za sada neću nigde ići nego ću od 10:00 gledati biathlon iz pokljuke
napolju je "otopljenje" stiglo tek do -10° (sa jutarnjih -13) pa ću još videti...
jutros me je zabolela peta (i zadnja loža i rame)
tek od onih 10' dok smo provetrili kuću nakon doručka!
ako dođe do najavljenih -5, mogao bih obući dve trenerke i otići na trčanje
a ako ostane do podne hladno, tipa -8,
onda bih zaskočio biciklu na trenažeru i odvrteo sat vremena
... jer se osećam od-mo-ren! :-)
no, što više razmišljam, sve pametnije mi zvuči da ne izlazim vanka:
gde ne bude led, biće onaj prah-sneg koji se kliza kao da trčiš kroz brašno
(pretpostavljam, jer još nikad nisam trčao kroz brašno?)
a već sam zaboravio onaj osećaj zadovoljstva koje se puši sa trenažera
kroz prozor gledaš u sneg a znoj ti curi niz bradu
osećaš se, u sred zime, kao da se penješ biciklom na Lovćen u sred leta
ma osećaš se kao da si nekog zaj**ao, e TO je ono što vredi :-)
evo zakačiću sliku od pre par godina, zar se ne prepoznaje sreća u očima?
Nema komentara:
Objavi komentar