nije čudo što nemamo sreće kao narod, sve nam kasni tih 13 dana, čak i nova godina.
tapkamo za svetom.
da je sreće da sam lud kao nekad, danas bih otrčao 19 kilometara pre nego se najedem pečenog šarana, no ja sam pretrčao samo 9km i najeo se skobalja sa drine.
iz drine.
drinski skobalj, kaže cura jao to je specijalitet kad moja mama napravi, moram vam doneti da probate, rekoh ajd kad već moraš, žrtvovaćemo se.
da pojedemo.
lep skobalj, lep rikaveri.
i pivo.
italijani bi belo vino uz ribu ali mi prostaci, nama je svejedno da li jedeš ekskluzivnu ribu iz drine ili lepinju sa salamom, nama je pivo druga voda.
idu kilometri, ako preživim i sutrašnji dan trebao bi da prebacim decembar na drugo mesto.
živi bili pa videli, mada bi trebalo da se kaže živi bićemo i videćemo.
Nema komentara:
Objavi komentar