hamartia: poslednji šugav dan

ovo u naslovu nije slikovit opis nego činjenično stanje. naime ima već dva meseca otkako osećam peckanje po vratu otpozadi i kako mi su tuda povremeno pojavljuje neko crvenilo i nestaje. čas namažem nekon kremom za negu sa panthenolom (umirujuće dejstvo) pa čas ne mažem ništa, onda prođe par dana da mi ništa ne smeta pa me opet nešto tu golica i pecka... svaki čovek se ponekad nesvesno negde počeše, i ne ide svaki dan kod dermatologa. no ovo mi se čini da ima veze sa sintetičkom odećom i ovim duksevima od fleece mateijala, a u tome ću još 3 meseca svaki dan boraviti po nekoliko sati? tako da sam zakazao za večeras pregled kod kožnog lekara, koja je supruga od našeg školskog druga, tako da se ničeg ne plašim :-) šta god da je, bar će mi reći šta mi se događa i šta da radim a šta da ne radim, pa u tom preranom slavljeničkom raspoloženju današnji dan već ironično nazivam "poslednji šugav dan" jer od sutra više neću biti, jel tako, šugav. (pesnički rečeno)

što se tiče aerobizma, došao sam na svoje. u onoj velikoj slici koju vidim kada zamislim zimski period (budi aktivan i bićeš zadovoljan), koju čine male sličice (džilitaj se 4-5 dana pa odmori noge od simptoma preterane zloupotrebe), trenutno sam u istraživačkoj fazi, to jest pred-fazi. u nekom napipavanju. kao prvo pomerio sam taj ram velike slike sa prostora novembar-mart na prostor decembar/januar-mart. kao drugo promenio sam boje i povećao kockice mozaika. ranije sam imao milion kockica što je značilo milion puta po par kilometara trčanja, a sada vidim manje kockica koje su veće. kao biciklistički pristup iz godina kada smo išli na zimske pripreme. ne ideš tri puta dnevno po 30km, nego jednom odeš 90km i gotovo. ako već (ionako, po prirodi stvari i prema kalendaru) idem lagano, ne znam zašto bih to još delio u sitne deliće. tako su mi boje tog mozaika, tih kockica, još za nijansu svetlije. jer ranije sam u tom mnoštvu kratkih trčanja još ponekad poneko i ubrzao, a sada kad idem ovako dugačko i lagano onda mi je sve manje bitna brzina. npr danas sam nosio dvoslojnu trenerku dole, i gore šuškavac, pa ne vidim ni smisla ni načina da pokušavam da prebrzo trčim kad sam tako zatrpan i zamotan.

juče nisam trčao mada sam imao neku ideju da bih mogao, no kako sam sve zamislio vrlo "okvirno" shvatio sam da sam taj 7-dnevni okvir već popunio do petka i da mi je pametnije da se odmorim dva dana. u subotu sam ionako proveo nekoliko sati na nogama (pešačenje + neki rad) i relativno sam loše spavao, pa sam se u nedelju probudio nekako umoran i nakon što sam video da letucka susnežica radije sam se odlučio za 3.5-satno pešačenje. tako sam proveo duplo više vremena u brdima nego da sam išao na trčanje, manje sam zamorio noge (ili sam bar tako umišljao), i presekao taj 7d okvir pre nego što je previše nabubrio. pretrčati 101km u pet dana, na samo PET trčanja, to je verovatno "knap" na granici razumnog, imajući u vidu da sam prošle zime u dva navrata stizao do 150-ak km trčanja nedeljno i da sam u oba navrata zaradio neku povredu koja me je ometala narednih nekoliko dana. koliko tu utiče TRENUTNI obim (zadnjih 7d) a koliko AKUMULIRANI obim (zadnjih 30d ili 60d)? to je zanimljivo pitanje za odgonetnuti. no kako bilo, zaleteti se prošle nedelje sve do 130km obima... nije mi delovalo baš pametno. voleo bih da na primer, ako živim u nekom većem gradu, da sam član nekog triatlon kluba, da odem dva puta nedeljno na bazen da malo plivam, ili da, ako živim u nekom brdskijem gradu, da imam priliku za langlauf (x-kantri skijanje)... jer je trenažer puno "teži" za noge od vožnje napolju, što u kombinaciji sa zimskim trčanjem stvara preterano opterećenje za noge, i skoro samo za noge. juče sam osećao veliki zamor u stopalima kao posledicu ovonedeljnih 20-ak sati provedenih što na trčanju što na pešačenju.

danas sam krenuo sa istom idejom da provedem "do par sati" u laganom trčanju. odabrao sam neku varijantu polukružnog povratka da bih razbio monotoniju, da bih ubacio još jednu "stazu" u opticaj na kojoj bih mogao da poredim vremena sa osećajima tempa i napora, i da bih dobio još brdskiji profil. tromost u nogama me je pratila skoro svo vreme, osim kada sam trčao uzbrdo. činilo mi se da brže trčim uzbrdo nego po ravnom!? i sa manje napora?! bude mi toplije pa mi je i prijatnije. a onda opet dođe ravno i ja se umrtvim, nekako mi noge idu bezvoljno a meni ih je bilo žao da ih teram. ako imaju loš dan, ne treba ih mučiti. vratili smo se kući (noge i ja) za 1h59 nakon 23km vrlo laganog trčanja, eto osim tih nekoliko uspončića od po pola kilometra. a nizbrdo se TEK nisam zaletao, nego sam se odmarao kao da sam na bicikli, bar sam se tako trudio da izgleda. moguće je da sam juče ili jutros nešto pogrešio sa ishranom, ili je ipak neki drugi problem. recimo, na svakom tako malo dužem trčanju ja povremeno uradim vežbe u trku, visoko pete, pa visoko kolena... da vidim kako mi to deluje. i sada mi je delovalo da su mi super odmorne noge dok tako poskakujem, a kad se vratim u ritam opet mi noge obuzme neka melanholičnost :-) evo sada, par sati nakon trčanja i užine mi deluje kao da sam trčao pola sata - sat, a ne dva sata. nekako mi uopšte ne deluju umorne noge. videću kako će mi sve to izgledati sutra. jedino se nadam da od lekarke neću dobiti instrukciju da batalim sintetiku i da trčim u pamučnoj rolki na 0 stepeni i po snegu... (?)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Šuga, koju prouzrokuje jedan mali parazit šugarac, lako je prenosiva bolest ... Šuga se najčešće javlja na šakama, naročito na spoljnim stranama prstiju, ...
www.svetzdravlja.com/Tekst-357-28-Suga__svrab___cesa_(Scabies).htm - Spremljeno u privremenu memoriju - Slično -

hamartia

14 prosinca 2009

poslednji šugav dan

Šuga

Rezultati slika za šuga

Šuga, svrab - češa (Scabies) - SVET ZDRAVLJA-Internet portal

Nema komentara:

Objavi komentar