nedjelja, 13. prosinca 2009.

evropsko na raisport+

evropsko prvenstvo u kros trčanju. uglavnom prijatna iznenađenja. olivera je završila čini mi se 7-ma, mali cerovac takođe 7-mi, amela terzić 12-ta, a mirko petrović 22-gi. olivera i mirko kao u negativu jedno od drugog. njen start oprezan i strpljivo preticanje konkurencije sve do samog cilja. prvo je išla na kraju druge grupe, pa na kraju drugog dela prve grupe, pa na čelu te nove druge grupe, i dalje jedna po jedna svakoj svoja sudbina. pobednica je istrčala najčudniju trku koju sam gledao na krosevima. juriš sa starta i 28 minuta neprekidne agonije posrtanja saplitanja plakanja kolutanja očima i padanja u nesvest. neverovatno. mislim, svaka čast na pobedi ali šteta što je ostvarena uz tako nedoličan i neprimeren stil, kao da si nekoj početnici namontirao noge od šampionke i da je sad gledaš kako uči trčanje po travi i blatu. sve skupa su najbolje žene istrčale 8km za onoliko za koliko sam ja trčao 8km na beogradskoj novogodišnjoj trci pre dve ili tri godine pa me je taj podatak za svo vreme gledanja trke navodilo da pravim poređenja. NARAVNO da su one trčale kros a ja po betonu, ali ja sam pravio poređenja baš zbog toga. i sećao se kako sam te godine računao da više nikada neću trčati sporije od 3'30''/km jer sam sa 3-5km došao do 8km na tom tempu i bio ubeđen da će mi se taj tempo "na pragu" vrlo brzo premestiti "ispod praga" i da ću bez problema uskoro tako trčati polumaratone. no došle su povrede i veliki korak natrag, u trajanju od dve godine. u negativ trci od olivere, mirko je izleteo prvi na čelo kao i prethodnih godina i vodio prvi minut, pa je zatim malo bio drugi, pa odjednom 6-7-mi, pa 15-ti nakon kratkog juriša prvo za lebidom a onda za andreom lalijem, i zatim smo ga izgubili iz slike. na veliko čuđenje sam shvatio da utrčava u cilj tek minut i nešto iza pobednika, puno bolje se oporavio nego prethodnih godina. veliki hendikep je napraviti sprint od dva minuta na početku trke od 10km. sve skupa je ušao negde oko 32' što je verovatno (NA KROSU!) tempo koji tek par naših najboljih polumaratonaca može da održi 21km (po asfaltu!) u ovo doba godine. to jest, ako mogu i oni. svaka čast. mala terzićka je kao mlađa juniorka uletela pred kraj grupe koja se razvukla od 4-5-8-15-20 mesta i kad pomisliš da je 3 godine mlađa od svih favorita, shvatiš svu strahotu snage tog devojčurka. na uključenju u snimak mlađih seniorki je spiker pomenuo azru eminović (koja je u velikom povratku na profi brzine), no nisam na vreme čuo šta je rekao, da li je u nekoj grupi ili je odustala ili šta već, no nadam se da je završila...
olivera je u novinama najavila nadu da će ući u prvih 10, srećan sam da joj se išta napokon pogodilo. u svom tom krugu začaranih trka i treninga, ludih trenera nesposobnih menadžera i nezasitih novinara, škrtih sponzora i ljubomorne konkurencije, mogu samo da zamislim kako joj je teško pred svaku trku. da bi se toliki talenat ovako proćerdao, kao njen u zadnjih nekoliko godina, potrebno je zaista da se slože neverovatne okolnosti i ljudi, svi u sinergijski maksimiziranoj nesposobnosti i nestručnosti. opevavaće se u Politici njeno sedmo mesto jer se ovde hronično luzerski prihvata da je tako upropašćena veličina nešto postigla tim sedmim mestom, koje je na samo desetak sekundi iza medalje, a koju (bronzu) bi pak svako drugi sa njenim kvalitetima i odgovarajućim stručnim štabom rutinski uzeo tek kao utešnu nagradu. kako bi rekla ciganska pesma u formi dijaloga:
- čini mi se grmi,
čini mi se seva,

biže propast sveta,
izgore planeta?

- piće za mladiće,
banku za igranku,

a svet nek propadne
- nije neka šteta...

:-)

Nema komentara:

Objavi komentar