Oj tugo jesenja... Zimska? Došlo je, znate, do promene izmenjenog plana! Jer je danas bilo ne-kišno. Nešto malo izmaglice (a.k.a. «rosulja» iliti «sipulja») no ništa strašno. A druga strašna i užasna stvar je da sam već par dana osećao nešto ružno iza leve pete, od onog trčanja sa Lolom od 9 km/h. Valjda mi predugo traju koraci kada toliko sporo trčim, ili šta već, mada je čudno da mi od šetnje i pešačenja ništa ne fali a da bi mi falilo samo od pre-laganog trčanja? Ko će ga znati, no idealno mi je to danas natrčalo kao izgovor da bih mogao da se provozam. A treća stvar (već treća?) je bila da je u novinama pisalo pre par dana da je otvorena deonica asfaltnog puta Komanice-Rakari (e sad vam je sve jasno!) pa sam pomislio da kad se već vozikam a onda hajd' da vidim kuda ide to čudo od prečice... Onda je došlo do promene izmenjenog promenjenog plana jer šta ću se spuštati u Selo iz kojeg čisto sumnjam da ima izlaska (pa se vraćati nazad na glavni put kao Kreten) nego ću ja fino ići u krug Glavnim Putem i pratiti ako se pojavi neko novo uključenje/isključenje ka Tom Selu. I naravno napravim čitav KRUG oko tog sela i nigde na glavni put ne izađe nikakav Novi Misteriozni Glanc Glancijati Crni Asfalt! ZNAO SAM!!! Sav srećan što sam nadmudrio lažove iz vladajućih stranaka i lokalnih novina, vratio sam se kući (ne-)obavljenog posla. No lepo sam se provozao, ko zna koliko će još biti dana u kojima se UOPŠTE može voziti napolju a da se vratiš kući suv i ne-smrznut... Sporija Polovina je četvrti dan za redom otišla na trčanje i tako nakon 7, 7, 7, otrčala po keju 9km, gotovo da je napravila Breakthrough! (ko ne zna šta je to - neka pita Janka). Usput sam video desetak SOKOLA, hehe, opalo je lišće i sada se vide kao na dlanu. Tako sam nakon jučerašnjih lagano pretrčanih 21km (puls oko 130 uzvodno i oko 126 nizvodno za prosečan ritam od 5'/km) danas lagano proveo TRI SATA na bicikli, a s-t-r-a-t-e-š-k-i nisam pio mnogo vode usput da bih se izmerio na vaZi sa što manje KG prilikom povratka i imao alibi da otvorim DVA piva, ooooooojjjjjjjj.... Sad će mi opet Agata Kristi od moje lepše polovine reći da uopšte ne pravim tipčane greške (greške pri tipkanju) pa mi niko neće verovati da sam Mrtav Pijan, a kako ne bih bio kad sam popio KILO piva??? Tako ja pišem ono u šta želim da verujem, a prijatelji čitaju ono u šta ne žele da veruju. Eto. U međuvremenu sam pokušao da ostavim komentar kod muriks-a (znate ono: asteriks obeliks muriks) no on je postavio filtAr da mu svi moji komentari odlaze na moderiranje, valjda zna dečko da sam non-stop mrtav pijan pa ne želi komplikacije na svom blogu. No zato mi je kod andreja prošao komentar, a kako je andrej jedan jako lijep i jako fini dječko (a tek što je jaaaakkk), ja kod njega sve pišem PRIJE nego popijem pivo, dok još znam o čemu pišem. Pošteno. Mada ja imam duplo više kose od svih ovih ostalih blogera zajedno :-)
I sad je ostalo da vidim kako ću da smislim ovaj PLAN, da sve to deluje logično. Nakon tri sata pretežno lagane vožnje mauntin bajkom, teško da bi iko normalan trebao da uzme dan odmora. Dakle (nisam bar pet zadnjih rečenica započeo sa «dakle») sutra ujutru ću napraviti novi plan iliti DO-plan (kao do-datak) u kojem ću probati da se izvučem iz ove pat pozicije. Možda ono putovanje u SELO spase stvar, a ako me ne bude ništa žuljkalo u levoj peti - sve je moguće. Mada bih nekako najradije izbegao dugačko vozanje u kolima. Bumo već neš' smislili. Da odem autom do Kaone??? Imam na 28km od kuće taj Prevoj koji se nalazi na 745m visine, odatle bih se Ladno vratio nazad za dva i po sata, a kako imam dosta nizbrdica onda bih relativno malo opterećivao ove bolne tačke. Naime (nisam bar 10 rečenica započeo sa «naime»??? Ali je skoro svaka druga počinjala sa «mada, » ili sa «no, » to se zove život u preokretima! skraćeno Ž.U.P.) ne boli me nijedno koleno ni kuk, nemam problema sa ligamentima ni sa zglobovima. Samo su mi tetive od pamuka. Imam hronični multi-tetivitis. Sve će se vrlo lako samo-odlučiti vremenskom prognozom i situacijom na terenu. Ujutru ćemo (sa 90% verovatnoće) na kraću šetnju od oko pola sata - sat (puuuuno kraće nego jutros) a posle toga ću ili na trčkaranje ili na odmor. U slučaju kiše i simultane želučane nervoze (čitaj više kafe a manje strpljenja) ću odmah ujutru na trčanje jer mi deluje da više ne osećam nikakav problem u peti, no to je možda i zamaskirano time što sam popio KILO piva? Uglavnom (nisam bar 15 rečenica započeo sa «uglavnom»???) shvatio sam da bez PLANA nema ništa, i da je svo ovo ratovanje sa kilometrima i litrama (krvi? znoja? suza? piva?) puno teže kada nemaš Plan. Pod hitno moram napraviti detaljan Plan. Želim da napredujem, da se osJećam profi! Joj počeo sam opet jekavicu, evo hvata me, znao sam da će me kad-tad, ipak, jer kilo je kilo, a ja amaterčić siroti... Idem da pišem neke romane i pripovetke za veliku decu, jer me mala deca više ne razumeju, pa ću vas za par TJEDANA (joj počeo sam i čist Hrvatski, gotov sam, propadam u vrtlog sjećanja i tlapnji) zatrpati sa par kilobajta fresh gluposti, ma ajmo najbolje u foteljku na nedjeljnu dremku!
Nema komentara:
Objavi komentar