to što sam pre deset godina trčao minut po km brže, nećemo ni pominjati
(...)
od početka pisanja dnevnog izveštaja, da ne kažem raporta, prošlo je skoro pola sata jer sam gledao rezultate sa svetskog na 24h koje se održava u Taji Pejiju, vidim trenutno dve hrvatice 19. i 20. u generalnom s tim da nema ovih meni poznatih, za jednu sam čuo par puta a za drugu nikad...
elem ujutru nisam mnogo stigao, tojest mogao bih jutro da pretočim u anegdotu:
- gle draga, kakav divan dan za trčanje, nema smoga, pirka jugo, miris proleća u zraku
- kakvo te trčanje snašlo, idi skupljaj lišće
pa nakon sat i po na posao
no možda je to i dobro
bile su mi noge još uvek onako pola-fifti-pola-fifti tojest sve samo ne pola redklif, i rekoh nema veze, na poslu ću ionako odmoriti noge još 3-4 sata pa užinica pa kafica i biće to JOŠ lepši dan za trčanje
i viđu čuda, tako je i bilo
biciklom do ivice šireg centra grada, pa odatle dalje na trčanje
ravnjikava 2km do podnožja, pa 4km uzbrdo, pa nervozan spust, sve u šorcu i t-majici onoj "polu-tehničkoj" iz lidla naravno, i hop na biciklu pa nazad kući
tojest brzi tuš pa nazad na posao
fora je onako po gradu u gaćama i majičici na +22 a okolo svi u kaputima i sa šubarama JER ZABOGA U KALENDARU PIŠE PRVI DECEMBAR
haha
nikom ne bu lepše neg je nam
ak bu vaki svaki decembarski dan
Nema komentara:
Objavi komentar