavao puls 160.

moram neki sledeći dan opet s trakom, ne bih li vratio procenu maratona na negde oko 3h40 jer mi je ovako preko noći opet spala na 3h54

početak i kraj

početak nove nedelje i novih radnih pobeda i zadataka, a kraj jutarnjeg trčanja koje je nakon jučerašnjeg dana odmora ispalo solidno, prema očekivanju

doduše moja očekivanja su uglavnom nerealna pa kad kažem da ih je nešto ispunilo, to znači da je dan bio više nego dobar

dakle dobar dan

s tim da ja ovde pred posao koji počinje u 10 pišem da se dan lepo završio, to tek zvuči poremećano

uglavnom nakon onih 1km trčanja od juče (bežeći od policije) i jutrošnjih 12, stigao sam na samo 13 od brojke 66666 u excelu, i na 19km od potrebne kilometraže da decembar bude topčina mesec za 2023.

za sada to deluje izvodljivo obzirom da imam još 6.5 dana na raspolaganju

naravno da ne verujem da ću danas još trčati, iako je najavljeno tropsko vreme za ovaj deo godine, pa je moguće da me udare neke gljive ludare u guzicu

bumo vidli

na slici ispod se u centru vide silosi čuvene bivše fabrike sokova Srbijanka (tako mi se zove tetka, ona u francuskoj) a desno gradska toplana

uzoran građanin

to je titula koju sam danas zaradio

imao sam jedne planove pa shvatio da sam umoran pa sam od kombinacije hajka i trčanja odabrao samo hajk

kao kad pojedeš samo žumance, tako nekako

i kada sam prolazio ispod pruge čujem neke glasove i vidim da su trojica sumnjivih tipova sišli na prugu i poneli sa sobom u obe ruke po dve flaše piva, a kada sam se popeo dalje iznad njih video sam odozgo kako jedan nešto čeprka po šinama ili čemu već i nešto baca u daljinu ka reci

i ja lepo ni pet ni šest nego pozovem 192

dobar dan dobar dan rekoh ja evo na trčanju (prvo što sam rekao i odmah slagao) dole neki ljudi to i to, šta treba da radim jel da zovem otpravnika vozova ili šefa stanice ili policiju kao što sam već pozvao, kažu do'će patrola

došla patrola dobar dan dobar dan ja im pokažem dole onih trojica sede na šinama tuku pivo kažu policajci hvala možete da nastavite da trčite

taman krenem ja, sad sam morao da trčim iako nisam planirao ali jbg ovakvu publiku nemaš svakog dana, mada nije isključeno da su me ko zna koliko puta već videli u gradu

tek zamakao u krivinu kroz tunelčić zove me neki broj kaže dobar dan saša a odakle su oni sišli na prugu, rekoh tu gde im je auto, odakle ste mene ugledali prvi put, on reče hvala ja reče služim narodu

vi ste uzoran građanin dodade čovek, rekoh hvala a razmišljam veće mu hvala što mi nije pisao 5000 kaznu što ne nosim ličnu kartu no znao sam matični broj napamet pa sam ih zadivio

neke čudne teme

jutros sam stigao da otrčim samo 20-ak minuta što je na kraju izašlo 4km.

stigao do 191km od potrebna 223km za decembar.

stigao do 66640 u excelu, fali mi 26 do 66666km.

to je od 2003. godine kad sam kao počeo "malo više da trčim", nemam ono prethodno.

no i za to malo vremena mi se svašta vrtelo po glavi, uglavnom neke desničarske ideje.

čitam kako su deca polomila štenetu noge, eto da vide da li mogu.

nije im palo na pamet na sebi da probaju.

drugi su psu koji se igrao u školskom dvorištu i bio lokalni ljubimac, stavili petardu u vilicu i gledali kako mu je eksplodirala glava.

kažu da su maloletni i da ne mogu da odgovaraju.

no ono što svi znamo, to je da od takvog deteta teško može postati normalna odrasla osoba.

ne zanima me da li imaš pet ili petnaest godina, ako si bolestan, poremećen.

razne pretnje očigledno ne pomažu, svi misle da im je sve dozvoljeno, i veruju da će se "izvući".

dakle treba naći način da se nikada ne izvuku.

u svaki dokument koji dobiju, mali crni kvadratić u gornjem levom uglu.

sivi kvadratić ako si sakriven u žbunu iz vazdušne puške gađao pse mačke i drugu decu, crni kvadratić ako si bilo koga ili šta ubio.

kad porasteš, crni kvadratić u ličnu, vozačku, pasoš, doživotno.

nema ono nakon deset godina ti se briše da si bio osuđivan, NEMA.

pa kada ti to još u vrtiću nagoveste i u predškolskom i osnovnoj pokažu na času, eto rešenja za tog boga koji odozgo sve vidi.

kao što su nekad lopovima sekli po prst, čim ga vidiš opa evo ga lopov.

na društvenim mrežama takođe crni kvadratić, umesto značke "najveći obožavatelj".

u zdravstvenoj knjižici takođe, ako se prevrne autobus da tebe zadnjeg prime u hitnu.

na društvenim mrežama takođe.

žuti kvadratić za one što dele dečiju pornografiju, narandžasti za lakše delikte a crveni za silovanja i slično.

do ži vot no.

i da mora svaki nalog na svakoj mreži da se verifikuje preko matičnog broja, da nema lažnih profila.

i do vi đe nja.

tražio bi devojku preko interneta?

pa te ona pita gde ti je fejs, a ti kao ono, pa nemam.

instagram tviter strava? 

pa nemam ni to.

a-ha, zanimljivo.

pa izvoli sa deset godina stavljaj petardu psu u usta.

roditeljima na ponos, da do kraja života gledaju u taj crni kvadratić koji su rodili.

bio je mlad, pogrešio je.

pa dobro, sada je stariji i žigosan, jer zašto ja ne bih znao da prekoputa mene stoji psihopata?

to treba lečiti, a ne doživotno skrivati.

pazi sad ovu statistiku

dakle ovako, imam i yr-no a imam i garmina pa gledam odakle mi je lakše da prekopiram vreme izlaska i zalaska sunca.

pre 30 dana 06:43 - 16:09

pre 20 dana 06:55 - 16:03

pre 10 dana 07:05 - 16:01

danas          07:12 - 16:03

za 10 dana   07:15 - 16:10

za 20 dana   07:15 - 16:19

za 30 dana   07:10 - 16:32

kao što se vidi, najraniji mrak je bio desetak dana PRE ravnodnevice, a najkasnije jutro će biti 10-20 dana POSLE.

no kombinovana tj zbirna dinamika tog skraćivanja i produžavanja spreda i straga dovede do toga da je najkraći dan između te dve razmaknute tačke, jer se dan ne skraćuje tj produžuje simetrično ujutru i uveče.

tako da, za nas jutarnje ptice, nema nade da će biti bolje narednih mesec dana jer će ovaj jutarnji mrak ostati čvrsto prikucan tu gde jeste i držaće se poprilično grčevito, dok će popodnevna svetlost da se u narednih mesec dana produži za oko pola sata.

zanimljiv je i ovaj podatak za dva krajnja merenja, 30 dana pre solsticija i 30 dana posle bi dan trebao slično da traje, ali je pre mesec dana sunce izlazilo u 6:43 a za mesec dana će u 07:10, dok je pak pre mesec dana zalazilo u 16:09 a za mesec dana će u 16:32.

zbog tog pomeranja će astronomsko podne da se sa 11h26 pomeri na 11h51, dakle prema onih zvaničnih 12h00.

takođe je poluzanimljivo i da će dan 30 dana nakon solsticija biti 4 minuta kraći nego 30 dana pre no to je već premalo odstupanje koje sigurno nećemo primetiti.

zadnji zimski...

jedan baš onako lep trening za poslednji dan Jeseni
onaj lapsus u naslovu neću menjati haha
dakle zadnji jesenji

već me hvata muka muka mukica od tog najkraćeg dana no eto, neka prođe i taj smrad pa će život početi da se vraća ka svojoj lepšoj polovini.
jer kaže ovako:

"Na severnoj hemisferi zima će zvanično 

početi 22. decembra u 4:27 časova. 

Ovaj dan je poznat i kao zimski solsticij, 

odnosno zimska kratkodnevnica 

i biće najkraći u ovoj godini."

obzirom da je došlo do promene klime, jutros nije bilo naročito smoga pa nisam morao da bežim ko zna gde, nego sam se zadržao tu u jednom uzvišenom predgrađu i prisećao se lavirinta uličica koje sve manje više dođu na isto mesto, pa sam trčeći tamo-vamo nacrtao svojevrsnu rešetku.

taraba ili ljestve jelte.

ispao mi je nešto brži prosek od proseka (?) negde oko pet i frtalj po kilometru, na kraju sam ipak bio zapanjen da sam proletos otrčao ceo maraton brže od toga.

no eto, lepih deset kilometara u lepom raspoloženju.

juče devet danas šest, čvrsto mi stiskamo pest

 to je iz neke himne valjda.

eto prebacio sam 165 i stigao na 169, nije mi se uopšte trčalo ali eto, rekoh sad il nikad, idemo do srebra.

fali mi do 222 još koliko, još 31+22=53, ustvari fali mi još jedan više ako bih da prebacim tih 222.

trt.

ima još 11 dana, sada sam već više nego optimističan.

jesam fantazirao da u decembru premašim i 310 što bi bilo 10 dnevno ali niti trčim 10 dnevno niti trčim svakog dana tako da je ta fantazija prhnula.

i otprhnula.

nevermind, reče nirvana, što se uklapa jer je fora nirvane da ti je sve ravno do tinjana.

sent niklaus

ko zna kada je bio sveti nikola u italiji i nemačkoj ali evo danas je stigao i do nas. tradicionalno nakon 13 dana.

nije čudo što nemamo sreće kao narod, sve nam kasni tih 13 dana, čak i nova godina.

tapkamo za svetom.

da je sreće da sam lud kao nekad, danas bih otrčao 19 kilometara pre nego se najedem pečenog šarana, no ja sam pretrčao samo 9km i najeo se skobalja sa drine.

iz drine.

drinski skobalj, kaže cura jao to je specijalitet kad moja mama napravi, moram vam doneti da probate, rekoh ajd kad već moraš, žrtvovaćemo se.

da pojedemo.

lep skobalj, lep rikaveri.

i pivo.

italijani bi belo vino uz ribu ali mi prostaci, nama je svejedno da li jedeš ekskluzivnu ribu iz drine ili lepinju sa salamom, nama je pivo druga voda.

idu kilometri, ako preživim i sutrašnji dan trebao bi da prebacim decembar na drugo mesto.

živi bili pa videli, mada bi trebalo da se kaže živi bićemo i videćemo.

prebrojavanje glasova nakon izbora

decembar mi je već izbio na treće mesto po kilometraži, što i nije teško jer će na četvrtom mestu do kraja godine ostati januar sa mršavih 151km.
ispred su još februar sa 165, i april sa 222km.
obzirom da ima još dva dana do 2/3 meseca, deluje da je titula dostižna nakon ovih 154 u osamnaest dana.
bumo vidli.
jutros samo 8km, tu po kraju.
tražio opet neku mačkicu pa sreo 20 drugih mačaka samo nju nisam.
nema veze, pojaviće se popodne valjda.
videću kad krenem u lidl.
opet sam nosio onu svetlo/tamnoplavu trenerku gore pa sam se vratio na saucony patike, one svetla leva tamna desna.
stigle su i one do 112km, nasuprot drugom paru koji je ostao na 64 i čeka proleće.

biće danas lep i sunčan dan

vest je vest pa makar i ovakva.

popio sam samo redovnu dozu kafe ali na jedno dobro slovo udarim pet pogrešnih pa će mi se izlizati ovo desno dugme backspace jer više brišem nego što pišem, dobro je da sam i dovde stigao.

u najavi je nekoliko vedrih dana pa eto još jedne lepe vesti.

dovoljno je da mi ne trebaju rukavice odnosno trenerka sa predugačkim rukavima koje navučem na šake dok trčim ka vetru.

danas nam dolaze gosti što znači da sam onim čudom protiv kamenca očistio sve česme u kući, a bogme je radio i usisivač.

a i ja sa njim.

tajming je neloš jer će nakon kafe (opet kafa?!) i kolača (otkad nisam jeo kolače...) moći sasvim lepo da se otrči, užina pada u najlepšem trenutku.

obzirom da je nedelja i rano popodne, mogao bih napokon da otrčim i nešto malo duže od onih uobičajenih 9km koliko sam uspevao da pretruptam zadnjih dana.

nikakvu trku ne vidim u planu još skoro mesec dana tako da je situacija trenutno više nego opuštena.

neko bi rekao sad se pravi zimska baza, neko bi rekao sad se odmara, a ja sam spojio dva u jedan, niti pravim zimsku bazu niti se odmaram.

eto, ništa.

sedim i čekam goste.

i gledam u kolače.

opet sam trčao

da čovek ne poveruje.

već sam mislio da neću stići i skontam da nema još 9 a da posla nema pre 10, i rekoh odoh ja na jurišić.

to je mali juriš, dakle = jurišić, nisam išao na veroniku bože oprosti.

krenem na jedan kružić pa se predomislim i rekoh dosta mi je dva km zagrevanja pa ću na pomoćni stadion da opičim nešto dijagonala, pa koliko stignem.

upravo bih da skrenem oko glavnog stadiona kad skontam da je neki čovek ostavio parkiran auto i iz njega izveo tri nekakve pudlice i vodi ih na pomoćni travnjak.

nekako sam bez razmišljanja produžio dalje iako možda nisam trebao.

stadion je za treniranje, ne za šetnju pasa i đubrenje usput, tako da ako bi mi nešto i rekao, imao bih bolji argument na temu kome je tu mesto a ko smeta.

no već sam otišao dalje i nije mi se vraćalo.

odoh na jedan DRUGI krug od planiranog.

malo uz reku pa uzbrdo polukružno po zemlji do brda iznad grada, minimalno Obilaznicom jer postoji paralelni sokak, i dalje spust pored groblja.

valjevska obilaznica je kao i pazinska, uzbrdo, za razliku od ostalih da kažem normalnih obilaznica koje samo naprave krug oko ravnog grada.

mogao bih i sutra da odem tim putem jer jedino nedeljom nije gužva kamiona.

sveukupno 9km i osećaj zadovoljstva, popodne imam jedva pola sata pauzu pa moram oped do lidla.

naime imam u tri telefona tri različita profila i na svakom imam kupon za 6 piva pa sam 12 već doterao kući a popodne ću sledeću turu.

u nedelju bi mogla i lola da skokne da zaokružimo na 24, biće ohoho do božića.

trčao sam

trčao sam od nas, od ovog grada, 

bilo je ljetno vječe, 

posljednjim dahom trčao sam, 

jer nisam imao srećeeeeeeee

to je bila nezgrapna improvizzzz

pokušaj prop'o

jer Opću Opasnost ne vole ni naši ni vaši :-) 

glavno je da moram pamtit patike

što bi rekli purgeri šuze

danas sam u onim bruks broj većim

a par predzadnjih dana sam u onim NB

što nisu ni za trčanje

mislim tako se prodaju

kao kad napišeš devojka za udaju

a njena ljubavna istorija već za penziju

eto

odro bijo jao

trebalo je da piše ODROBIJAO

i onda se tu umješa neki typo i sve postane ringišpil

pa sam naknadno udario razmake, 

da bu naslov imal ikakav smisel jelte

nejde mi ćakovećki kolkogod pokušavel

elem imao sam mali zadatković

a to je da skoknem do jednog mesta na groblju

šta ostaviti čoveku koji je prerano utekao?

sveće, pun mu je kufer sveća.

cveće, pun mu je kufer i cveća.

i setim se.

otišo je čovek, pre nego što se otvorio lidl.

i otrčim neki kao polu trening

preko brdašceta, odmah tu nad gradom

i spustim se na groblje

i na onaj krst, drveni, spustim mu tu poruku

da bi on bio lud za Lidlom

da bi svakog dana donosio tonu alatića i šrafića

a donosio bih i ja, pa bi sve imali duplo :-D

uglavnom, namakoh dvocifreno (jedva!) kilometara

lidl mi je druga kuća

e, pa bila neka akcija

grebalica

i rekoh, što bih ja dangubio usred dana?

idem bajčikletom do lidla

i tamo vežem bajčikletu jelte

i odem kao na neko kao mini kao trčanje

i tako je i bilo

reče saša neka bu trč i bi trč

više trčk

to je ono što je tek trč, jedva

nisam se pretrgao, ali nisam se ni obrukao

do gore pa do dole

jelte

i posle toga uzeo neko pivo

piše uz kupon max 6 komada

pa gde će vam duša konglomeracijo???

zadovoljština Tom Treći

kako sam se nadao dobro sam se proveo

nije mi se trčalo i setim se onih motivacionih da ćeš na kraju biti zadovoljan i da treba gledati u tom pravcu i da ideš u tom pravcu i korak po korak pa ćeš biti ponosan na sebe a dobićeš i koji lajk i tako korak po korak kilometar po kilometar uspeh da ne okrenem polukružno ni posle dva ni posle tri nego sam napravio krug po perivoju od dobrih desetak kilometara koji inače u najkraćoj verziji ispadne nekih sedam ali sam malo dodao par uličica ispred malo iza a malo da izvinete i u sredini i eto

čista desetka

jutro pak u onim čudnim bruks kiperijon nešto kako već

nezadpvpčljština

to sam pokušao da napišem nezadovoljština pa sam pomerio šaku za ceo red u stranu i eto nevolje

tehnika masnih prstiju što bi rekli ameri u bukvalnom prevodu a kod nas se kaže prsti ko sarmice, za te sa takvim prstima

a ja imam lepe klavijaturistične prste no šta mi vredi kada ih povremeno napusti anđeo čuvar sinhronizacije

danas pak mršavo 

ništa trčanja, biciklom sim-tam da se popnem izvan smoga, i kada sam već bio rešen da se vratim kući pošalje mi lola poruku da prođem negde po brdu gde smo često viđali jednu mačkicu pa da proverim da li je tamo, i tako ni kriv ni dužan opet na brdo pa opet s brda, da te bog sačuva

da ne bude da sam džabe išao, da napomenem da mi se učinilo da se maca malo popravila, neko je dobro hrani tako da mi ne moramo više da brinemo <3

sutra jopet na trčanje, kažu lep i sunčan dan, pravi decembarski

proleće nije sačekalo do trinaestog

vlažna desetka, gnjecava desetka, gnjila desetka

нисам имао

ups, pardon

ostavljao sam komentar nekim ćiriličarima pa promenih da me ne provale da sam strani plaćenik

elem

naizgled nisam imao nijedno opravdanje da jutrošnji trening(ić) ne završim zadovoljan

imao sam u vidu neki krug

i onda sam pogledao vetar i shvatio da duva tako da bi mi uzbrdo bio u leđa (dakle pretoplo kako god se obučem na +1) a u povratku pohladno (jer je u najavi bila kiša, koja je ako je verovati redu vožnje trebala da krene svakog trenutka)

onda sam krenuo na drugu stranu pa me opet pokupio vetar pa mi je bilo malo toplo pa sam okrenuo onako u obliku desne udice i tu je bilo oke no kišica je već počela a noge su mi od početka bile nekako kljok

i tu sam već iz prevelikih i ambicioznih očekivanja smanjio plan na "bilo koliko samo da mi se ne smuči" a to je uglavnom negde oko desetak kilometara

onaj dan sam otrčao samo tri (i slovima tri) no bio sam zadovoljan jer su bila lepa ubrzanja

sada mi pak treba desetak

ajd tamo pa onamo

već imam 4.5 pa da vidim gde vodi nova ulica, dok se vratim biće oko 6 valjda

pa jednom obalom uz pa drugom obalom niz i tu sam već blizu osam, do kuće imam još dva a ono "blizu" ću da popunim nekom zvrčkom pred kraj

zaobiđem oko dve zgrade da vidim šta rade lokalne mačke, pa neću kući sa ove nego sa one strane gde mi je pola ulice duže, i eto ti ga 10.1 uraaaaa

zbog jučerašnje pauze sam spao na 98km za deset dana pa mi je tako spao prosek ispod 10, no bitno mi je da decembar bude naj u godini, a to naizgled nije problem jer mi nije potrebno 310 nego za četvrtinu manje

e sad, od viška glava neće boleti, a nadam se da sam se malo i odmorio

izvini Gugle

prešao sam s konja na lipicanera
ChatGPT: 

Here is the translation of the provided text into Croatian
NASLOV

"Prekomjerno gledanje televizije povezano je s povećanim rizikom od demencije, Parkinsonove bolesti (PD) i depresije, dok je ograničena svakodnevna uporaba računala koja nije povezana s poslom povezana s manjim rizikom od demencije."

za sada deluje obećavajuće, TV jedva da gledam a ovo malo što sam na kompjuteru mi nije povezano s poslom.

trenutno sam u trilemi da li da 1) pokušam da osvežim ovaj kompjuter koji se usporio do tačke puštanja korenja po stolu i podu, ili 2) pogledam ponudu kompjutera, ili 3) pogledam ponudu laptopova s Windowsima.

1) je najjeftinije ali najkomplikovanije, nakon par dana muke možda opet ispadne nemoguće 2) je najlogičnije i najbrže, a 3) je najisplativije na dugi rok jer u laptopu dobiješ i napajanje i ekran (nov) i mobilnost i puno manju potrošnju struje za razliku od stonog računala koje guta 500W na sat.

mada kao što rekoh, ne koristim ga po pola dana.

doduše ako bih imao manji laptop onda bih njega odneo na posao zbog muzike umesto onog tablet-a koji mi je upropastio pola sd kartica koje sam u njega ikada ubacio.

imam i stari laptop koji "secka" jer nema dovoljno memorije za grafiku, ovi moderni klinci bi za njega rekli "digitron" ali za neke stvari može da posluži iako je bespotrebno veliki i nezgrapan.

a ne treba mi ni prepuna kuća koja bi ličila na salon tehnike ili radije na stovarište poluupotrebljivih aparata.

sve ovo razmišljam jer nisam trčao nego samo malo odmorio mozak na bicikli i vratio se kući da čistim lišće, još par puta da spadne i to je to za ovu jesen.

nervoza

neko reče da je nerviranje = manjak samokontrole

evo ja pokušavam ali mi slabo ide

navodno je jutros trebao da mi krene brzi internet a ja sedim i gledam u par praznih stranica kojima treba godinu dana da se učitaju

nije to nervoza što nije sve po mom, nije razmaženost

nego je neko nezadovoljstvo što mi prolaze minuti ni u šta, iliti ni u čemu, iliti uzalud

ako nešto treba da se dogodi za minut, zašto bih čekao deset minuta

pride sam popio dve kafe i sad više vremena potrošim ispravljajući tipfelere nego na ostatak ispravnih reči

ukratko jutros nisam imao volje pa sam je našao na silu, iščeprkao

pa pretrčao samo ulicu tu do škole pa u dvorištu malo zagrevanje malo ubrzanjca

srednji kilometar mi je ispao 3'26'', da ne poveruješ

tako sam nekada trčao trke od 7km, a sada mi je to brzina ubrzanja

nije baš sprint ali blizu, heh

kad kažem srednji kilometar, mislim srednji od tri

a ne kao na ruci, srednji od pet

vidiš ti to

dakle treba trčat 5km a ne 3km

i onda srednji bude najbrži

možda popodne udarim neku nadoknadu, mada ni za to nema neke potrebe

neloš dan

pola dana mi prođe u lidlu :-) 

ujutru na dva kotača do lidla pa ostavio biciklu, pa otišao na trčanje

pa posle trčanja ušao u lidl i kupio par sitnica, pa biciklom nazad kući

pa mi stiglo nešto da podignem u pošti

otišla Lola sa mojom osobnom, kažu moram ja lično

odem malo kasnije, na šalteru piše pauza

odem do Lidla, aktiviram kupon za 6 limenki piva

donesem kući, uzmem drugi telefon

odem opet u poštu, podignem pismo

kad ono isto što mi je već stiglo SMS-om, samo na papiru

eto zato sam morao lično :-)

onda sa drugim telefonom u Lidl, po još 6 limenki

biće do nove godine

nego trčanje, pusti pivo

ispalo mi je 14km, opet sa rancem na leđima

skoro praznim

nisam naviknut

neki stalno trče s rancem

ja bih trebao mesec dana sa praznim, 

pa mesec dana sa bočicom vode, pa mesec dana...

dok ne stignem do punog ranca

baš mi nejde to nekako

to trčanje s rancem

čak ni sa praznim

smeta brate

malo futing, ovo, ono...

došao dan da i ja treniram kao rvacka ultrašica

uranio ranom zorom

natuko gaće podgaće i nadgaće

pa u krug

najdalje od centra

pa polukružno nazad u predgrađe

tamo radnja 

bosch historical

uzeo dve brusne ploče za metal 150mm

znam, nikad niste čuli za 150mm...

znate za 125 i za 230 i ništa treće 

a ima ihaaaajjj puno toga izmeđunožnog

i onda još polukružnije

pa kroz graCki park jedan pa drugi

pa se dokopao Lidla

ranac kačket znoj korpa novčanik naočari

ko će to sve uskladiti

ugl

još 10km na kamari decembarskoj

šta reći, koju poruku poslati

zadovoljština

poslednji dan sporog ritma

ajme ko izmisli ručnu kočnicu i parking, sačuvaj bože

dakle pre desetak dana mi je istekao ugovor za neki "mobilni net" koji smo koristili u kući, a onaj mali mifi ruter ako smo dvaput negde poneli ili premestili, uvr glave

i ja prebacim na "kućni net" i oni mi UČINE USLUGU i kažu pustiće ga odmah u akciju ali ću plaćati od 06.12. jer mi svakog meseca na mobilne brojeve ide presek u ponoć 05/06 svakog meseca

ALI ALI ALI ALI (MOHAMMAD)

tu piše da nakon bogtepita koliko GB ako ih uopšte ikada potrošiš, dalje ti do kraja obračunskog perioda ide net po smanjenoj brzini

i naravno oni su mene "častili" taj neki puževski net ovih desetak dana dok ne krene zvanični ugovor, a ovo je u rangu dial-upa ako i toliko

s tim da u vreme dial-upa nije bilo ovoliko protoka, učita ti se svaka stranica relativno oke brzo, a sada dok ti se učitaju svi đavoli potrebni da se okite sve turbo džambo reklame levo i desno, PRE NEGO što ti se usred strane učita onih par kb teksta, e to traje minutima

tako da sam par dana bio "na aparatima" dok nisam skužio o čemu se radi, pa sada pustim sa mobitela hotspot i tu hvatam net, dok ne proradi ovaj veliki ruter

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

uglavnom u svakom zlu ima i nešto dobro, a to je da sam danas TRČAO BRŽE OD INTERNETA

vidiš ti to, bogati, što bi broz rekao

kao krenuo kilavo, pa postalo vruće jer sam na +6 obukao isto što i na +2, ali je udarilo sunce, pa na brdu nije bilo smoga, pa je bilo verovatno oko +10, i tek kad sam se spustio uz potočić i okrenuo nazad malo me je ohladio vetar pa sam puno živahnije dotrčao nazad kući

čak sam sa nekih jedva ispod šestice naterao prosek na 5'26'', sunceti to je brže od 4h maratona

total 10km i iz nekog razloga mislim da sam se u ova zadnja dva dana malo odmorio i da bih sutra mogao malo življe da kaskam

u lidlu je super sreda pa moram otići dvaput, a najavljeno je opet tmurnih +1, tako da nemam pojma kako se to uklapa u trčanje :-/ 

da li je išta u životu zaista bespotrebno?

da i ne

ne - u smislu da sve bespotrebno može nečemu da nas nauči, pa ako ništa drugo onda barem tome da je bilo bespotrebno.

da - u smislu da smo nekada shvatili da je nešto bespotrebno i sada opet nešto pokušavamo iako znamo da je uzalud, ili ponavljamo nešto za šta znamo da je glupost, e onda je ZAISTA bespotrebno.

e sad...

(češka se po glavi)

postoji i druga strana, ona u kojoj Zemlja nije ravna pa se okreće i sve je savršeno logično, nego ona tamna strana jelte.

jer ako Mesec ima tamnu stranu to znači da je on ravna ploča pa zašto i Zemlja ne bi bila?

samo što se ne vidi, logično, kao što se ne vidi ni tamna strana Meseca.

s tim da (ima amandman) Mesečeva tamna strana stoji iznad njega jer je on uvek GORE, a kako mi stojimo na nogama to znači da je tamna strana Zemlje ODOZDO.

dovde sam valjda izneo sve ravnozemljaške aksiome (aksioma se ne dokazuje, pametnom dovoljno)

sad sam zaglibio i ne znam da li je moja tamna strana gore ili dole, ali trebala bi da bude dole, jer to je (eureka!) SENKA!!!

elem čemu ovoliki uvod?

zato što nije uvod.

to je bila ekspertiza (ono što pišu Eksperti jelte), a ono što zovemo uvod je samo povod.

naime juče sam uspeo da otrčim dugo sanjanih 16km i da doteram patike na 64:64km

pa sam jutros uzeo da ih ras/uparujem i tokom detaljnog merenja zaključio da su ulošci u paru iz indonezije (tamno plave) po 5-6 grama teži od onih u prvom paru iz vijetnama! (svetlo plave)
i kada sam sve ispretumbao dobio sam 4 patike maltene identične težine, bukvalno u par grama gore-dole

tako sam jutros sav oduševljen kao malo dete posmatrao svetlo/tamni par sa tamnim pertlama i nazvao ga zimski jer te boje sleva na desno simbolizuju prelazak iz jeseni u zimu.

drugi par u obrnutim bojama sa šarenim pertlama sam nazvao prolećni i on je do daljeg na stendbaju.

dok sam sve to završio skontao sam da još malo moram na posao i da nemam vremena za trčanje što je ispalo još i bolje jer je još uvek bilo u minusu pa sam spokojno dočekao podne i otrčkarao u brdo na zadovoljavajućih sunčanih plus 4

da završim osvrtom na naslov, nakon uzastopnih trčanja na koja nisam navikao, poprilično sam se umorio u u povratku namerno odabrao prečicu koja zahteva da prehodam par stotina metara, ne bi li se noge malo odmorile.

pitao sam se da li mi je trebalo to trčanje ali gle, moraš se ponekad i umoriti.

nije život med i mleko.

šteta.

a nije ni ćevapi i pivo i pomfrit.

još veća šteta.

četvrti - trećeg

četvrti je stupanj celzijusa na termometru, trećeg u decembru.

evo termometar kaže napolju 4.2 a u kući 24.2, dakle 20 razlike.

a juče je bilo 24 napolju!

doduše u kući samo 22 jer je toplana naravno ugasila grejanje, kome je u kući bilo hladno mogao je da izađe napolje :-)

nakon jutarnje šetnje s psima i užine, skupljam tj namotavam volju kao vunicu na klupko i spremam se da se otisnem u ledeni vetar.

biram odakle duva, pa ću na tu stranu uzbrdo da mi tada bude najtoplije, a strčaću nizbrdo sa vetrom u leđa pa će me najmanje hladiti kada mi napor bude najniži.

vidim da je ultra frend vodio dva pulena na trčanje/pešačenje od 80km, od nekih 11 sati.

prvo pomislim, šteta što sada nisam onaj Ja od pre desetak godina kada sam trčao po 60km ali za 5.5 sati, i puno puta planinskih 53-56km za pet sati.

a onda opet, predomislim se.

jer ovim lajkačima danas, to je sve jedno isto.

rekli bi haha sale išao 55 a ovi išli ČITAVIH 80.

to što sam ja išao bez stajanja, okrepe, duplo brže, takođe se slabo računa u ovo novo vreme smanjene uračunljivosti.

na istu temu, pratio sam delimično ovo Svetsko u taji pejiju.

meni je to da prostite, pomalo perverzno.

doslovno preko granice da bih ga nazvao sport.

kažu ušli smo u zadnju četvrtinu (mučenja od 24h) i svi su po šatorima, rigaju ili spavaju.

TO SPORT?

bliže je slap fightu, samo što je ovde čovek spram asfalta, pa ko koga jače klepi i ko duže izdrži.

bukvalno kao u brzom hodanju, čim ti obe noge nisu istovremeno na zemlji, prvo ide žuti pa crveni karton, mnogo trčiš brate, ajd kući.

isto tako bih disciplinu na 24h trčanja (kontam da 12h mogu mnogi da izguraju, mada je i to "mnogi" još uvek jednocifreno % od onih na startu) sveo na TRČANJE.

prohodaš, žuti karton, prohodaš drugi put ćao.

svodi se na isto, ko dođe do 300 pobedio je, onaj sa 190 bi bio drugi, a svi ovi što su rigali, ne bi ni rigali, dakle zaštitiš im i stomačno zdravlje i bolesnu glavu.

može svakom pauza od minut po satu, NAKON prvih 12h, eto da ne budemo baš fašisti, pa što si se izrigao to ti je, ostalo probaj u trku.

jel si prohodao nakon 70km, jesi, pa dobro, vežbaj, i više sreće u sledećem izvlačenju.

umesto u sledećem riganju.

odjava.

kilometrići

čim sam juče primetio da su mi nove patike stigle do 42km (opa, maratonče) odmah sam skontao da će mi sledeća dva trčanja neminovno izaći na 22km, jer mi treba onih 64km od prvog svetlo-plavog para, očajnički i dešperativno.

e sad, kako ću to izvesti, evo ide praćenje uživo.

naravno da nakon onog brdskog juriša nisam očekivao čuda u "danu posle", no za vikend je najavljena topla subota ista kao i petak, a bila je i toplija, +24!

pa rekoh, idem malo na biciklu.

jutros pak nisam ni hteo da trčim, rekoh ostaviću to za kasnije.

no na bicikli su mi bile friške noge, i rekoh daj da vidim da li je iluzija?

ubacim mtb (onaj najgori od dva dinara) u žbunje, i otrčim uz livade jako strmom prečicom do "gornjeg puta".

vau, pa ja ovo mogu!?

povratak je bio boza, a sveukupno naučnofantastični prosek ispod 6' za lomatanje u najstarijim patikama koje više i ne računam da su "za trčanje".

posle posla još 6km do groblja i nazad, tek da dodam još malo na one nove saucony, i sada im fali samo 16km do izjednačenja.

samo?

hmm.

eto izazova za sutra, koji krug ima 16km???

nego, evo kako stoji rang lista do sada,

razdvojiću je po grupama:

222 - april 

mesec maratona, logično najviše kilometara

165 - februar

151 - januar

149 - mart

nije baš po redosledu kalendara ali to su tri meseca PRE maratona

145 - septembar

109 - novembar

104 - oktobar

ni ova tri ne idu baš po redu ali eto, to su za sada poslednja tri meseca

074 - maj

047 - jun

004 - jul

003 - avgust

ova 4 idu bukvalno jedan za drugim i predstavljaju najmršaviji deo godine, doduše vozio sam biciklu kad god sam mogao

???? - decembar

što se ovog trenutnog tiče, nekako imam osećaj da će mi on biti top-2023 jer ne vidim šta bih drugo radio osim trčao.

forme su mi u minusu, kilaža u plusu već nekoliko godina, i eto.

odmor se isplatio (vidi vraga!)

juče sam išao tik ispod 6 minuta (ono "po kilometru" sam počeo da izostavljam, kao podrazumevajuće) a danas tik preko 5 minuta (5'08''), viđu vraga!

to što sam pre deset godina trčao minut po km brže, nećemo ni pominjati

(...)

od početka pisanja dnevnog izveštaja, da ne kažem raporta, prošlo je skoro pola sata jer sam gledao rezultate sa svetskog na 24h koje se održava u Taji Pejiju, vidim trenutno dve hrvatice 19. i 20. u generalnom s tim da nema ovih meni poznatih, za jednu sam čuo par puta a za drugu nikad...

elem ujutru nisam mnogo stigao, tojest mogao bih jutro da pretočim u anegdotu:

- gle draga, kakav divan dan za trčanje, nema smoga, pirka jugo, miris proleća u zraku

- kakvo te trčanje snašlo, idi skupljaj lišće

pa nakon sat i po na posao

no možda je to i dobro

bile su mi noge još uvek onako pola-fifti-pola-fifti tojest sve samo ne pola redklif, i rekoh nema veze, na poslu ću ionako odmoriti noge još 3-4 sata pa užinica pa kafica i biće to JOŠ lepši dan za trčanje

i viđu čuda, tako je i bilo

biciklom do ivice šireg centra grada, pa odatle dalje na trčanje

ravnjikava 2km do podnožja, pa 4km uzbrdo, pa nervozan spust, sve u šorcu i t-majici onoj "polu-tehničkoj" iz lidla naravno, i hop na biciklu pa nazad kući

tojest brzi tuš pa nazad na posao

fora je onako po gradu u gaćama i majičici na +22 a okolo svi u kaputima i sa šubarama JER ZABOGA U KALENDARU PIŠE PRVI DECEMBAR

haha

nikom ne bu lepše neg je nam

ak bu vaki svaki decembarski dan