baš je zanimljivo razmišljati o stvarima iz neke OFF pozicije.
na primer tako je ispalo da sam danas pretrčao 20km, a da je Lola pretrčala 12km.
a tako se pogodilo da sam juče pretrčao 21km, a ona 11km.
i baš se nešto zezamo, sad bi ona mogla sutra 13km, pa 14km, 15km...
... a ja bih mogao sutra 19km, pa 18km, 17km, 16km...
dok se ona ne počne zamarati, i dok se ja ne počnem pre-odmarati.
pa onda teramo kontra, ona nizbrdo a ja uzbrdo (po brojkama).
šta je teško laiku napraviti plan treninga?
možeš "svaki dan 5km".
a možeš i "svaki drugi dan 10km".
ko zna koliko postoji mogućnosti?
ali je (morate priznati) intrigantna ideja da ostaviš sebi 1km varijacije dnevno,
pa ako želiš da otrčiš 42km dotle možeš samo doći preko 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41.
sačuvaj bože, tako ne trenira ni Marija Vrajić :-)))
a još zanimljivije je kako se odmoriti posle toga!
nema dana odmora dok ne dođeš nazad do bar 15-16km
a to ti je na dobrih 16 dana od maratona, jer povratak bi izgledao 41, 40, 39, 38, ...
no verujem da onome ko tako trenira (???) to ne bi ni bio neki problem,
verovatno je teži put "uzbrdo"?
a nakon 40km za svakoga ko je navikao na takav plan (??????) bi sve bilo poezija,
hura 39, hura 38, i sutra samo 37, i posle toga SAMO 36,
i već kad dođem do 35km, onda sam na pola puta do dana odmora! :-)
sve je to zanimljivo, pročitati nešto na nekom blogu, nasmejati se na brzaka i produžiti dalje.
no možda je bolje malo zastati i uživeti se u nešto o čemu je autor evidentno RAZMIŠLJAO,
malo o tome razmisliti, vratiti se par redova unazad i lagano sažvakati (!) tu ideju.
skroz je drugi ugođaj kada nešto pročitaš ("tek pročitaš", da tako kažem),
i kada nešto zaista zamisliš.
no shvatam, MRŽ (moderan način života) nam ne ostavlja dovoljno vremena za sve...
jutros sam se probudio uz topot kiše u olucima (okolokućnim vodoslivačima).
a juče sam "zamišljao" da ću danas odmarati. zaista. uglavnom. "skoro-pa" :-)
računam; trčao sam 21+7+21km, pa sam odmarao tj vozio 68km,
pa sam trčao 21+21km...
i sad da jedan dan odmorim? ... pa onda da opet udarim nekoliko dana komešanja.
čak sam juče nakon treninga bojkotovao ugljene hidrate, "pripremajući" dan pauze.
tako praktično usporavam oporavak i povratak u "operativno stanje".
- i šta bi mogli danas, kako da popunimo dan do podne i posla?
radio ja vežbe, gimnastiku, istezao se po nekoliko puta "u krug" a tek sviće dan i dolazi zora...
- a kako bi bilo da odemo da obavimo neki poslić tu u susednom gradiću???
- ok, ali znaš šta, kad smo već tamo, a uopšte nisam umoran (a nije ni ona)...
- zašto ne bi u tom slučaju "nešto iskombinovali"?
pa sam prvo mislio da odemo autom do tamo, i ona da vrati auto dok ja dotrčim nazad kući.
to bi mi bilo nekih 20-ak km (da ne idem glavnim putem nego sporednim paralelnim).
pa mi je bilo žao... da ona propusti priliku za provod.
pa smo se dogovarali kakve su najbolje kombinacije...
i tako smo napravili PLAN!
smejte se koliko hoćete, ali odgovorno tvrdim - ništa bez plana!!!
mogu tamo neki nabacivati primedbe kako na mom blogu caruju čudne ideje, nekonvencionalne opcije, i pesničke besmislice, no kao matematička duša (?) znam da nema napretka bez plana!
da li je džabe rođen, onaj što umre mlad,
ili je džabe rođen, onaj što živi k'o gad?
i tako smo isPlanirali da ćemo se zadržati u Mionici tu negde (nebitno) do sat vremena, popićemo kaficu, i onda ću JA obući šuškavac i otrčati uzbrdo putem ka Divčibarama 12km, zatim ću skrenuti DESNO ka Valjevu i nakon 8km u Rajkoviću ću završiti trčanje.
za to vreme Lola će odvesti auto do Rajkovića, obući šuškavac ...
(jer pada kiša a iznad 300m nadmorske pada susnežica i sneg)
... i otrčati do kuće, koja se nalazi na 12.3km nizbrdo od Rajkovića.
kad ja stignem u Rajković ući ću u auto i
1) uključiti grejanje na maksimum!!!!! ... i tek onda
2) dovesti auto do kuće.
i hajde sad zamislite da nismo ništa PLANirali?
ja bih skrenuo desno nakon 12km, a ona bi otišla autom na Divčibare???
ja bih nakon 20-ak km trčanja očajnički tražio pogledom auto pored puta...
ona bi trčala sa Divčibara nizbrdo ka kući i očajnički bi me čekala da naiđem autom????
tako bih ja očajnički pretrčao 33km...
a ona bi očajnički pretrčala 37km???
i došli bi oboje kući, a auto bi nam ostao na Divčibarama???????????
ma kažem vam ljudi, PLAN je zakon! ništa bez Plana!
(možete misliti da se zezam, ali sam mrtav ozbiljan!!!)
rečeno-učinjeno, već nakon pola sata trčanja sam upao u vejavicu!
nakon sat vremena sam ogladneo kao pas, trebao sam slobodno pojesti par keksa više, no ja sam bio kao i uvek stidljiv i pojeo tri keksića uz kafu, eh a gde je bio doručak u 6 ujutru... a odmah zatim sam i ožedneo!
tako sam trčeći uzbrdo otvarao usta i hvatao najveće pahulje :-)))
te pahulje su najlepše, kada pada vlažan sneg, onaj na +2°C, onda padaju neke krupne pahulje i poneka OGROMNA kao trešnja, i kako je vetar duvao prema meni mogao sam da ih gledam malo-ispred-malo-iznad kako mi prilaze. i kada mi na 3-4 metra priđe neka velika, ja je "nanišanim" i sitnim korekcijama kretanja usta je uhvatim, no baš mi i nisu nešto bogzna utoljavale žeđ...
ne moram ni da pominjem, sva ova trčanja od 21-20km sam obavljao bez vode, nije mi to neki značajan problem na ovako niskim temperaturama...
usput sam smišljao stihove za narodnjake i sastavio skoro čitavu pesmu ("opalo je lišće sa naše bandere") no na žalost već sam je zaboravio...
pogled na Divčibare je uvek spektakularan, danas je planina bila pod snegom i grlila se sa oblacima, prosto se mogla očitati niska temperatura i pravac vetra iz izgleda oblaka... no ja ništa od toga nisam video zbog magle to jest niske oblačnosti... ;-)
e sad, ništa mi ne znači ni to što sam među starim Lolinim pločama pronašao jedan album od Commodores, ni to što ću ga presnimiti u kompjuter i prebaciti ga u mp3 fajlove, ako se ne setim da sve to "bačim" na usb flash memoriju i ponesem kad idući put budem svraćao u podnožje Ivanščice kod našeg prijatelja i zemljaka Koske :-)
hmmm vrlo su sexy ritmovi, moram priznati... ?-)))
i šta sad - ostaju mi mogućnosti da nastavim sa RP (racionalnim planom) tipa "tri dana trči jedan dan odmaraj", da nastavim sa EP (emotivnom planom) tipa "trči dok ti je zabavno pa napravi pauzu", da na brzaka usvojim SMP (sanjarsko matematički plan) tipa "trči po kilometar manje ili više svaki dan dok ti ideja ne postane dosadna", ili SP (stručni plan) tipa "skiciraj bilo kakvu varijantu od poznatih i prihvaćenih Planova Treninga" a sve će zavisiti od slobodnog vremena i količnika "K/OO" to jest kombinacije Klime naspram umora od Ostalih Obaveza.
neću sigurno sedeti kući i gledati Španske Serije & Velike Bratove po ceo dan, a neću se ni pretrenirati i premoriti do granica povrede. uvek ću balansirati između krajnosti, trudeći se (nadam se uspešno) da se sačuvam od ekstrema, vrtloga nemira ("a da spičim dužinu od 42km?") i centrifugalnog ludila ("a da odemo na pripreme u Istru i opičimo 3 lige zaredom?"). no kako mi "Nemir i Strast" (trejdmark naravno Dž.Š.) nisu daleki, još uvek tinja ta stalna opasnost da se na ovom mestu tokom zime može naći kojekakva neverovatna i istinita priča, kakvu se prosečni normalni rekreativci ne usuđuju ni sanjati :-)
Nema komentara:
Objavi komentar