četvrtak, 3. prosinca 2009.

trening po krvnim grupama

Jedva pronađoh kako u Wordu da podesim margine tj odmak teksta od ivica. Po defaultu mi je ti bilo preširoko i pola strane mi ostane belo a samo na sredini nešto kao piskaram, perverzno. Kad imam internet onda često kucam direktno u Firefox-u dok sam povezan na Google Mail, a kada sam zakopan offline kao sada onda se snalazim da mi se to sve ne pogubi dok kucam, pa ili otvorim Notepad ili Word. A Word mi je bezbedniji jer sam podesio AutoSave na 1 minut, dakle šta god se desi uvek imam relativno sveže izdanje svog tipkanja sačuvano u nekoj verziji kompjuterskog pamćenja :-)

 

I tako sam danas trčao. Krećemo zajedno i ja kažem Loli – ono kako sam se osećao dva dana, ono je bilo strašno. Tako nekako sam zamišljao mononukleozu. Kao da si nemoćan i umoran, i da će to trajati godinu i po. Sačuvaj bože. Da mi je neko rekao da ću tako da se komiram ne bih mu verovao. No nije leto, organizam se drukčije iscrpljuje po hladnoći, niža forma znači i sporiji oporavak, a ako na to sve opališ dupli volumen od onoga za koji si spreman možda (?) je i logično da se premoriš? Kako bilo... Uglavnom u 7 ujutru su mi bile još uvek drvene noge, mislio sam da ću odmarati. U 9 sam popio drugu kafu da bih išao na posao a do tada sam već flertovao sa idejom da ću popodne možda projoggirati. U 12 smo se vratili kući jer nije bilo ni posla ni naznake od mogućeg posla pa sam popio treću kafu... U 13 sam već jezdio asfaltom i razmišljao da li da nagovaram Lolu da ide sa mnom (da me malo uspori) ili da je ohrabrujem da ide sama (da bih ja ostao sâm i mogao malo da lupim po papučici gasa). No ona je bila raspoložena tek za kratko trčanje tako da sam ja otišao u planine (jer tamo nema zime). Aj' ćao eto me kući najdalje za dva sata.

 

Pred trčanje sam promenio uloške u Gel Kayano i stavio malo punije iz Pegasus TC. Neime svo vreme me ''češe'' ivica od patike po skočnom zglobu spolja, kao da su patike poluduboke a ne plitke. Uz malo punije uloške će mi se stopalo ''popeti'' u vis za milimetar i neću osećati da me patike ''kolju'' dok trčim. Bilo mi je to OK, jedino sam možda malo previše stegao pertle pa me sad boli desno stopalo na jednom čudnom mestu...

 

Na tom krugu od 21km imam najveće uzbrdice na 3-ćem 7-om i 11-om kilometru. Tu ću da malo udarim zapršku, a ostalo ću da trčim tempić. Ako ceo krug ima nekih 450m uspona, onda se pojednostavljenom računicom popnem 450m u 10.5km, i spustim se isto toliko na isto toliko km. Dakle prosečan nagib treninga je 4.3%. Prosečan nagib Plitvica je oko 3% a Sljemenskog oko 6%. Po nekoj ideji koja mi se danas vrti po glavi kao logična, možemo sve od 3% do 5% nazvati Brdski Profil, a preko 5% (prosečnog nagiba) računati kao Planinski Profil? Ne znam koliko ova matematika zvuči pristupačna ostalima, ako neko ima drukčije mišljenje o ovome molim Ga neka mi to kaže, da bih imao u vidu i ostale stavove.

 

I tako na tom prvom usponu (po makadamu) stižem nekog tipa od dva metra koji u trenerci i sa sportskom torbom na ramenu prešači uzbrdo, i to se trudi da ''maže''. Kao nešto se nervozno okreće kada je video da ga neko stiže, dečko se vraća sa treninga. Joj kad sam spustio ručnu, kad su mi se zalepila leđa za šuškavac! (nosio sam neku bici vetrovku bez rukava, sa neprobojnim stomakom i rupičastim leđima, da bih se zaštitio kada se budem vraćao nizbrdo prema severnom vetru) Nisam imao pojma da mogu tako da potegnem uzbrdo. Ako nisam zviždao bar 15 km/h uz taj zadnji deo koji je još uvek oko 10% ... a noge lagane ... a ja kao da imam 63 a ne 67kg, ma nirvana jedna. Šta učine tri kafe od čoveka, videćete tek kad popijem 16 (ko ona... kako se zvaše... Liza Stublić?), otrešću Džonatana Vajata ko slinu.

 

I tako sam negde trčkarao negde malo potezao i zatezao, i u toj igri mi je brzo prošlo trčanje. Najnoviji PLAN (ništa bez plana!) izgleda tako da, pošto sam se relativno odmorio, sada ću kao nešto treniruckati ovih prvih 20 dana Decembra, onda ću kada dođe ta prava Zima i sneg (...) smanjiti koprcanje i tako će to imati dvostruko tumačenje:

 

1) Negde oko 20.12. – 01.01. pravim Pauzu i nakon toga započinjem sa Pripremama za sezonu 2010 i Beogradski Maraton

2) Danas započinjem sa pripremama za 2010 i nakon 20-ak dana uvodnog ''treniranja'' ću imati 10-ak dana smanjenog treninga kao u svakom normalnom planu periodizacije

 

- Je li kume, a šta je to Periodizacija?

- Pa kume, to ti je, posle Perioda treninga ideš brže nego pre njega..

- A pre koga to, kume?

- Pa pre tog Perioda kume, bre!

- A-ha, nisam imo pojma, zvuči pametno...

 

Dakle trudiću se da to trčanje postane koliko toliko redovno a ne jednom-dvaput nedeljno kao do sada, i nekako ću da uklopim da ovaj predstojeći period (pre tog Snega koji sigurno neće ni pasti!) podelim na tri dela od po 5-6 dana, da bih imao ikakvu logiku u tom prvom stidljivom prilasku sezoni. Šta ja znam, od previše trčanja će me nešto zaboleti, dakle ne mogu bazirati Plan na nečemu tipa 6 dana po sat dnevno, 6 dana po sat – sat i po, 6 dana po sat-dva. Niti bih još uvek pokušavao da trčim u komadu preko 2 sata. Neka to krene onako neobavezno, ali neka mi plan više posluži da se ne zaletim na početku, nego da bih nešto bogzna šta pojačavao prema kraju. Ha? Moram ispraviti grešku od prošle zime kada sam puno često trčao puno kratko, dakle sigurno neću u 7 dana ići 14 puta po 6km! Ili da krenem od danas do nedelje 4 dana, pa onda da dodam 2 normalna reda od po 7 dana, jer kad odbijem ponedeljke (kao neki odmor) ostaće 4+6+6 treninga?

 

U međuvremenu (uvek nešto...) sam pregledao tabelu prevedenu na sajt trčanje.rs, koja daje sugestije ko kakvu hranu treba da jede na osnovu krvne grupe. Nakon što sam tabelu tretirao kao TEST i popunio šta volim a šta ne volim, izgleda da sam ravnomerno nabrojao omiljenih i mrskih namirnica u sve tri grupe (preporučeno, ne-preporučeno, neutralno) a kao dodatak ću staviti tu sliku na blog da moji obožavatelji znaju čega da mi pripreme kada im dođem u goste :-) Ono što nisam ni podvukao ni precrtao, to mogu jesti ali nisam lud za njim...

 

Nema komentara:

Objavi komentar