utorak, 8. prosinca 2009.

zajdi, zajdi

napravio sam novi plan...
hoću reći - Plan.
najzad imam - PLAN !!! (h)ura!
po tom planu sam danas skratio pešačenje na minimum i otišao na trčanje.
... jer me je sinoć nakon šetnje opet zabolela peta (leva, otpozadi).
taj bol sam i ranijih godina osećao ali uvek pri puno laganog stajanja i trčkaranja a nikada nakon brzog trčanja, jakih treninga ili trka.
i nekako sam pomislio, ma daj, da probam oprezno, baš da vidim šta će da bude.
rano ujutru smo relativno brzo prošetali 3km (terijer jurio fazane...) pa se malo odmorili (ali malo) i šta ćemo da uradimo da budemo do podne u radnji... ? ... i odemo na trčanje, negde iznad smoga i magluštine.
mislio sam da opet odem onaj trokut na Dračić no kako je dole u rupi bilo poluoblačno i vlažno ostao sam na grebenu i nastavio ka Užicu (... Zlatiboru Prijepolju Podgorici i dalje ka Budvi) da bih uživao u pogledu odozgo.
ono što sam juče propustio, eto, već danas mi se nadoknadilo!
dok sam još znao na koliko sam TAČNO od kuće, pratio sam novo-obeležene brojke na asfaltu i kako su udarili crtu na svakih 100m fino sam se snašao da upoređujući odakle oni mere (početak Obilaznice), pa do mesta na kojem dolazim na glavni put, imam 1.2km manje nego od kuće.

jednom kad sam se "uključio" u obeleženi put sve je bilo lako.
na drugom skretanju (koje sam ignorisao jer vodi nizbrdo u Selo koje je u maglovitoj rupi) je pisalo "5.2" a kako od kuće dotle imam 6.4 nastavio sam da pamtim tih "jedan koma dva" i produžio dalje uzbrdo.
na gornjoj tački trokuta sam imao od kuće 6.4 + 3.2 = 9.6km a oznaka je uredno pokazala "8.4"
dakle umesto da se obrušim levo u rupu i otpozadi se sjurim u selo (u rupi) da bih nakon protrčavanja kroz selo (u rupi) došao na onu raniju raskrsnicu i "zatvorio" trokut, napravio sam se lud i produžio dalje ka jugu.
od 9.6 mi fali 900m do 10.5 pa dakle čekam da na putu piše "9.3" (10.5 minus 1.2) i biću na kvarat-maratonu :-)
povratak je bio lagan i brz, vratio sam se valjda 10 minuta brže, dakle oko minut po kilometru.
mada mi nije brzina bila na pameti, samo sam uživao u lepom pogledu i čistom mlakom južnom vazduhu.
kući sam se vratio nakon 1h45' što je samo 3' sporije nego juče, a napravio sam 300m više uspona.
dosta sam trčao i na prstima, ali naravno da me misteriozna g-đica Peta skoro uopšte ne boli...
povremeno sam osećao (ili mi se pričinjavalo) lagano zatezanje u zadnjoj loži pa sam dodatno usporavao sve do osećaja laganog trčanja.
neću da me išta boli ovako rano, zima još nije ni počela.
neka mi budu sva trčanja u ugodnom ritmu, pa koliko od toga očvrsnu noge - očvrsle su.

farbanje trepavica - 4 Evra
prvo mesto na Plitvicama - 1500 Evra
sat i po iznad magle i smoga, bez nekih "strašnih" bolova - nema cene!

Nema komentara:

Objavi komentar