srijeda, 16. prosinca 2009.

sreda (1)

neverovatno! na internetu ima saveta i za ovo!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Trčanje po snegu from HERMES srbija

"Ovih dana nas je zateklo dosta snega,
evo par brzih saveta za trčanje po snegu (ako već ne trčite na traci):
- trči po tramvajskim šinama jer su obično očišćene a imaju manje saobraćaja,
pazi na rupe koje se nalaze između šina svakih 20-30m
(već sam se polomio preko jedne i baš ispred stanice pune ljudi). - [...]"


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

šta da vam kažem, dalje nisam ni čitao :-)
osim ako sam želeo da vidim par brzih saveta o tome šta NE RADITI po snegu...
jer iz gore pročitanog se vidi da...
... su
mu svi saveti - OPASNI PO ŽIVOT :-)))))))))

dakle dolazim "Bogu na Istinu" danas.
čekam da vidim koliko mogu ove noge...
(A-HA, dakle to je poenta???)
razmišljam o tekstu Matt Fitzgerald-a
(http://running.competitor.com/2009/12/training/understanding-your-natural-running-pace_7280)
i shvatam da je to ono do čega bih stigao da sam o tome i sâm razmišljao.

po naški: šta je to TNT - "tempo (kojim) najradije trčimo"?
to je dodirna tačka između PT-NM - potrebe da trčimo najbrže moguće,
i PT-NKT - potrebe da trčimo najbržim komfornim tempom.
eto!!! vrlo jednostavno, a vrlo istinito, tj "pogođeno".
btw zapamtite ove skraćenice, trebaće vam kad budete pisali Diplomski ;-)

trčeći najbržim komfornim tempom razmišljam o maratoncima amaterima:
oni
trče prvi deo maratona "osećajući potrebu da završe najbrže moguće"
a drugi deo trče "najbržim komfornim tempom" ...
koji u drugom delu obično znači značajno usporavanje ("čuvaj živu glavu")
ako ne i hodanje ("samo da uzmem medalju, i nek se nosi sve u p.... m.........")

umetnost maratona značu ZNAČAJNU SAMOKONTROLU U PRVOM DELU
(pretrči ga "najbržim komfornim tempom"), i mazačinu TEK U DRUGOM DELU
(pretrči ga "najbrže moguće", ali tek nakon što je izvetrio adrenalin sa starta).
moram poslati mejl Matt-u, da primeni maraton na ono svoje razmišljanje.

i ko će sad o svemu u detalje...
1) O TRENINGU SPOLJA
2) O TRENINGU IZNUTRA

dakle 1)
trčao sam brdski (brcki) "krug na Dračić" od 21km i stigao nazad za 2h01'.
sad ćete se vi smejati da sam "trčao polumaraton preko 2 sata" ali ima tu okolnosti...
kao najvažnije: od tih 21km, nekih 18km je bilo po snegu a tek 3km po vidljivom asfaltu.
kao drugo: imao sam 500m uspona.
kao treće: imao sam 22km (smanjio sa 23...) u ponedeljak, i 20km juče takođe po snegu.
kao četvrto: najlepši sam maratonac na Balkanu, pa onda ne moram biti i najbrži.
kao peto: ne mogu na ovom kompjuteru spojit dve karte u jednu,
nakon pola litra Ždrepčeve Krvi :-)

a Bob Dylan kaže - mama take this badge off of me, I can't use it anymore
("Kevo skidaj ovu medalju sa mog vrata, ne treba mi više ni za k....")
:-)
sećam se često nečeg što sam čitao kao klinac: radi se o Muhamed Ali-ju
kada je dobio neku medalju, dal na svetskom dal na olimpijadi... i radilo se o tome da
ga je neko po verskoj osnovi diskriminirao, dal ga nisu primili na neki prijem dal šta već
i bio sam još dete, čitao sam nešto (polemizirao vješto) i zapamtio taj detalj
da je svoju medalju bacio sa nekog mosta,
i da je "gledao kao nestaje u mutnoj vodi Ohaja" (reke)
i oduvek me je pratila senka tog pročitanog teksta,
to tuđe iskustvo krajnje bednog osećaja:
da se može baciti nešto što ti je najvrednije u životu.
- da li si onoliko vredan koliko možeš daleko (visoko) dostići,
 ili si onoliko jak koliko se usuđuješ nečega odreći?
ha?
vredan ili jak - šta je važnije, šta je hrabrije, šta te označava kao veličinu???
kao "facu" :-)
da li je u pravu Nenad kad mi kaže da "maltretiram" svoje prijatelje?:
"jedan od neshvaćenih hirova velikog zajebanta i osobenjaka
koji uživa u ulozi samotnjaka i odbačenog,
stvarajući time sebi povod da naokolo prosipa žuč,
ali ne štedeći pritom zbunjene prijatelje, koji to vremenom prestaju da budu,
što čini da sve to počne ličiti na začarani krug (grešaka?)"


da li je odricanje i odbacivanje ujedno tek još jedno bespotrebno testiranje moje snage,
bez obzira da li se radi o kilometraži najduže vožnje ili težini najdaljeg trčanja,
preživljavanju sa što manje prijatelja (20-ak pozivnica za blog, pa ko je upao - upao je)
sa što manje hrane i vitamina,
sa što manje planova i logike?
samoisceđujuća poezija Kurt Kobejna, samouništavajuća prepotentnost Doktor Hause-a ;-)

Nema komentara:

Objavi komentar