ne - u smislu da sve bespotrebno može nečemu da nas nauči, pa ako ništa drugo onda barem tome da je bilo bespotrebno.
da - u smislu da smo nekada shvatili da je nešto bespotrebno i sada opet nešto pokušavamo iako znamo da je uzalud, ili ponavljamo nešto za šta znamo da je glupost, e onda je ZAISTA bespotrebno.
e sad...
(češka se po glavi)
postoji i druga strana, ona u kojoj Zemlja nije ravna pa se okreće i sve je savršeno logično, nego ona tamna strana jelte.
jer ako Mesec ima tamnu stranu to znači da je on ravna ploča pa zašto i Zemlja ne bi bila?
samo što se ne vidi, logično, kao što se ne vidi ni tamna strana Meseca.
s tim da (ima amandman) Mesečeva tamna strana stoji iznad njega jer je on uvek GORE, a kako mi stojimo na nogama to znači da je tamna strana Zemlje ODOZDO.
dovde sam valjda izneo sve ravnozemljaške aksiome (aksioma se ne dokazuje, pametnom dovoljno)
sad sam zaglibio i ne znam da li je moja tamna strana gore ili dole, ali trebala bi da bude dole, jer to je (eureka!) SENKA!!!
elem čemu ovoliki uvod?
zato što nije uvod.
to je bila ekspertiza (ono što pišu Eksperti jelte), a ono što zovemo uvod je samo povod.
naime juče sam uspeo da otrčim dugo sanjanih 16km i da doteram patike na 64:64km
pa sam jutros uzeo da ih ras/uparujem i tokom detaljnog merenja zaključio da su ulošci u paru iz indonezije (tamno plave) po 5-6 grama teži od onih u prvom paru iz vijetnama! (svetlo plave)
i kada sam sve ispretumbao dobio sam 4 patike maltene identične težine, bukvalno u par grama gore-dole
tako sam jutros sav oduševljen kao malo dete posmatrao svetlo/tamni par sa tamnim pertlama i nazvao ga zimski jer te boje sleva na desno simbolizuju prelazak iz jeseni u zimu.
drugi par u obrnutim bojama sa šarenim pertlama sam nazvao prolećni i on je do daljeg na stendbaju.
dok sam sve to završio skontao sam da još malo moram na posao i da nemam vremena za trčanje što je ispalo još i bolje jer je još uvek bilo u minusu pa sam spokojno dočekao podne i otrčkarao u brdo na zadovoljavajućih sunčanih plus 4
da završim osvrtom na naslov, nakon uzastopnih trčanja na koja nisam navikao, poprilično sam se umorio u u povratku namerno odabrao prečicu koja zahteva da prehodam par stotina metara, ne bi li se noge malo odmorile.
pitao sam se da li mi je trebalo to trčanje ali gle, moraš se ponekad i umoriti.
nije život med i mleko.
šteta.
a nije ni ćevapi i pivo i pomfrit.
još veća šteta.
Nema komentara:
Objavi komentar