1-2-3-4-...

nećete verovati, dobio sam opasku da malo pišem :-)
dobro ne baš tako, ali, da sam postao "skroman"...

Dok sam juče trčao sa napetim iščekivanjem na čelu, nestrpljiv da vidim da li ću završiti trening (jbt, ''trening'', kak to gordo zvuči) ispod ili iznad dva sata, setio sam se još jedne mogućnosti. Mogao sam da trčim pon-uto-sre, pa da odmorim dva dana, pa da trčim sub-ned? Ranije sam vrteo neke druge kombinacije, a u međuvremenu sam prevideo/zaboravio da u prethodnom MIKROCIKLUS-u nisam trčao 4 dana (pa odmarao dva), nego sam trčao PET dana zaredom ali od nedelje do četvrtka. A jedino sam zapamtio da sam ''završio'' u četvrtak pa sam pretpostavio da je to bilo pon-uto-sre-čet. Što ti je kratka ova Kratkotrajna (sic!) Memorija...

I tako sam danas osetio onaj pomak (na gore) u raspoloženju, i taj plan ''3+2'' je otpao jer šta ću odmarati baš ovaj dan kad se najbolje osećam? Evidentno mi je ono trčanje juče bilo sporo (slabo, lagano, odmarajuće) i desilo se da sam se od njega više-odmorio-nego-zamorio... Tako sam razmišljao o toj opštoj slici kako se osećamo iz dana u dan: Ako nacrtamo svoj osećaj kao grafikon, ali ne samo kao glikogensku (super-)kompenzaciju nego kao krivulju koja bi pokazivala naše ''opšte stanje'' i formu. Nekim čudom (ili možda ne) se to sve pobrkalo: najteže mi je bilo u ponedeljak (22km), onda sam u utorak trčkao relativno spokojan ali bez želje da se igde žurim (20km), onda sam se u sredu solidno osećao i čak uzbrdice uzjurio iznad normale (21km), da bih se danas osetio jako raspoložen i voljan da malo pojurim. (h)ura!

Birao sam jutros patike sa nekim ludačkim žarom u očima no nakon što sam realno razmisliio (eto događa se i Meni da ponekad budem realan, niko nije savršen...) i shvatio da me obrni-okreni uvek čekaju prva 3km i poslednja 3km kroz sneg (po keju), ipak sam opet uzeo one Nike-ice za sneg. Još samo da ih pronađem... i setio sam se da su ostale na spratu u sobi, ispod radijatora. (***) Još jedan dobar savet – ako ostavite patike (mokre, vlažne) ISPOD radijatora, vrlo brzo će se osušiti a neće se peći ni kuvati. Jer(bo) je ispod radijatora jako strujanje vazduha obzirom da on sav vazduh koji zagreje šalje u vis, ali zato odozdo od poda dovlači-usisava hladan vazduh i tako ispod sebe pravi pozamašnu cirkulaciju. A plus se oseti i nešto malo toplote dole ispod, nije baš sobna temperatura nego je par stepeni više. Sećajući se da sam osećao neku nelagodu u stopalu ovih dana, promenio sam uloške (opeeeettttt???). Izvadio sam oriđiđi crvene Nike uloške sa nacrtanom pahuljom i ubacio neke žute mesnate iz Puma Calibus. Od ovih modernih, slojevitih, kao slanina :-))) Jaaako udobni! I već po snegu sam video da idem živahno, da bih nakon prva 3km probijanja i tabanja izašao na asfalt - pretežno raščišćen. Nakon tih početnih 3.120 km sam zapamtio vreme (oko 17 minuta) i počeo da trčim Tempić. Uz blage kupserčiće je to postajalo NITIT (Negde Između Tempića I Tempa) ali sam se uvek pažljivo vraćao u Tempić. Jer lako je izgubiti se – uzbrdo ti poraste napor (effort!) i onda na ravnom ili nizbrdo nastaviš sa istim osećajem i odjednom si u Tempu. Onda na sledećem usponu opet malo ''dodaš'' i eto te u Jakom Tempu, pa zatim po ravnom samo ''nastaviš istim osećajem''. Sledeće čega se sećaš je finiširanje zadnjeg kilometra sa zamahivanjem rukama kao da teraš od sebe vrane, i dizanjem kolena visoko kao da preskačeš balvane. Kako sam ovde dospeo???? ... tako da sam držao napor pod kontrolom na komfornom intenzitetu, ali bržem od običnog trčkaranja.

PRVO razmišljanje – o planu: ako danas otrčim nešto malo živahnije, valjda ću se najzad sutra probuditi umorniji od proseka i uzeti taj dan ili dva odmora? Ako se i ne probudim umoran ipak ću uzeti dan-dva odmora jer uvek sam se i povređivao i unesrećivao kada sam bio odmoran i raspoložen...

DRUGO razmišljanje – o onoj ideji od juče: ''kojim tempom najradije trčimo''. Verujem da se endorfin luči proporcionalno naporu? Ko se još osetio ''HIGH'' od lagane šetnje? Što jače mažeš sve si srećniji, pa makar i kratko trajalo. Zato težimo tome da nam taj NKT (najviši komforni tempo) bude još samo malo viši, ako je moguće. Uz neku cenu, uz neki kompromis. Ali generalno gledano, ako mogu biciklom 37 prosek a da se ne rastočim, neću ići 36 prosek. Svaki km/h je duplo uzbudljiviji, čini me duplo srećnijim.

... i tako sam u tom Tempiću koji mi je zvučao vrlo privlačno, otrčao do mesta gde je put postao više-sneg-nego-asfalt jer se i ovaj pravac ka Loznici blago penje pa makar to bilo i 50 po 50m nadmorske a ništa planinsko i neprohodno, ali uvek se zimi oseti ta razlika na svakih 5-10km. Na okretu sam shvatio da sam u tački ''9.5km od kuće'' i da ću dakle imati 19km. Nekako mi je to odjednom došlo svejedno, dal' ću ići 16km ili 22km, danas mi je bio fokus na toj brzini a ne na dužini. I kad sam se vratio nazad pred grad, na onih 3.12 km od kuće, imao sam 1h16', što je značilo da sam pretrčao 13 km za 59'. Šta god to značilo u normalnim okolnostima... no, za ovu zimu, temperature u minusu, dva kila opreme viška u odnosu na šorc i majicu, doba godine, meni je to super. Uvek neko negde trči brže no to nije moja stvar, ne mogu se porediti sa profi italijanima koji su u Namibiji na pripremama... Dakle mogu da zapišem da sam danas pretrčao prvi tempo (pa makar bio i Tempić, hehe) u ovoj sezoni, od nepunih sat vremena, brzinom od tek nešto preko 4.5 minuta/km. To je brzina za maraton od ... 3h11'. Super!

I šta ono rekoh za sutra???
Moram sad čitati sopstveni blog da bih se setio šta sam isplanirao...

Sreda (2)

Usput dok trčim lete mi svakojake gluposti kroz glavu i sastavljam svoju verziju lokalnog Bosanca u Kanadi: doselio sam se u Valjevo, kakav divan grad... okružen planinama... kuća mi je na uzvišici iznad grada a pored mene je stanica Preduzeća Za Puteve. Odlično, ovaj će mi komšija sa GRTAL'COM svaki put fino očistiti ispred kuće kad napada sneg... voli malo popit taj Komšija no nije bitno, pa na 30 metara smo jedan od drugog... Planine su predivne, jedva čekam da ih vidim pokrivene snijegom... otvorio sam malu firmu, dolaze mi iz Grada ljudi po robu, fino mi ide posao... počela je zima, nešto malo je palo snijega, komšija se odmah ponudio o očistio mi ispred kuće put, ma komšija je jako fin čovjek a ni komšinica nije za bacanje... napadalo je još malo snijega no Komšija je nešto mamuran pa sam sâm počistio snijeg ispred kuće, ne mogu očekivat da on isteruje grtalcu za svaku pahulju... napadalo je noćas desetak cm snijega, no komšinica kaže da je komšija pijan od sinoć i da ga ne smije buditi, pa šta ću opet sam počistio sâm snijeg, fin je to čovijek ne mogu ga budit za svaku sitnicu... danas je napadalo još pedalj snijega, išo sam da vidim šta je sa komšijom, kaže da mu je pokvarena grtalca a ionako je na bolovanju jer ga muči jetra. Pa kako ga neće mučit jetra kad je svako veče mrtav pijan, plašio bih se i da mi prolazi sa onom grtalcom pored kapije... danas je opet napadalo pedalj snijega, ovo Valjevo ti je izgleda sranje živo, iz aviona i na razglednicama deluje simpatično no kad se spustiš na zemlju shvatiš da je narod malo nezainteresovan za život i svoj grad. Niko mi ne dolazi u Firmu, jer je zatrpana snijegom i ne vidi se sa glavnog puta... komšija je još uvijek na bolovanju a juče su dolazili mean'čari da gledaju grtalcu i rekli su da je težak kvar i da će je bit frka popravit... zahladnjelo je i sav se snijeg zaledio, jutros mi ni komšinica nije otvorila vrata ne znam šta je sa njima, krenule su ove slave i proslave valjda su pijani il umorni, nit im vidim djecu da idu u školu nit ih čujem preko dana, a uveče ne odgovaraju na telefon... napadalo je još pedalj snijega, ovi hajvani pored mene kao da su u zemlju propali! Iz kuće im miriše pržena svinjetina, iz dvorišta im miriše kuhana rakija, a od kerova ne moš prići kući, kao da se šupci od mene kriju! Nemam posla već mjesec dana, niko mi firmu ne može naći od smetova, a samo smo na 30 metara kuća od kuće. Jebo takve komšije! ... još je zahladnilo, ne mogu dovuć uglja ni drva do kuće od snijega, a kod njih vidim sve očišćeno sve do kuće, no od onih džukeletina ne moš prić da pitaš bil' mogo Komšija kod mene očistit, ja ne znam koja firma to plaća kad taj po cijeli dan sjedi kući i peče rakiju, a od svih puteva samo čisti onaj od svoje kuće do svoje štale!? ... jutros sam vidijo da nema grtalce u dvorištu i obradovao sam se da će mi komšija proći ispred kuće (jer nema kuda drugdje) kad ide ka gradu poslom, no vidim da nije ništa počistio nego je samo dalje otišo? Komšinica kaže da je otišo kod Šefa očistit mu ispred kuće a usput će svratiti da očisti neki lokalni put do njihovog placa, gdje su im ovce. Ja pitam pa zašto (aman z'aman) ne počisti barem ispred moje kuće kad je već prolazio, a ona reče da je žurio... Šupčina! ... evo došlo je proljeće, selim u Hrvatsku! Od ovih šupaka ne moš živjet normalno, kerovi laju danju-noću, komšinica baca smeće u moje dvorište, komšija prosuo staro motorno ulje preko ograde u moje cvijeće, njiova djeca gađala moju djecu grudvama snijega a na grudve se prije toga popišali...

sreda (1)

neverovatno! na internetu ima saveta i za ovo!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Trčanje po snegu from HERMES srbija by Nikola Tošić

"Ovih dana nas je zateklo dosta snega,
evo par brzih saveta za trčanje po snegu (ako već ne trčite na traci):
- trči po tramvajskim šinama jer su obično očišćene a imaju manje saobraćaja,
pazi na rupe koje se nalaze između šina svakih 20-30m
(već sam se polomio preko jedne i baš ispred stanice pune ljudi). - [...]"

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

šta da vam kažem, dalje nisam ni čitao :-)
osim ako sam želeo da vidim par brzih saveta o tome šta NE RADITI po snegu...
jer iz gore pročitanog se vidi da...
... su mu svi saveti - OPASNI PO ŽIVOT :-)))))))))

dakle dolazim "Bogu na Istinu" danas.
čekam da vidim koliko mogu ove noge...
(A-HA, dakle to je poenta???)
razmišljam o tekstu Matt Fitzgerald-a
(http://running.competitor.com/2009/12/training/understanding-your-natural-running-pace_7280)
i shvatam da je to ono do čega bih stigao da sam o tome i sâm razmišljao.

po naški: šta je to TNT - "tempo (kojim) najradije trčimo"?
to je dodirna tačka između PT-NM - potrebe da trčimo najbrže moguće,
i PT-NKT - potrebe da trčimo najbržim komfornim tempom.
eto!!! vrlo jednostavno, a vrlo istinito, tj "pogođeno".
btw zapamtite ove skraćenice, trebaće vam kad budete pisali Diplomski ;-)

trčeći najbržim komfornim tempom razmišljam o maratoncima amaterima:
oni trče prvi deo maratona "osećajući potrebu da završe najbrže moguće"
a drugi deo trče "najbržim komfornim tempom" ...
koji u drugom delu obično znači značajno usporavanje ("čuvaj živu glavu")
ako ne i hodanje ("samo da uzmem medalju, i nek se nosi sve u p.... m.........")

umetnost maratona značu ZNAČAJNU SAMOKONTROLU U PRVOM DELU
(pretrči ga "najbržim komfornim tempom"), i mazačinu TEK U DRUGOM DELU
(pretrči ga "najbrže moguće", ali tek nakon što je izvetrio adrenalin sa starta).
moram poslati mejl Matt-u, da primeni maraton na ono svoje razmišljanje.

i ko će sad o svemu u detalje...
1) O TRENINGU SPOLJA
2) O TRENINGU IZNUTRA

dakle 1)
trčao sam brdski (brcki) "krug na Dračić" od 21km i stigao nazad za 2h01'.
sad ćete se vi smejati da sam "trčao polumaraton preko 2 sata" ali ima tu okolnosti...
kao najvažnije: od tih 21km, nekih 18km je bilo po snegu a tek 3km po vidljivom asfaltu.
kao drugo: imao sam 500m uspona.
kao treće: imao sam 22km (smanjio sa 23...) u ponedeljak, i 20km juče takođe po snegu.
kao četvrto: najlepši sam maratonac na Balkanu, pa onda ne moram biti i najbrži.
kao peto: ne mogu na ovom kompjuteru spojit dve karte u jednu,
nakon pola litra Ždrepčeve Krvi :-)

a Bob Dylan kaže - mama take this badge off of me, I can't use it anymore
("Kevo skidaj ovu medalju sa mog vrata, ne treba mi više ni za k....")
:-)
sećam se često nečeg što sam čitao kao klinac: radi se o Muhamed Ali-ju
kada je dobio neku medalju, dal na svetskom dal na olimpijadi... i radilo se o tome da
ga je neko po verskoj osnovi diskriminirao, dal ga nisu primili na neki prijem dal šta već
i bio sam još dete, čitao sam nešto (polemizirao vješto) i zapamtio taj detalj
da je svoju medalju bacio sa nekog mosta,
i da je "gledao kao nestaje u mutnoj vodi Ohaja" (reke)
i oduvek me je pratila senka tog pročitanog teksta,
to tuđe iskustvo krajnje bednog osećaja:
da se može baciti nešto što ti je najvrednije u životu.
- da li si onoliko vredan koliko možeš daleko (visoko) dostići,
 ili si onoliko jak koliko se usuđuješ nečega odreći?
ha?
vredan ili jak - šta je važnije, šta je hrabrije, šta te označava kao veličinu???
kao "facu" :-)
da li je u pravu Nenad kad mi kaže da "maltretiram" svoje prijatelje?:
"jedan od neshvaćenih hirova velikog zajebanta i osobenjaka
koji uživa u ulozi samotnjaka i odbačenog,
stvarajući time sebi povod da naokolo prosipa žuč,
ali ne štedeći pritom zbunjene prijatelje, koji to vremenom prestaju da budu,
što čini da sve to počne ličiti na začarani krug (grešaka?)"

da li je odricanje i odbacivanje ujedno tek još jedno bespotrebno testiranje moje snage,
bez obzira da li se radi o kilometraži najduže vožnje ili težini najdaljeg trčanja,
preživljavanju sa što manje prijatelja (20-ak pozivnica za blog, pa ko je upao - upao je)
sa što manje hrane i vitamina,
sa što manje planova i logike?
samoisceđujuća poezija Kurt Kobejna, samouništavajuća prepotentnost Doktor Hause-a ;-)

rekordi

pričajući o tjednim kilometražama opet sam malo pročeprkao po dnevnicima treninga. našao sam da imam (kao vremenski rekord) perverzan obim od 17h10' trčanja u 7 uzastopnih dana. to je bilo na pripremama 2006-te na divčibarama, pretrčao sam 183km i SVE PO SNEGU ... al' posle toga mi se uopšte nije trčalo 7 dana! nit' mi se ikad više u životu trčalo 180km tjedno, a pre 9 meseci sam se raspao na 157km :-)

a sad ozbiljno

prvi kilometar je trajao 7 minuta!
to vam se jarani moji zove "time warp".
ono kad se vrijeme izobliči, rastegne se ko žvaaaaka.
hoću reći rastegnu se kilometri, a vreme piči svojim ritmom.
gde si bio 7 minuta, šta si radio 7 minuta? pa prtijo sam snijeg...
na sredini keja neki tragovi utrčavaju sa stepenica (plato kod hotela Grand) i nastavljaju koracima od dva metra! šta je ovo Đuro Kodžo došao u Valjevo na pripreme??? trčim ja desnom stranom i pratim te tragove na levoj strani, glat ja napravim 3 koraka na njegova 2! au sačuvaj bože... i tako to trajalo 50 metara i postali njegovi koraci TEK nešto duži od mojih. i još 50 metara i poravnali se ja i Đuro rame uz rame, vidim da su nam sad koraci postali isti. trčimo tako zajedno Taj što je ostavio tragove pre pola sata i Ja, i skoncentrišem se na to kuda ću proći jer ima ispod snega malo vode... i izlazim sa trave (koja se ne vidi) na beton (koji se ne vidi) i vraćam se levo da proverim Njegove korake, šta je ovo? (a niko drugi nije prošao od jutros, sve je sablasno ravno pod tim novim poludubokim snegom). taj mora da je PRO-HO-DA-OOOOO!!! preskočim ja dve njegove stope jednim korakom! ajoj hajvane al si se raspao, pa gde si se toliko zaleteo??? shvatim ja da nije to ni slučajno Kodžo došao u Va na pripreme no eventualno onaj Žohar što takođe piše blog :-)))
posle dva km sam izašao sa keja i uhvatio pravac ka Bosni.
ko velim tamo je najmanji saobraćaj, snega po putu ima, pa mi nije tvrdo kao da trčim po asfaltu.
razmišljam - glupo je da idem u brda jer je drveće pod snegom savijeno do zemlje i sve staze su neprohodne.
svake godine napravim tu grešku pa ostanem 2 sata na krugu od 15km...
tu mi krenu kilometri malo brže...
dakle il se vreme usporilo, il su se kilometri skratili, il sam ja ubrzo?
no najpre da će biti ono prvo.
tu me prođe ona GRATL'CA, ono čudo što razgrće sa puta i baca na bankinu.
no ovaj hajvan ne razgrće ništa no ostavlja sav sneg na putu i otpiči dalje ka Debelom Brdu.
ko zna kako je gore, kladim se FULL neprohodno.
kola prođu tek jedna na kilometar i to uglavnom "odande", a u mom pravcu slabo.
tako da sam trčao desnom stranom, a kad mi naiđe neko otpozadi ja pređem levo da me ne mora zaobilaziti.
trčao Antiša 58 minuta i okrenuo nazad.
da mi je neko reko da mogu cenera ispod sat vremena, uzbrdo i po snegu, ja bih mu reko da me debelo precenjuje.
joj kad sam okrenuo, koja lakoća i brzina!
i pratim svoje tragove u mekanom snegu - na onih malopređašnjih 5 koraka sad napravim 4, jer je povratak blago nizvodno!
pa ih malko proredim pa dođem na 5 prema 6, pa na 7-8 (?) prema 8-9, ili beše 10, ma već na sledećem zaravnjenju dođem na isto! :-(
jbt ja sam isti ko onaj hajvan sa keja, zeleteo se 100 metara ko Kodžo pa se posle 300 metara samo-degradirao u Žohara!!??
tako vam je to jarani moji: da se popneš trebaju ti godine, a da se srozaš možeš i u 300 metara :-)
bar JA znam tu nauku ;-)
i tak... vratio se za 54', a nije me ništa naročito bolelo.
prvi kilometar nešto osećao u kolenu, kao i juče, i posle ništa.
drugi kilometar nešto osećao u stopalu, kao i juče, i posle ništa.
18-ti kilometar razmišljam da bih mogao još pola sata - sat, kao i juče, no srećom razum je prevladao (bolje na 18-om nego nikad?) pa sam došao kući.
u povratku po keju sam shvatio da su mi se tragovi već skoro zatrpali, ovo belo govno pada li pada i sa 15 je već stiglo na 20cm!
po keju nije nikad išla grtal'ca nit će ikad ići, ko uprti stazu uprtio je.
visoko dižem kolena pa onda ubadam korake u sneg kao Pola Redklif. šamaram tlo prednjim delom stopala i srećan zbog te imitacije stila zanemarujem činjenicu da nisam baš 100% uspešna nego ipak malo usporena kopija. ma šta malo, DUPLO sam sporija kopija, no nećemo sad tome pridavati pažnju zbog muškog ega i balkanske časti.
znate šta, ajmo reći "balkanskog ega i muške časti".
to se još nekako može provući.
jer ona "balkanska čast" baš i ne znam šta bi bila...
nije me bolelo ništa NOVO od mišića.
sećam se da je prošle zime neko napisao da ga je koješta NOVO bolelo posle trčanja u snegu i da će mu to sigurno značiti kasnije na maratonima.
koliko mu je značilo - videli smo ?-)
mene nije ništa NOVO bolelo, dakle neće mi ni značiti na maratonima.
odlično!
sad bih trebo (da sam pametan) sutra odmorit, to je srida, pa četvrtak u snig, pa petak odmorit, pa subota-nedelja opet dan za danom rke-koke.
no to je previše profi za mene, takav plan, nisam ja to zaslužija...
ili možda ako ne budem umoran mogu probat pon-uto-sre-čet sve trčati, pa petak-subota odmor, pa od nedelje da vidim šta ću i kako u novi krug aerobizma.
to mi je bilo fino prošle nedelje, ta shema 4+2 dana.
jer ranije nisam nikad ovako trčao, redovno i lagano ali malo duže nego uobičajeno.
ili treba reći redovno i dugačko, ali malo laganije nego uobičajeno.
pa zbog toga ne znam ni kako će mi ići oporavak, niti ga mogu predvideti.
no eto, u tom pravcu mi idu misli: u pravcu subote, a preko četvrtka :-)

ranojutarnja zamagljenost očiju zbog isparavanja snova

nađoh na blogu nekog čeha ultra trkača kako je u zadnjih x dana svako jutro u cik zore trčao na nekakvu Zelenu Planinu i kako ... blabla ... kad se vrati nakon dva sata (A-HA!) i tako u trenutku shvatim da nisam jedini koji je kako bi rekli "otkrio toplu vodu". dakle nij eništa neuobičajeno ni nastrano otrčati dva sata, "završiti s tim" i ostatak dana provesti u drugim aktivnostima. koliko sam shvatio dobar deo tog trčanja mu je po snegu tako da verovatno ne pređe silne kilometre no dva sata su dva sata i onda kilometri više nisu ni tako važni. JAKO mi je teško da planiram popodnevne satnice jer onda ceo dan pogledam na sat i nešto čekam. čak i u proleće kad je promenljivo vreme i može nam neki pljusak i muljavo nebo upropastiti popodne, volim kad god mogu (mada nisam ove godine baš ni mogao...) da ujutru otrčim neki mali kružić od 8km tek da pobegnem iz grada na najbiža brda i da se sjurim nazad. posle toga mogu sedeti u radnji koliko hoćeš, mogu ići ili ne ići biciklom na trening, sve mi je puno svejednije (?). tako da razumem tog tipa kad izleti u mrak i prvo što uradi u toku dana mu je želja da "obavi" ono za šta se najviše plaši da bi mogao propustiti... evo i linka za one koji vole da čitaju na engleskom: http://antonkrupicka.blogspot.com/2009/12/winter.html

poslednji šugav dan

ovo u naslovu nije slikovit opis nego činjenično stanje. naime ima već dva meseca otkako osećam peckanje po vratu otpozadi i kako mi su tuda povremeno pojavljuje neko crvenilo i nestaje. čas namažem nekon kremom za negu sa panthenolom (umirujuće dejstvo) pa čas ne mažem ništa, onda prođe par dana da mi ništa ne smeta pa me opet nešto tu golica i pecka... svaki čovek se ponekad nesvesno negde počeše, i ne ide svaki dan kod dermatologa. no ovo mi se čini da ima veze sa sintetičkom odećom i ovim duksevima od fleece mateijala, a u tome ću još 3 meseca svaki dan boraviti po nekoliko sati? tako da sam zakazao za večeras pregled kod kožnog lekara, koja je supruga od našeg školskog druga, tako da se ničeg ne plašim :-) šta god da je, bar će mi reći šta mi se događa i šta da radim a šta da ne radim, pa u tom preranom slavljeničkom raspoloženju današnji dan već ironično nazivam "poslednji šugav dan" jer od sutra više neću biti, jel tako, šugav. (pesnički rečeno)

što se tiče aerobizma, došao sam na svoje. u onoj velikoj slici koju vidim kada zamislim zimski period (budi aktivan i bićeš zadovoljan), koju čine male sličice (džilitaj se 4-5 dana pa odmori noge od simptoma preterane zloupotrebe), trenutno sam u istraživačkoj fazi, to jest pred-fazi. u nekom napipavanju. kao prvo pomerio sam taj ram velike slike sa prostora novembar-mart na prostor decembar/januar-mart. kao drugo promenio sam boje i povećao kockice mozaika. ranije sam imao milion kockica što je značilo milion puta po par kilometara trčanja, a sada vidim manje kockica koje su veće. kao biciklistički pristup iz godina kada smo išli na zimske pripreme. ne ideš tri puta dnevno po 30km, nego jednom odeš 90km i gotovo. ako već (ionako, po prirodi stvari i prema kalendaru) idem lagano, ne znam zašto bih to još delio u sitne deliće. tako su mi boje tog mozaika, tih kockica, još za nijansu svetlije. jer ranije sam u tom mnoštvu kratkih trčanja još ponekad poneko i ubrzao, a sada kad idem ovako dugačko i lagano onda mi je sve manje bitna brzina. npr danas sam nosio dvoslojnu trenerku dole, i gore šuškavac, pa ne vidim ni smisla ni načina da pokušavam da prebrzo trčim kad sam tako zatrpan i zamotan.

juče nisam trčao mada sam imao neku ideju da bih mogao, no kako sam sve zamislio vrlo "okvirno" shvatio sam da sam taj 7-dnevni okvir već popunio do petka i da mi je pametnije da se odmorim dva dana. u subotu sam ionako proveo nekoliko sati na nogama (pešačenje + neki rad) i relativno sam loše spavao, pa sam se u nedelju probudio nekako umoran i nakon što sam video da letucka susnežica radije sam se odlučio za 3.5-satno pešačenje. tako sam proveo duplo više vremena u brdima nego da sam išao na trčanje, manje sam zamorio noge (ili sam bar tako umišljao), i presekao taj 7d okvir pre nego što je previše nabubrio. pretrčati 101km u pet dana, na samo PET trčanja, to je verovatno "knap" na granici razumnog, imajući u vidu da sam prošle zime u dva navrata stizao do 150-ak km trčanja nedeljno i da sam u oba navrata zaradio neku povredu koja me je ometala narednih nekoliko dana. koliko tu utiče TRENUTNI obim (zadnjih 7d) a koliko AKUMULIRANI obim (zadnjih 30d ili 60d)? to je zanimljivo pitanje za odgonetnuti. no kako bilo, zaleteti se prošle nedelje sve do 130km obima... nije mi delovalo baš pametno. voleo bih da na primer, ako živim u nekom većem gradu, da sam član nekog triatlon kluba, da odem dva puta nedeljno na bazen da malo plivam, ili da, ako živim u nekom brdskijem gradu, da imam priliku za langlauf (x-kantri skijanje)... jer je trenažer puno "teži" za noge od vožnje napolju, što u kombinaciji sa zimskim trčanjem stvara preterano opterećenje za noge, i skoro samo za noge. juče sam osećao veliki zamor u stopalima kao posledicu ovonedeljnih 20-ak sati provedenih što na trčanju što na pešačenju.

danas sam krenuo sa istom idejom da provedem "do par sati" u laganom trčanju. odabrao sam neku varijantu polukružnog povratka da bih razbio monotoniju, da bih ubacio još jednu "stazu" u opticaj na kojoj bih mogao da poredim vremena sa osećajima tempa i napora, i da bih dobio još brdskiji profil. tromost u nogama me je pratila skoro svo vreme, osim kada sam trčao uzbrdo. činilo mi se da brže trčim uzbrdo nego po ravnom!? i sa manje napora?! bude mi toplije pa mi je i prijatnije. a onda opet dođe ravno i ja se umrtvim, nekako mi noge idu bezvoljno a meni ih je bilo žao da ih teram. ako imaju loš dan, ne treba ih mučiti. vratili smo se kući (noge i ja) za 1h59 nakon 23km vrlo laganog trčanja, eto osim tih nekoliko uspončića od po pola kilometra. a nizbrdo se TEK nisam zaletao, nego sam se odmarao kao da sam na bicikli, bar sam se tako trudio da izgleda. moguće je da sam juče ili jutros nešto pogrešio sa ishranom, ili je ipak neki drugi problem. recimo, na svakom tako malo dužem trčanju ja povremeno uradim vežbe u trku, visoko pete, pa visoko kolena... da vidim kako mi to deluje. i sada mi je delovalo da su mi super odmorne noge dok tako poskakujem, a kad se vratim u ritam opet mi noge obuzme neka melanholičnost :-) evo sada, par sati nakon trčanja i užine mi deluje kao da sam trčao pola sata - sat, a ne dva sata. nekako mi uopšte ne deluju umorne noge. videću kako će mi sve to izgledati sutra. jedino se nadam da od lekarke neću dobiti instrukciju da batalim sintetiku i da trčim u pamučnoj rolki na 0 stepeni i po snegu... (?)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


1. Šuga

   Šuga je bolest koja se javlja tokom cijele godine, a najizrazitiji simptom je intenzivan svrbež. Uzročnici bolesti su paraziti iz porodice Sarcoptes u koju ...
   www.vauvau.net/index.php?... - Spremljeno u privremenu memoriju - Slično -

2. Rezultati slika za šuga

   Zahvaljujemo na povratnim informacijama. Prijavi drugu slikuPrijavite uvredljivu sliku. OdustaniGotovo
   

3. Šuga, svrab - češa (Scabies) - SVET ZDRAVLJA-Internet portal

    - [ Prevedi ovu stranicu ]
   Šuga, koju prouzrokuje jedan mali parazit šugarac, lako je prenosiva bolest ... Šuga se najčešće javlja na šakama, naročito na spoljnim stranama prstiju, ...
   www.svetzdravlja.com/Tekst-357-28-Suga__svrab___cesa_(Scabies).htm - Spremljeno u privremenu memoriju - Slično -

evropsko na raisport+

evropsko prvenstvo u kros trčanju. uglavnom prijatna iznenađenja. olivera je završila čini mi se 7-ma, mali cerovac takođe 7-mi, amela terzić 12-ta, a mirko petrović 22-gi. olivera i mirko kao u negativu jedno od drugog. njen start oprezan i strpljivo preticanje konkurencije sve do samog cilja. prvo je išla na kraju druge grupe, pa na kraju drugog dela prve grupe, pa na čelu te nove druge grupe, i dalje jedna po jedna svakoj svoja sudbina. pobednica je istrčala najčudniju trku koju sam gledao na krosevima. juriš sa starta i 28 minuta neprekidne agonije posrtanja saplitanja plakanja kolutanja očima i padanja u nesvest. neverovatno. mislim, svaka čast na pobedi ali šteta što je ostvarena uz tako nedoličan i neprimeren stil, kao da si nekoj početnici namontirao noge od šampionke i da je sad gledaš kako uči trčanje po travi i blatu. sve skupa su najbolje žene istrčale 8km za onoliko za koliko sam ja trčao 8km na beogradskoj novogodišnjoj trci pre dve ili tri godine pa me je taj podatak za svo vreme gledanja trke navodilo da pravim poređenja. NARAVNO da su one trčale kros a ja po betonu, ali ja sam pravio poređenja baš zbog toga. i sećao se kako sam te godine računao da više nikada neću trčati sporije od 3'30''/km jer sam sa 3-5km došao do 8km na tom tempu i bio ubeđen da će mi se taj tempo "na pragu" vrlo brzo premestiti "ispod praga" i da ću bez problema uskoro tako trčati polumaratone. no došle su povrede i veliki korak natrag, u trajanju od dve godine. u negativ trci od olivere, mirko je izleteo prvi na čelo kao i prethodnih godina i vodio prvi minut, pa je zatim malo bio drugi, pa odjednom 6-7-mi, pa 15-ti nakon kratkog juriša prvo za lebidom a onda za andreom lalijem, i zatim smo ga izgubili iz slike. na veliko čuđenje sam shvatio da utrčava u cilj tek minut i nešto iza pobednika, puno bolje se oporavio nego prethodnih godina. veliki hendikep je napraviti sprint od dva minuta na početku trke od 10km. sve skupa je ušao negde oko 32' što je verovatno (NA KROSU!) tempo koji tek par naših najboljih polumaratonaca može da održi 21km (po asfaltu!) u ovo doba godine. to jest, ako mogu i oni. svaka čast. mala terzićka je kao mlađa juniorka uletela pred kraj grupe koja se razvukla od 4-5-8-15-20 mesta i kad pomisliš da je 3 godine mlađa od svih favorita, shvatiš svu strahotu snage tog devojčurka. na uključenju u snimak mlađih seniorki je spiker pomenuo azru eminović (koja je u velikom povratku na profi brzine), no nisam na vreme čuo šta je rekao, da li je u nekoj grupi ili je odustala ili šta već, no nadam se da je završila...
olivera je u novinama najavila nadu da će ući u prvih 10, srećan sam da joj se išta napokon pogodilo. u svom tom krugu začaranih trka i treninga, ludih trenera nesposobnih menadžera i nezasitih novinara, škrtih sponzora i ljubomorne konkurencije, mogu samo da zamislim kako joj je teško pred svaku trku. da bi se toliki talenat ovako proćerdao, kao njen u zadnjih nekoliko godina, potrebno je zaista da se slože neverovatne okolnosti i ljudi, svi u sinergijski maksimiziranoj nesposobnosti i nestručnosti. opevavaće se u Politici njeno sedmo mesto jer se ovde hronično luzerski prihvata da je tako upropašćena veličina nešto postigla tim sedmim mestom, koje je na samo desetak sekundi iza medalje, a koju (bronzu) bi pak svako drugi sa njenim kvalitetima i odgovarajućim stručnim štabom rutinski uzeo tek kao utešnu nagradu. kako bi rekla ciganska pesma u formi dijaloga:
- čini mi se grmi,
čini mi se seva,
biže propast sveta,
izgore planeta?
- piće za mladiće,
banku za igranku,
a svet nek propadne
- nije neka šteta...
:-)

t.d part two

eto malo sam fotkao patike pa ću staviti slike obzirom da nije javni blog
gore na ormanu su nam uglavnom letnje,
one se rotiraju sa zimskima i silaze sa sprata na proleće :-)
na slici kod osigurača (6-7 pari) i kod prozora (12-ak pari)  su moje,
a ovih 5-6 pari uspravnih kod bicikli su Loline
npr samo ona dva para kod prozora što nisu u kutijama
(reebok road light i nike pegasus) imaju skupa 3000km
a vidi se da izgledaju kao nove, ja vrlo malo "uništavam" obuću
jedino što se oseti da su izgubile amortizaciju inače spolja im retko kad šta fali
i onda se zeznem pa odem u njima na trčanje...

topnički dnevnici

evo kako to izgleda, od patike do patike... ;-)

adios

Rezultati slika za ADIDAS ADIOS

Zahvaljujemo na povratnim informacijama. Prijavi drugu slikuPrijavite uvredljivu sliku. OdustaniGotovo

svašta mi se događalo ovih dana... planiranih i neplaniranih stvari. danas krećem na trčanje i ispred MUP-a vidim jedan auto koji viđam svaki dan, neka Alfa Romeo, i iz brave viri neki ogroman crveni ključ. zaustavim štopericu i uđem do portira, kažem da viđam taj auto svaki dan i da mora da je "neki kolega", i tako izvadismo ključ iz brave i portir uz zahvaljivanje ostade da se raspituje čiji je to auto. šta znam, trebaće mi nekad veza ako protrčim na crveno :-)

posle par kilometara me zaustavlja jedan čovek da me pita ima li u tom kraju neki limar koji pravi posude za rakiju! što li sam mu BAŠ JA delovao kao neko ko bi to trebao znati? :-))))

posle par km me zaustavlja neki grmalj u nekakvoj teeeeškoj kršini od auta, staje pored mene, pita me znam li ja gde stanuje Taj i Taj što radi u Toj firmi, reče da je "ovde negde u Markovićima" (????). nit sam znao da se taj deo zove Markovići, nit ima šanse da ću znati gde ko stanuje...

... a juče me takođe jedan zaustavljao da me pita gde je Taj i Taj "što pregleda na autima trapove". trčim tako danas i razmišljam, da mi nije neko na šuškavac zalepio nekakvu nalepnicu gde piše "OBAVEŠTENJA"? jebote ne mogu par kilometara pretrčati a da me neko ne zaustavi sa nekim pitanjem.

i nakon svog tog silnog trčanja (danas samo 1h34', mada sam mogao i 3h, no hajde jednom i ja da pretrčim manje nego što sam mogao?) stižem na Obilaznicu i vidim prepreke i natpis da je zatvoren deo puta? nisu valjda odlučili da poprave klizište? naime ta Obilaznica je uz veliku pompu popravljena letos, slikao se ministar za infrastrukturu u svim novinama, u 100 Figura Veneris, hvalio se da je popravio nepopravljivo, šta ćeš čovek je jednom rečju - Savršen. i eto, nije prošlo ni par meseci a taj deo koji su popravljali je samo 10% od cele dužine (2.5km) pa se sada odronio sledeći deo do njega :-) propao asfalt metar u dubinu, pa se srozala zemlja ispod puta, pa je dalje istisnula jedan deo puta koji prolazi ispod podvožnjaka i nagužvala ga kao meh od harmonike. ja zaustavio štopericu, zastao na nadvožnjaku, i gledao par minuta i divio se tom čudu prirode! spektakularno, kao da sam na Nijagarinim Vodopadima. osećao sam se ko Nikola Tesla, najveći srpskohrvatski naučnik.

i sad ostaje pitanje ZAŠTO sam trčao baš 1h34'... pa eto - desilo se da sam posle posla pogledao u dnevnik treninga, i da sam ukucao trčanja od poslednjih par dana, i da mi se pokazalo da imam u ovoj godini ukupno 1982 pretrčana kilometra. i šta bi drugo jedan T.R.U.D. (Teški Rekreativac U Duši), šta bi drugo totalna amaterčina pomislila, osim toga da danas MORA pretrčati 18km da bi zaokružio tu brojku na 2000? nikad nisi siguran, može noćas biti SMAK SVETA, i kako da ostanem NeDajBože na 1999km? aaaaahhh Strahota Golgota Grozota!!! (samo se vi smeškajte, ne znate vi kakav je to užasan osećaj...)

i gde ću - šta ću, setim se tog kruga kroz Žabare (majke mi, tako se zove selo) koji ima 19.7km no ako presečem (negde...) za 1.4km ostane mi 18.3km i eto, to je to? rečeno - učinjeno, ništa me nije bolelo ni pola od očekivanog. mada, pošteno rečeno, bio sam se usr'o nakon onog jučerašnjeg zaletanja da će me danas ipak nešto ometati...

jutros smo prepešačili 8km i posle toga su mi ostale "zbunjene" noge, čak sam mislio da je možda bilo bolje da sam se prošetao samo još par kilometara i da više uopšte nisam ništa radio ceo dan, umesto da planiram trčanje za popodne "kad se dobro odmorim"... no pod pritiskom PLANA koji sam juče izneo pred Javnost, morao sam danas da nešto otrčim da ne bih ispao nesposobnjaković, mlakonja, improvizator i neodgovorni kiloster. popio sam još jednu instant kafu (OTROV!) i pojeo par čajnih kolutića (OTROV!) i preživeo sam nekako i taj brđanski krug sa 300m uspona i prosečnim nagibom od 3.33%

problem je što sam trčao jako lagano i što ću sutra verovatno biti duplo odmorniji nego što je uobičajeno za dan odmora, tako da je glavni izazov taj PLAN-irani odmor :-(
verovatno ću pokušati da nađem neku odstupnicu u vidu 4 sata pešačenja ("pa šta, nisam trčao!") ili ću zameniti subotu i nedelju ("najavljen je sneg, pa, da iskoristim zadnji suv dan u godini?") i sutra u 5 ujutru otrčati dužinu nakon koje ću lečiti koleno ili kuk narednih mesec dana...

marketing

svako kupi svakakve patike. i debeli i mršavi i spori i brzi. kad sam pre par godina pogledao na startu maratona ko sve nosi drečavo žute asics gel speedstar, kriterijum je bio isti kao i da sam pitao ko sve nosi farmerke. a nisu maratonci krivi. jer kad bi na svakim patikama pisalo za koga su i za šta su, puno manje ljudi bi kupovalo ono što nije za njih. zamišljam debelog rekreativca kako kupuje patike na kojima piše "za elitne trkače do 60kg i za brzine od 2m30s/km do 3m00s/km". ili zamišljam elitnog trkača koji bi najradije uzeo nešto prosto za zimske treninge po bljuzgi, kako kupuje patike na kojima piše "za teške trkače preko 80kg i za brzine sporije od 6m00s/km". naravno da niko ne bi uzeo nešto TOLIKO ne-adekvatno. ali, proizvođači nisu ludi da napišu šta su napravili i za koga su napravili, ako su UOPŠTE pravili posebno za nekoga ili je i to samo deo propagande. šta će jasno napisati da je Toyota Yaris "ženski auto"??? pa ko će ga kupovati? a zašto onda nema roze presvlake nego sivo-crne? pa samo se 1% od svih džipova vozi po makadamima, svi ostali huje po autoputevima i troše po 15 litara na 100km. kao što i 90% svih brzih patika završi na nogama rekreativaca. no poenta nije (kao što bi se u prvi mah moglo pomisliti) da neko nešto NE TREBA da kupuje. naprotiv! sve čvršće verujem da svako treba sve da proba i da sâm pronađe šta mu odgovara, bez obzira na to šta piše na artiklu (ne računajući lekove, naravno). jer nisu ni farmerke (traperice, levisice) samo za farmere. ako sam uvek brzo trčao ili vozio biciklu nakon što sam se najeo prženica, vredi li me ubeđivati da to ne valja? da su to fuj jaja, fuj beli hleb, fuj industrijski pekmez koji je više šećer manje voće plus želatin i nešto arome, a da se u kesici Ness-Strong nalazi samo malo instant kafe dok je umesto mleka hidrogenizovana biljna mast a sve ostalo je opet fuj šećer? "sve sami otrovi!" - povikali bi oni najzagriženiji. no matematički gledano, formula bi nam rekla da je za organizam puno veća korist od jednog tako živahnog treninga, u odnosu na štetu od tih par kašičica otrova koje sam ionako sagoreo već u prvih sat vremena trčanja ili vožnje. a povrća i ribe se ionako mogu najesti posle treninga. propaganda, propaganda. nove patike mogu kupiti umesto da bacam pare na suplemente. u pola paprike ima više c vitamina nego u prosečnoj tableti na kojoj PIŠE 1000mg, a u jednoj hrskavici koja se nalazi između skuvanog (pečenog) pilećeg bataka i karabataka ima više glukozamina nego u 5-6 prosečnih kapsula. kad je jednom sažvaćem shvatiću da uopšte nije ni bljutava. zašto mog kera nikada ne bole zglobovi, a dok pešačimo 3 sata i ja pređem 15km, on pretrči 25km sa sprintevima i skokovima? pio sam i ja sve i svašta, minerale i poluteške metale, ne kažem. no pravio sam i pauze od po mesec dana "ne-pijenja" pa nisam primetio da mi se išta pogoršalo sa zdravljem. češće su me bolele noge od trčanja u patikama koje me od svega "štite", nego od trčanja u laganim i ravnim. pio ili ne pio echinaceu i mleveni mačiji kašalj, ako mi se neka gripozna kretenčina nakašlje u facu, moraću da otkunjam par dana. zato nikom ništa ne verujem. ponešto probam ali ne robujem marketingu.

song-o-matic

Ooo netko me voli
sinoć sam se nakusao nekog čorbuljaka ne znajući da ću se jutros zbog toga probuditi posebno euforičan, čovek se uči dok je živ. ima jedan smešan dijalog u faustu koji ide nekako
- šta mešate po ovoj kaši?
ŽIVOTINjE - Kuvamo čorbuljake sirotinjske

Sanja o meni
fino sam se naspavao, odavno se nije desilo da se ni jednom ne probudim između 2 i 6, nego da prvo što ugledam na satu bude 6:10

Gleda me kradom
posle doručka i kratke brze šetnje preračunavam preostalo vreme do posla, pa, imao sam nekih dva i po sata... tu treba da upadne: priprema za trening, trčanje, tuširanje, užinica, spremanje za posao i kratak sprint biciklom?

Ali ne znam tko
koje ću patike? neke prljave! juče sam nakvasio puma extol II, mizuno wave rider su mi previše šupljikaste za kišicu, puma calibus su mi tek oprane i vrišteće bele, skylon 3 su mi na granici raspadanja i pukle na par mesta, puma belus su mi previše niske i ravne, idem na sprat i gledam po kutijama i nalazim reebok road lite, prljave!

Ooo netko me voli
uzimam neke mckinley čarape za treking jer su više sintetičke nego pamučne, običnu trenerku dole i adidas clima proof duks gore, običan kačket da zaštitim naočari od kišice i polar sat bez trake za grudi.

Dok lutam gradom
po keju se klizam jer je mokra trava a staze polu-blatnjave, ulice pretrčavam gde se ne sme jer je brže nego čekati na semaforu.

Prelazi cestu
nakon izlaska iz grada malo trčim levom a malo desnom stranom... kada idem levom previše me prskaju nadolazeći automobili i previše očekuju da se sklonim, valjda računaju da ih vidim pa ja treba pri susretu da se bacam sa puta i skačem u kanal

Isto kao i ja
zato pretežno idem desnom stranom gde me puno šire obilaze jer ne znaju da li sam ih video ili čuo: možda nosim vokmen, možda ću promeniti pravac, povremeno čujem upozoravajuće svirkanje iako je veoma redak saobraćaj, tek par auta po kilometru.

Zavirujem u gomilu
dok trčim pak levom stranom, kao da se svi takmiče ko će me više isprskati, osim kamiondžija koji me svi redom zaobilaze malo šire i uvek na moj gest mahanja rukom u pozdrav uzvraćaju pozdravljajući rukom i oni, kao da smo kolege na drumu

Promatram svijet
neki voze bez upaljenih svetala iako je od danas stupio na snagu novi zakon o saobraćaju, a od onih koji su upalili svetla svaki peti vozi sa jednom pregorelom sijalicom. no i od njih su najsmešniji oni koji su pokupovali polovna kola iz uvoza sa nekim čudnim svetlima kakvih nema kod nas, pa kada zamene crknutu sijalicu onda izgledaju kao haskiji sa dva različita oka, jedno plavo i jedno žuto

Netko me traži
računam koliko imam vremena, dokle moram biti u radnji, pipam bradu da vidim da li ću morati preko svega još i da se obrijem i prisećam se da sam se sinoć obrijao pa ću se jutros provući. računam kilometre i brzine, upoređujem prethodne dane i razmišljam o biciklističkim treninzima koji su "svi isti a svi različiti" i o tome kako pokušavam taj feeling da prenesem na trčanje. procenjujem koliko mi to uspeva i šta treba da podesim da bih bio zadovoljan

Ali ne znam gdje
shvatam da trčati pred kraj godine svaki dan po sat i po - dva sata, i nije neki problem, ali da je to zbog intenziteta. jedan juriš bi me momentalno zakočio i tom skakutanju kao kad deca igraju "školice". shvatam da je verovatno prelagan intenzitet kojim trčim sve ove dane, i da tako verovatno neki mogu i po 5 sati dnevno. no kako vole da ilustruju teoretičari tu "bazu" koju treba napraviti, to "podnožje piramide" na kojem će se uzdići naš sezonski špic, ja računam da će mi svi ti kilometri koristiti jednom kada napada sneg i kada više ne bude moglo da se trči dugačko zbog bljuzgavice i hladnoće.

Ooo netko me voli
kada mi preostane opcija da otrčim nešto kratko i naporno (kroz sneg, po ledu, ili kroz bljuzgu) ili da vrtim trenažer, biću srećan zbog svakog kilometra koji sam ugrabio dok se još moglo komforno trčati

Dušu mi nudi
a za piramide i za špiceve me baš zabole, jer se zna šta dolazi posle špiceva. naprotiv i dapače, što ravnija forma tokom godine - to bolje. takvo razmišljanje je valjda privilegija onih kojima je i ta ravna dovoljno dobra, nasuprot onima kojima to izgleda sporo pa kopaju put iz te rupe. uskaču se očajnički do bar jednog špica od kojeg će kasnije emotivno "živeti" sve do sledeće sezone i sledećeg špica. da li su oni prvi neambiciozni ili su ovi drugi nezahvalni, nije na meni da presudim

Netko je stranac
shvatam sve koji žele da se u nečemu poprave i to kvantifikuju rezultatom. moj pokazatelj uspešnosti je volumen. pet puta biciklom na turu od 200km je pet puta bolje nego jednom godišnje na istu turu. pedeset mazačina na velikoj šajbni je bolje nego deset. svako trčanje od 21km je duplo lepše od trčanja 10km, jer je duplo duže. bolje je pojesti 6 palačinki nego 3, a posle toga odjuriti mtn bajkom u planine 5 sati a ne na obližnje brežuljke 2 sata. svaki dan mi donosi neki rezultat, i ne mogu to žrtvovati zbog jedne cifre na polumaratonu, zvala se 1h16 ili 1h26, a još ako ću posle one cifre od 1h16 posle toga verovatno mesec dana hramljati ne znam kakav treba da sam majmun da bih od toga pravio cilj sezone

Isto kao i ja
srećom smo se više-manje našli, pa ako možda i ne delimo one svakodnevne ciljeve, bar delimo one godišnje. gde ima trka tamo ćemo ići, zvalo se bicikla ili peške. gde ima zezanja tamo ćemo se zezati, šta nam se trenira to ćemo trenirati. nekad zbog trčanja ne spremimo dobro bici akciju, a nekad nakon bici treninga ipak odemo na atl- trke jer je domaći biciklizam propao pa odjednom otkažu pet trka za redom i nabiju ti sve tvoje planove u guzicu

Ooo produži dalje
nakon prvih pola sata shvatam da sam se ustalio na tempu koji je malo sporiji nego jučerašnji kada sam napravio 5'/km prosek sa dosta uspona i ciljem 200m iznad starta. no ovako kako idem, primetno rastrčavam i mogu da ubrzam kada i koliko zatreba. samo mi je volja negde na pola od maksimalne.

Neonska sjeno
birajući između vrlo uskih opsega, tipa da pretrčim 20km sve ovako lagano, ili 21km nešto malo brže, biram drugu varijantu jer će biti manje monotona, da ne kažem dosadna. u igri nam brže prođe vreme, to je valjda poznata stvar

Izdaje te
prilazeći okretu "pada" plan da ću naizmenično menjati tempo u povratku, a kako imam označene kilometre to neće biti stihijski fartlek nego kontrolisani trening. kako okrećem na 10.5, još ću se vratiti tih 500m niz malo jači uspon (to jest biće spust kad okrenem), i onda ću otrčati nešto brže 10-ti 8-mi 6-ti i 4-ti kilometar. ove druge između ću ići isto lagano kao što idem ovu prvu polovinu trčanja, a zadnja 3km ću po keju da prekaskam lagano. neka na tih 4km uštedim 4' i eto već ću umesto 1h45 stići kući za 1h41, eto možda stignem i da osušim kosu posle tuširanja

Želja u očima
i tako su ti malo brži kilometri prošli za 4'11'', 4'04'', 3'59'', 3'53''. kako je vreme prolazilo činilo mi se da idem istim intenzitetom ali su noge grabile sve jače, da li sam se zagrevao ili šta se već događalo, nemam pojma. čak je taj zadnji km najteži jer ima par stotina metara uzbrdice a najbrže je prošao

Večeras se ponovno
rastrčao sam ležerno ostatak i došao kući nakon 1h39'30'' tako da sam stigao da osušim kosu i još da uključim veš da se pere. sada se dva para patika suši na vrišteći vrelim radijatorima, ionako imaju oko ili preko 1000km pa iako se razlepe znam šta ću s njima. mada mi se nijedne još nisu razlepile, nikada mi nije bilo jasno zašto se ljudi plaše da peru patike u mašini i da ih suše na radijatorima. za 5 godina sam promenio 20-ak pari i nijedne se nidu raspale ni od pranja ni od sušenja. just another urban legend

Raspitaj za me
na kapiji se saginjem da vidim da li mi je lola ostavila negde ključ no nikako da ga nađem (dok me terijer liže sve do lakta) i odjednom me tako preseče negde na vrhu zadnje lože tj sa strane u dupetu da sam umalo jauknuo. moš trčati uzbrdo 16 na sat no sjebeš se na kapiji, takav ti je život

Stavi ruke u džepove
kako već poodavno nisam u tom fazonu, prevideo sam previše stvari. otrčao sam skoro "pravi" trening u opremi za jogging, širokim trenerkama i stabanim patikama bez tračka amortizacije. zanemarićemo umrtvljene noge i prenizak nivo kofeina u mom lepom organizmu, kao i loš tajming trčanje (nakon šetnje) i loše kišno vreme. bicikom do radnje mi je bilo teško kao da se penjem na mont everest, povratak kući je bio puno lakši, a sedenje pred kompjuterom mi je još najteže od svega. čeka me fotelja i taburet na koji ću natrpati dva jastuka i odići noge visoko.

I kreni u noć
a sad se treba kvalitetno odmoriti do sutra i do poslednjeg treninga. u naredna tri dana će biti lako napraviti i poštovati PLAN, jer u subotu moramo u bgd, tako da ću još sutra trčati, u subotu odmarati (i nadam se doneti 4-5 pari patika iz intersporta), a u nedelju opet trčkarati po susnežici