subota, 5. prosinca 2009.

ideje, i strahovi od istih

valjda svi mi sednemo posle treninga da se malo odmorimo, a ja odmah u krilu počnem nešto da kuckam :-) šta ima novo - pa najnovije je da je došlo do male promene plana (već???). jer naime ukazala se mogućnost da će neko u ponedeljak "ići u Selo" koje je sa one strane Divčibara, pa se tako otvara pod-mogućnost da do negde odemo autom pa se vratimo peške ili trčeći, odnosno da do negde otpešačimo ili otrčimo pa da se vratimo kolima. ili već koja god kombinacija, kolima do negde i od negde a dok taj neko završava pos'o u selu a mi da se po planini trnde-mrnde. dakle(m) sad je postala glupa ideja da danas otrčim nešto "malo kraće" a sutra nešto "malo duže" jer onda mi taj ponedeljak dolazi na umorne noge. tako da sam ad-hoc promenio plan i danas otišao na nešto duže, da bih sutra otrčao nešto kraće + eventualno otpešačio nešto dugačko. jer je nedelja a nedeljom se, zna se, ide dužina... tako će se prvi delić plana okončati u ponedeljak pa će onda taman drugi deo ići sreda-nedelja da bi onaj treći deo išao utorak-nedelja. i odjednom se ukazala magično-perfektna šema početka godine, kakvu ni sam Bog Treninga ne bi mogao tako maestralno da smisli: 5 dana treninga - 1 dan odmora - 5 dana treninga - 1 dan odmora - 6 dana treninga. nemam reči... a ja mislio da sam talentovan za matematiku. i da ne bi' tog putovanja u Selo, ništa od svega. sad još preostaje da se to zaista i desi, a ne da nam neko teatralnim glasom u ponedeljak saopšti "u Selo se ipak ide sutra, u utorak!". e to bi bio težak udarac za domaću nauku i sport. no sada brzo MENJAMO TEMU!: uvek mi je bilo zanimljivo da istražujem granice mogućnosti, strpljenja, izdržljivosti, i upornosti.
 
baš me danas nešto kopkalo kako bi to izgledalo da moram da trčim svaki dan po 21km. u nekoj fantastičnoj priči, gde će mi neko ponuditi Spašenje Sveta kao nagradu, mogućnost da više nema idiota budala i glupaka, prevaranata i ubica. ulog je da pretrčim 21km svaki dan, i za godinu dana Svet će postati Raj. naime treba mi neki vrhunski stimulans, jer čak i da mi neko ponudi milion miliona miliona miliona dolara, pa šta ako mi neki dan prdne da se vozim biciklom ja ću reći - izvin'te ali ja odoh malo da se provozam, šta ću kad sam rođeni nihilista - radije bih da me pamte kao onog što je na domak cilja rekao doviđenja, nego kao Onog Što Je Zaradio Milion Miliona Dolara. meni je nekako uvek slađe pokazati srednji prst, kad god sam pod lupom preterane pažnje. valjda zato što sam tako vaspitan i ogajan kao neko ko nikada ništa neće uspeti... pa onda bar da im pružim to zadovoljstvo da su bili u pravu, da su nepogrešivo znali šta su napravili i rodili. to dođe i njima kao neka kvalifikacija, kao neki epitaf. šta ste napravili - ništa - samo Onog što je prodao dušu đavolu, bbbuuuaaahhhaaahhhaaa!
 
a ta priča, ta mašta počinje puno godina ranije: oduvek mi je bila intrigantna (biram reči) ideja da pronađem nešto što je na samoj granici izvodljivog. i onda sam smislio - KRUG NA DIVČIBARE. kao li bi to izgledalo da pokušaš da ga prođeš preko cele godine, svaki dan po jednom? mogućnosti su biciklom i peške naravno. jer ako je sneg i led, ne možeš voziti. kreneš malo biciklom, pa guraš po snegu, pa guraš i nizbrdo ako je led, pa kad dođeš do čistog puta onda opet malo voziš, pa se smrzneš, i tako svaki dan... zanimljivo? ta staza prelazi na dva mesta preko 1050m nadmorske. valjevo je na 180m, a krug ima između 75km i 90km, i nekih... 1400m uspona i spusta, manje-više, zavisi od varijante trasiranja. zima je predugačka i velika razlika je između "dobre" i "loše" zime, hej pa ovo zvuči kao "dobar i loš holesterol" :-) onda bi početak bio negde u januaru, kažu da na Božić valja sve započeti pa kako se srpski Božić još uvek praznuje sa 13 dana zakašnjenja 07.01. eto idealne prilike (izgovora?) da umešamo i Boga (ni krivog ni dužnog) i da odredimo dan starta i cilja. ostaje nam veći deo zime na početku no zbog odmornosti i euforičnosti logično je da se najteže otalja na početku. tako nam ostaje za kraj MANJI deo zime, pa bi videli kako bi to izgledalo u realnosti. da li bi napadao sneg u novembru i zagorčao nam život, učinio nam preostala dva meseca najtežim iskušenjem od svih 12 meseci? ili bi nas klima počastila toplotom kao ove godine i elegantno nas propustila do cilja uz tek par mokrih i prohladnih izazova? glupo je kad nešto preterano zavisi od "više sile" ali takav je izazov idealan, bitno je da nije unapred proračunat. ljudi moji, to bi bio težak zadatak. ako ga ideš svaki dan biciklom, taj krug bi trajao 3.5 do 4 sata leti, a na mtn bajkovima i do 5 sati po mokrom i hladnom vremenu. to unapred daje prosečan tempo od 4 sata po krugu što bi do kraja godine izašlo na skoro 1500 sati!!! i na 365*80 = 29000km? auffff...
 
slično tome, lagano prekaskanih 21km ne zvuči preteško, a i pomisliš "pa valjda bih se utrenirao, zaboga??". pa, da i ne? trčanje je puno teže od bicikle jer kada na bicikli napravim lagani trening ja sam za sutra ODMORAN, dok je trčanje uvek trčanje i laganih najlakših 21km može da zamori i više od brzih 21km jer si proveo dva sata na nogama umesto sat i po. šta ako se pojavi neka povredica? trčanje je 100 puta surovije od bicikle, tu nema odmora "u hodu". svaka povreda danas je duplo strašnija sutra i tu nema povratka, ništa se ne leči samo od sebe. tako da bi ta ideja o nekom iole zahtevnom trčanju 365/365 visila o niti krhkog zdravlja tetiva i ligamenata, i niko ne bi mogao da kaže kako bi 90% sigurno mogao da ispuni takav plan do kraja. jer jednom kad ti lekar kaže "dve nedelje odmora" možeš da ga poslušaš, ili možeš da napraviš od sebe invalida i da nakon još par dana opiranja legneš u gips na pola godine.

dakle da učinim predugačku priču manje predugačkom, na biciklistički izazov bih pristao jer smatram da mogu da se izborim sa tim teškoćama, dok na trkački izazov ne bih ni pristao jer sam svestan da vrlo malo zavisi od mene a puno više od drugih faktora na koje ne mogu da utičem, a baš ta nemogućnost da utičem na "druge faktore" je ono što me frustrira u trčanju, pa bi mi poslednja stvar bila da od toga pravim sebi godinu-dana-dugačak izazov.

ostaje još pitanje da li sam dobro odredio odnos između trčanja i biciklizma.
da li je realno posmatrajući (?) jednako teško
1) voziti svaki dan 80-ak kilometara kroz planine i
2) pretrčati 21km?
jerbo ovo drugo daje 7665km za godinu dana, koliko je to ustvari? nisam nikada proveo godinu dana trčeći a ne vozeći biciklu, a najviše sam u godini pretrčao 3730km. s druge strane stoje onih strašnih 1500 sati na bicikli, a ako sam najviše u godini prevezao (tada nisam brojao sate ali...) 22000km / ~28 km/h = ~800 sati, pa eto onda i jedan i drugi izazov ispadnu DUPLO od onoga što sam ikada uradio? šteta što je život samo jedan, jer zaista je blesavo celu godinu života, pa bila ti 30-ta ili 50-ta, provesti u takvom zahvatu? a da smanjim ideju na mesec dana? (grom iz vedra neba, ideje koje ti promene život, stvari koje te zauvek izmene). ljudi plašim se...

Nema komentara:

Objavi komentar