prolazi nas na treningu neki bus sa natpisom "sport travel",
i ja kažem - mi nismo sportisti, mi smo brztisti.
kužite, sport, spor-t - brz-t? :-)
blabla...
i tako vozili mi 107km do mraka i natrag.
kao onaj poznati i na mom blogu višestruko opevani "Zadnji Dan".
u ciklusu.
u mikrociklusu.
sve neki stručni pojmovi...
u slobodnom rečniku PETAK, a konkretno četvrtak.
jerbo u petak si kljok i onda ide vikend,
bar za nas radne ljude,
a ovi zajebanti, oni cepaju do nedelje i onda su kljok u ponedeljak.
a ja cepao do četvrtka i sad mogu na aparate do ponedeljka.
da me priključe na infuziju veštačka pluća i da mi stave pejsmejker.
no dva dana tamo-vamo i nije neka razlika.
bilo toplo.
ali bilo vode na putevima da poludiš, a u toj vodi blata i koječega.
sad više ne znam da li sam ispao pametan.
što se tiče treninga, jes uspelo, umesto goluba u ruci imao sam ĆURKU u ruci,
a ne sutrašnjeg vrapca na grani.
btw šta fali vrapcu?
no uz tu ćurku u ruci sam doneo kući govno na leđima u vidu zaprskanosti tim blatom i koječim...
eno je pere se sva oprema, valjda će se oprati.
jedne godine se nije opralo.
bilo je blato nekog čudnovatog hemijskog sastava i ostale nam tufne na dresovima par godina.
kažu ljudi "posle bombardovanja (NATO) više nije ništa kao pre:
duvaju vetrovi puno jače i u čudnim pravcima,
namnožila se ambrozija,
i klima otišla u **zdu materinu".
zna narod o čemu priča.
a ja, nešto slabije?
... danas.
bu' bolje sutra...
Nema komentara:
Objavi komentar