to jest nekada smo SPAŠAVALI a sad sve SPASAVAMO.
krunski dokaz da nismo ništa spasili od onoga što je vredelo.
nekada su obrazovaniji ljudi po prirodi stvari imali više dodira sa kulturom na širim prostorima pa su govorili i drukčiji jezik od onih manje obrazovanih. neko vreme se podrazumevalo da su ovi drugi manje pismeni ili polu-pismeni, pa je sa podeljenim simpatijama njihov rečnik smatran zatucan. u poslednjih par decenija su oni prvi proterani ili izbegli od ratova oružjem cajkama politikom i jezicima, pa su ovi drugi prešli u kontraofanzivu. tako je onaj prethodni jezik pobegao u ilegalu, proglašen za jugoslovenski - čitaj sprskohrvtski ili hrvatskosrpski. a onaj drugi zatucani jezik je "došao" u gradove i osvojio sve preko pink medija za zaluđivanje masa. tako sad nepismeni napisaše neki novi jezik koji se zove NAŠ, a onaj što je bio naš vetri i poslednji molekuli mu se raspadaju kao mehurići u nekom modernom pink koktelu. a šta ću, prestar sam da bih se menjao, još uvek govorim jugoSLAvija ambaSAdor komenTAtor i makeDOnija, a ne pomeram za jedan slog unapred kao juGOSLAvija, maKEDOnija, amBASAdor i koMENTAtor. još kad čujem kaTEGOOrija umesto kateGOrija, postreljao bih uz zid sve domaće eurosport komentatore :-) radije biram da govorim onako kako sam oduvek govorio (pa zvali taj jezih sr-hr ili hr-sr) i da ignorišem pink dijalekte, jer više volim da me novopismeni smatraju ustašom nego da sâm sebe smatram nepismenim.
pola dva, svi su u ekstazi
samo ja u depresivnoj fazi.
kažu mi - mačko glavu gore
sa drugim biće ti bolje!
pola dva, piće sad mi treba,
trezna ja nikome se ne dam,
mamurnoj lakše će mi pasti
kad probudim se bez časti.
ovo je samo nastavak starijih tekstualnih trendova u domaćoj muzici (?). kad slušaš sve stare pesme tima uzmi sve što ti život pruža, shvatiš da je skoro svaka druga narodna pesma poziv na preljubu. kad odeš u keniju da treniraš (kod mene sve s neba u rebra) i okružen desetinama mršavaca u trening kampu, to ćeš gledati ceo dan, to ćeš živeti, samo ćeš o tome razmišljati i samo ćeš to na kraju i sanjati. a kad ti neko godinama i godinama svaki dan po ceo dan peva kako je komšinica zgodna, prija mekana, muž u kafani, krčmarica mlada, nije čudo da kad god naprave neko istraživanje dođu do otkrića da je po tim selima tek svako deseto dete napravljeno od zvaničnog mu oca a sva ostala su dobijena kombinacijom poštara i komšije, na izvoru ili u senu, dok je muž pravio decu kod prije ili svastike. narod nije ni imao drugu zabavu, hajde sad odjednom oduzmi svima SVE, neka nestane struje i svega što sa njom ide, neka ostanu sveće i lampe na gas i peć na drva. a šta ćeš, skakaćeš po ženi deset dana a onda će ti dosaditi, a i ti ćeš njoj :-)
pre par dana krećemo na trčanje i ja kažem
- mogao bih da odem danas-sutra do placa (5km) na pešačenje pa da ponesem lopatu za sneg?
- a kako bi je doneo u grad?
- pa malo bih je nosio, a niz Poparski Put sednem na lopatu i sjurim se nizbrdo?
- kako bi to izveo?
- pa okrenem dršku napred u vis, za nju se držim a pozadi fino sednem na onaj široki deo. taman bih izgledao kao da sam se uzbudio od avanture i da mi se nadigla ona stvar koju držim sa obe ruke! sklanjale bi mi se seljanke koje se vraćaju iz grada!
- ili bi samo vrištale i zadizale suknje?
- da kao u narodnjacima, znaš, uzmi sve što ti život pruža.
- ne sjuruje se svaki dan neko na sankama i još da mu je ona stvar velika kao drška od lopate
- pa da, a ti kako vidiš negde kamiondžiju da menja točak i da je prostro ponjavu ispod kamiona, a ti odmah utrčavaš i ležeš pored njega, život je kratak, sve su to propuštene prilike za kojima ćeš večno žaliti
- a on štrokav brkat masan i smrdi na lukac...
- ko te pita, prilika je prilika, slušaš li ti (bre) za vreme doručka istu stanicu kao i ja?
- sâm bog je izmislio sifilis da bi razlikovao ljude od životinja
jedom kad nisam imao bežični internet,
smislio sam slogan za dial-up našeg državnog telekoma
"PTT-NET - skup kao raj, spor kao pakao"
Nema komentara:
Objavi komentar