ponedjeljak, 14. prosinca 2009.

ranojutarnja zamagljenost očiju zbog isparavanja snova

nađoh na blogu nekog čeha ultra trkača kako je u zadnjih x dana svako jutro u cik zore trčao na nekakvu Zelenu Planinu i kako ... blabla ... kad se vrati nakon dva sata (A-HA!) i tako u trenutku shvatim da nisam jedini koji je kako bi rekli "otkrio toplu vodu". dakle nij eništa neuobičajeno ni nastrano otrčati dva sata, "završiti s tim" i ostatak dana provesti u drugim aktivnostima. koliko sam shvatio dobar deo tog trčanja mu je po snegu tako da verovatno ne pređe silne kilometre no dva sata su dva sata i onda kilometri više nisu ni tako važni. JAKO mi je teško da planiram popodnevne satnice jer onda ceo dan pogledam na sat i nešto čekam. čak i u proleće kad je promenljivo vreme i može nam neki pljusak i muljavo nebo upropastiti popodne, volim kad god mogu (mada nisam ove godine baš ni mogao...) da ujutru otrčim neki mali kružić od 8km tek da pobegnem iz grada na najbiža brda i da se sjurim nazad. posle toga mogu sedeti u radnji koliko hoćeš, mogu ići ili ne ići biciklom na trening, sve mi je puno svejednije (?). tako da razumem tog tipa kad izleti u mrak i prvo što uradi u toku dana mu je želja da "obavi" ono za šta se najviše plaši da bi mogao propustiti... evo i linka za one koji vole da čitaju na engleskom: http://antonkrupicka.blogspot.com/2009/12/winter.html

Nema komentara:

Objavi komentar